Можете ли да ми објасните шта је интровертна а шта екстровертна личност?
ПЕЂА из Земуна
Карл Густав Јунг (1875–1961), швајцарски психијатар, оснивач аналитичке психологије, помно је изучавао и начине људског понашања. Према његовом тумачењу, људи то чине на два супротна начина – сагледавају догађаје ка унутра и ка споља. Интровертне личности су оне чији је смер занимања и реаговања ка сопственој личности, а екстровертне личности чији је смер интересовања и реаговања ка спољашњем свету.
Јунг је као главне одлике интровертне личности навео склоност ка размишљању, повученост, затвореност, уздржаност у испољавању осећања, осетљивост на критиковање и неуспех, недружељубивост. Супротност је екстровертна особа, отворена, реалистична, друштвена, сигурна у себе и у непознатом окружењу и занима је спољашњи свет. Ипак, по његовом мишљењу, веома мали број људи припада искључиво једној или другој групи. Углавном су у сваком појединцу обједињена оба начина реаговања, али један преовлађује.
Разрађујући Јунгову теорију, британски психолог Ајзенк описује интровертне личности као мирне и стидљиве људе који су на неки начин увек одвојени од других и уздржаних су осећања. С друге стране, екстровертне личности су оне које све олако решавају.
Занима ме зашто се каже да је радозналост убила мачку.
МИЛИЦА, Београд
Енглеска пословица Curiosity killed the cat потиче од Бена Џонсона (1572–1637), енглеског драмског писца. У комаду „Сваки човек – друга нарав” Џонсон је овом изреком, упоређујући човека с мачком чија је радозналост пословична, желео да нагласи да претерана знатижеља није увек препоручљива јер може да има и кобан исход. Мисли се да је Џонсонову комедију 1598. године први пут извела позната глумачка дружина „Лорд Чемберленс мен” у чијем је саставу био и славни драмски писац Вилијам Шекспир (1564–1616) који је ту пословицу поновио у свом делу „Много буке ни око чега”. Данас се пословица Радозналост је убила мачку користи и кад желите да на леп начин некога упозорите да не поставља сувишна и непристојна питања.
Нигде не могу да нађем одговор зашто се петак тринаести сматра баксузним даном и кад је тај израз почео да се користи.
МИЛАН из Врања
Иако постоји много теорија које покушавају да објасне порекло баксузног петка, у историји не постоје писани подаци пре 19. века. Док једни говоре да овај обичај потиче од Исуса, други верују у мит који је Ден Браун изнео у својој књизи, а који заговара да је на петак тринаести краљ Филип IV наредио погубљење свих витезова темплара. Ипак, најраније познато помињање петка тринаестог тиче се једне биографије италијанског композитора Ђоакина Росинија, који је попут многих својих сународника сматрао петак несрећним даном а тринаест несрећним бројем. Остаје сурова чињеница да је и умро у петак, тринаестог новембра. На крају, чини се да је ово сујеверје само плод другог сујеверја које је даље потпомогнуто народним предањем и митовима. Јер, на крају, у неким земљама петак тринаести сматра се и срећним даном. Другим речима, све зависи од тога где је неко рођен и у шта бира верује.
Колико далеко човек може да види голим оком?
СРЂАН, Београд
То зависи од осветљености предмета. Најудаљенији објект који људи могу да виде голим оком јесте галаксија Андромеда која садржи око 300 милијарди звезда, а удаљена је од Земље приближно три милиона светлосних година. А ако у мраку светлост долази од свеће, људско око би, када се навикне на мрак, могло да је види на удаљености од 27 километара.
Молим вас да ми одговорите зашто у свету има више дешњака него левака.
МИРЈАНА,
Нова Пазова
Ово питање било је предмет дуготрајних расправа међу научницима. Док су једни заступали гледиште да је служење десном или левом руком усађено у мозгу још од рођења, други су говорили да се оно стицало учењем у детињству. Новија гледишта указују да је претежније служење једном или другом руком настало комбиновањем гена и учења. Асиметрија у људском мозгу може врло рано да се запази, још код заметка у мајчиној утроби, при чему је лева страна мозга обично „јача”. С обзиром на то да она мозга управља органима и деловима тела на десној страни, то је већи број новорођенчади која стичу наклоност да се служе десном руком. Понекад се код неких заметака постиже већа симетричност две стране мозга, па десна страна може да постане наглашенија и да управља левом страном тела.
Зашто се главни град Аустрије код нас зове Беч, а у осталим земљама сасвим другачије? Молим вас да ми то разјасните.
ОГЊЕН
У праисторијско доба, на месту данашње аустријске престонице налазило се келтско насеље које су Келти звали Виндобона и Виндомина. Тај назив очували су само Немци, у измењеном облику Wien према Wieden (део Беча и речица истог имена). Од последњег облика постало је чешко Виден и пољско Виеден. Wien је латинизиран у Wienna, па одатле француско и италијанско Виена, а из овога бугарски, руски и румунски Вена. Словенци га, према Дунаву, зову – Дунај.
Име Беч потиче из 16. века. Овакав назив постоји у мађарском (Becs), турском, албанском, цинцарском и у нашем језику. Мађарска именицa becs налази се не само у старијем називу Becsorszag (Аустрија), него врло често и у другим географским називима: Uj Becs, Kis Becs и у сложеници Becs-kerek (Бечкерек, данашњи Зрењанин у Банату). Иначе, у мађарском и румунском беч значи подру.
Где се могу наћи породична стабла?
ДУШКО
Породична стабла се не налазе, већ се праве, што захтева много времена, труда и новца. Своје породично стабло можеш да нађеш једино ако га је неко од твојих рођака већ направио. Данас на интернету постоје рачунарски програми који могу да олакшају посао прављења породичног стабла, али они не могу да прикупљају податке о породици, већ то мора онај ко прави стабло. Ти програми помажу у уређивању и лакшем приказивању података до којих се дошло.
Прављење породичног стабла требало би да почне од онога ко то стабло прави. Треба почети од већ познатих података, на пример, од мајке и оца, бабе и деде. Може да се деси да нису познати сви чланови породице и тада се треба распитати код других чланова о њима, сазнати што више како би стабло било што тачније. Кад више ништа не може да се сазна од чланова породице, креће се на истраживање различитих извора, на пример, пописа грађана у одређеним местима и из различитих година, истраживање архива града у мањим и већим местима.
Тај рад може да буде мукотрпан, често се наилази на „слепе улице”, односно не може се прибавити више података о некоме ко може да буде кључна карика у породичном стаблу. Прављење стабла може да траје и више година јер неки документи, списи, архиви или људи нису доступни у датом тренутку. Но, сав тај труд се исплати јер се на крају добије породично стабло које ће бити вредно и наредним поколењим.
Зашто покошена трава лепо мирише?
ВЕРА
Сопот
Зато што до нас доспева мирис оксидираног угљоводоника који се налази у смеши са мирисима метанола, етанола, ацеталдехида и ацетона, боље познат под називом „испарења зеленог лишћа”. Мирис нам се допада зато то нас подсећа на лето и дане у природи. Иначе, такав мирис није само случајан споредни производ посечене траве. Постоје докази да биљке намерно испуштају ове испарљиве материје као реакцију на оштећење. На пример, биљке дивљег дувана испуштају посебно испарење када их брсте гусенице. Тај посебан мирис служи томе да привуче оближње бубе које се хране гусеницама.