Зашто бебе губе косу?
ПЕЂА
Београд
Људски фетус почиње да „пушта” косу обично током првог тромесечја трудноће, ону на глави али и лануго, још нежнију длаку која покрива друге делове тела. Лануго се углавном изгуби пре порођаја, али коса на глави остаје. Током порођаја, мајка и беба изложени су великим хормонским променама. Оне су нужне за покретање порођаја, али и да се обоје прилагоде бебином животу ван мајке.
Један од хормона је кортизол, међу нама одраслима познат као хормон стреса. Новорођенче лучи више кортизола због својих биолошких потреба, а овај хормон преусмерава „пажњу” организма на важне промене у телу. Коса иначе опада само кад не расте, и с обзиром на количину кортизола у бебином телу, раст косе постаје небитна радња (нарочито кад се упореди с даљим развитком крвотока или дисајних органа). Због тога бебе своју прву косу изгубе у прва три месеца, а током другог тромесечја живота почиње да им расте нова.
Када су први пут откривени остаци диносауруса?
КАТАРИНА
Нови Сад
Фосилни остаци костију диносауруса који се појављују на површини због померања стена и речне ерозије постојали су и много пре него што се на нашој планети појавила људска врста. Грчки митови о грифону – лаву са орловском главом и крилима – сежу чак до 675. године пре наше ере, а могли би да буду засновани на лобањама протоцератопса нађеним негде у Средњој Азији. Кинески писац из 4. века Џанг Ћу помиње кости змајева нађене у провинцији Сечуан, што је највероватније било откриће костију диносауруса.
Ипак, први научно описан диносаурус био је мегалосаурус, а описао га је британски палеонтолог Вилијам Бакленд 1824. године. Неколико година пре тога, такође британски палеонтолог Мери Мантел нашла је зубе и неколико костију игуанодона, али самог диносауруса није ни поменула ни описала до 1825. године.
Када су људи почели да соле храну?
АЊА
Нови Сад
Човек је почео да користи со кад је престао да живи номадским животом, односно да лута тражећи храну. Кад су настала прва насеља, посебно када је почео да се бави земљорадњом, почео је редовно да користи со. Извесно је да је со коришћена у Кини још 2700. године пре наше ере, као и у древном Египту, 1450. године пре наше ере.
Со се помиње у Талмуду, као и у Библији. У древна времена, кад су боговима приношене жртве, со је била саставни део те жртве, тако да је имала симболичко, обредно, тачније верско значење. Будући да со помаже да се храна одржи, постала је знак онога што је трајно.
Пошто је со постајала све више тражена, била је важна и за трговину. Некада је коришћена и уместо новца. У предањима разних народа постоје различите приче које говоре о великом значају соли.
Када је код нас произведена прва чоколада?
ЛИДИЈА ВЕЉКОВИЋ
Прва фабрика чоколаде у Србији и југоисточној Европи звала се „Шонда”, а подигнута је на углу улица Солунске и Деспота Ђурђа 1902. године. Назив је добила по презимену двојице браће, Николе и Константина, трговаца који су се у Београд доселили из села Клисуре у Грчкој.
Константин је од државе добио повластице да започне производњу какаоа, чоколаде и бомбона 1902. године, када је на породичном имању и почела да се гради фабрика. Директор је био Немац Конрад Тајсен, а прва чоколада звала се „Олга”. После Константинове смрти 1910. године посао су преузели његови синови. Фабрика је доживела многа оштећења током бомбардовања 1941. године. Сва имовина породице која је остала без потомака национализована је после Другог светског рата.
Зашто се очи покрећу истовремено?
СТЕФАН ЂУРИЋ
Наше очи ће се сваки пут истовремено окретати у страну када правимо брзе покрете њима, познате под називом сакадични покрети, или када погледом пратимо објекте који се крећу. С друге стране, очи ће се кретати у супротним смеровима када променимо фокус посматрања, на пример када с нечега што посматрамо у даљини покушамо да погледом пређемо на нешто што се налази на врло малој удаљености од нашег лица. У том случају оба ока почеће да се окрећу ка унутра, односно да конвергирају. Ако покушамо да вратимо поглед на неки удаљени предмет, оба ока почеће да се померају ка споља – да дивергирају.
Како је Ал Капоне „зарадио” повреду по којој је добио надимак „Лице са ожиљком”?
МИЛАН ЈАНКОВИЋ
Један од најпознатијих америчких гангстера Алфонс Габријел Ал Капоне (1899–1947) рано је напустио школу како би се прикључио њујоршким уличним бандама. Често је учествовао у физичким обрачунима, а у једној од туча, у ресторану „Харвард ин”, зарадио је и ожиљак по коме је остао познат до краја живота. Било је то 1917. године. Увредио је једну гошћу након чега га је напао њен брат и исекао по лицу.
Капоне је презирао надимак који је добио због белега који му је остао, па се трудио да сакрије тај део лица када су га фотографисали. Имао је обичај и да говори како је повреду задобио у рату. Надимак „Лице са ожиљком” остао је за сва времена. Блиски пријатељи звали су га „Снорки”, што је у жаргону означавало особу која има стила у облачењу.
По којој историјској личности су Филипини добили име?
МИЛИЦА ЈЕФТИЋ
Острвска држава у југоисточној Азији званично се зове Република Филипини, а име је добила по шпанском краљу Филипу II (1527–1598), познатом и као Разборити. Најпре је шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос 1542. године острва Лејте и Самар назвао Felipinas, да би касније израз Las Islas Filipinas почео да се користи за цео архипелаг.
Пре него што је ово име прихваћено, архипелаг је називан Islas del Poniente (Острва запада), а коришћен је и назив San Lázaro португалског истраживача Фернанда Магелана (1480–1521).
Како се прави вештачко клизалиште?
ЛАЗАР
Београд
Прво ваља направити савршено равну бетонску површину. У њу се умеће мрежа цеви кроз које ће се пропустити средства за хлађење, раствор калцијума и хлорида охлађен до 10 степени Целзијуса испод нуле. Лед се прави слој по слој, док не буде дебео око два центиметра. На хладну површину нанесе се распршена вода. Она се леди готово одмах, тако да се наредни слојеви воде прскају све док се не створи потребна дебљина леда. Важно је да се тло испод леда не шири или не пуца на хладноћи, јер може да оштети грађу клизалишта. Зато се испод хладне бетонске површине поставља изолациони слој, а испод њега још један слој бетона који ће одржавати температуру тла.