Које су природне замене за кафу?
СВЕТЛАНА
Крагујевац
Замена за кафу могу бити биљке које природно садрже кофеин као што су чај (црни, зелени, бели), гуарана или чоколада (теобромин се разлаже у кофеин). Што се тиче укуса кафе, али одсуства кофеина, постоји више природних замена. Код нас се најбоље зна за цикорију (Cichorium intybus), која се одавно користи у Војводини. Слична цикорији је кафа од обичног маслачка (Taraxacum officinale). Обе ове замене за кафу се праве од корена биљке, који се суши и потом пече и меље, с тим што биљке треба брати на пролеће. Слична замена за кафу се може добити од леблебија, ражи или јечма. Могу се чак заменити сви састојци прецењених кафених напитака: за природну чоко-моку потребни су само цикорија, рогач, млеко од овса и стевија.
Зашто се Сунчеви зраци, кад продиру кроз облак, шире у виду лепезе?
МИЛИЦА
Нови Сад
Пошто је Сунце од Земље удаљено око 150 милиона километара, његови зраци до нас допиру у паралелним линијама. Међутим, у позно лето често на небу могу да се виде Сунчеви зраци који се лепезасто шире од облака ка земљи. То је зато што тада у атмосфери има довољно прашине која омогућава да се открије њихово присуство, а простиру се лепезасто због појаве перспективе. То је иста она појава због које нам ивице правог пута нестају у даљини спајајући се на хоризонту у „тачки недогледа”.
Зашто Енглези, када некоме желе срећу, кажу „сломи ногу” (break a leg)?
ИРИНА
Београд
Иако се не зна тачно порекло овог израза, верује се да је он најпре коришћен у позоришту. Сујеверни глумци су се плашили да, ако некоме пожеле срећу, то само може изазвати зле силе, па је било сигурније да се пред излазак на позорницу каже „сломи ногу” како би се се призвао успех.
О овом изразу први је писао Ирац Роберт Вилсон Линд 1921. године, напомињући да су људи на коњичким тркама још празновернији него радници у позоришту, те да сматрају врхунским баксузлуком ако им се пожели срећа. Линд је предложио да им се упути нека увреда, као што је „дабогда сломио ногу”. О овој изреци писала је 1939. године и Една Фербер, опет у вези са позориштем. Наиме, према њеном тумачењу, током представа су у задњим редовима седели глумци који би онима на сцени пожелели да поломе ноге како би преузели њихове улоге.
Зашто нам уши пиште у тунелу?
ФИЛИП, Вршац
Када се човек који се, рецимо, вози брзим возом са херметички затвореним прозорима и вратима нађе у тунелу, унутар кабине ствара се виши ваздушни притисак од спољњег. Овај притисак преноси се у наш слушни орган, па у том тренутку осетимо извесну нелагодност. Она нестаје чим прогутамо на празно јер се тада појачани притисак преноси у ждрело, те се у његовој шупљини притисци изједначавају. У том следу догађаја могуће је да неко осети пуцкетање или пиштање у ушима које је последица различитих притисак у возу и ждрелу.
Шта је то проклетство „Титаника”?
БИЉАНА ИВИЋ
У питању је претпоставка да је чувени путнички брод настрадао јер је био проклет. Наиме, убрзо после несреће која се десила у ноћи 14. априла 1912. године почеле су да круже разне теорије о томе зашто је потопљен – од тога да је ова трагедија изазвана намерно, да се на њему налазио уклети дијамант, па до тога да је главни кривац уклета мумија која се налазила на броду.
Причу о мумији, према тврдњама сведока, испричао је један од путника на „Титанику”, енглески новинар и уредник Вилијам Т. Стед, и то само неколико сати пре судара. Она се убрзо после трагедије нашла у великом броју новинских написа, па се тако раширило веровање да је брод био уклет. Стед није преживео бродолом.
Да ли је тачно да смог погубно делује на трајност историјских споменика?
ДАРКО
Београд
Неки споменици од камена веома су оштећени од загађеног ваздуха. Цркве и скулптуре изложене смогу током педесет година изгледају као оне које су петсто година биле на чистом ваздуху.
Степен пропадања зависи и од камена од кога је нешто направљено. Мермер и кварцни камен трпе од киселих киша које производе такву хемијску реакцију да их претварају у сипљиви гипс. Порозне врсте камена упијају загађиваче ваздуха који продиру у дубину и изједају га. Све у свему, сви споменици подложни су пропадању од смога.
Шта је апосемија?
ДЕЈАН ЂУРКОВИЋ
Слично као мимикрија, апосемија је способност еволутивног прилагођавања појединих организама, чиме се повећавају њихови изгледи за опстанак. Мимикрија значи стално или повремено мењање изгледа у сврху опстанка, као што, рецимо, камелеон мења боје у складу са бојама свог окружења.
Апосемија подразумева да једна особина организма долази до изражаја како би отерала грабљивице. То може да буде испуштање јаких и непријатних мириса или појава веома живе обојености захваљујући великом броју пигмената у кожи. Неке животиње, као што су жабе из рода Dendrobatidae, имају и отровне жлезде и способност стварања апосематске обојености коју користе као знак упозорења.
Зашто старе књиге миришу слатко?
НЕМАЊА, Златибор
Мирис старих књига настаје услед хемијског разлагања хартије. Хартија се састоји највише од целулозе, али садржи и лигнин, сложени полимер ароматичних алкохола, основни састојак ћелијских зидова биљака. Овај полимер разлаже се под утицајем околине. Он, на пример, због оксидације хартији даје жућкасту боју. Кисеоник га разлаже у киселине, а оне разлажу и лигнин и целулозу. У том поступку разлагања настају и мириси које везујемо за старе књиге. Једињења одговорна за то су толуен и етил-бензен (слатки мириси), бензалдехид и фурфурал (бадемасти мириси), 2-етил-хексанол (цветни мириси) и ванилин. Финија хартија садржи мање лигнина, па зато траје дуже.