Зашто је мед слађи од чистог шећера?
БОЈАНА, Београд
За разлику од пречишћеног шећера који садржи само сахарозу, мед је мешавина сахарозе, фруктозе и неких сложенијих олигосахарида. Пошто су нам далеки преци живели у дивљини, у њиховој исхрани воће је било много заступљеније него што је то у нашој. Еволуција је „крива” што је наше чуло укуса један и по пут осетљивије на фруктозу него на сахарозу. Осим што је слађи, хемијски састав меду даје особен укус због ког га многи користе као заслађивач уместо шећера.
Одакле потиче назив G.I. за америчке војнике?
АНА А.
Београд
Порекло овог надимка није сасвим познато, мада постоје различите претпоставке. Највероватније су амерички војници добили овај надимак због скраћенице „G.I.” која је у 20. веку почела да се појављује на шлемовима и оруђима које су користили. Ова два слова означавала су скраћеницу за галванизовано гвожђе (енг. galvanized iron). Галванизација је поступак током којег се на гвожђе наноси цинк, како би се спречило рђање. Као што се да претпоставити, ово је било преко потребно војницима који су ратовали у најразличитијим временским условима, а опрема је морала да им увек буде у најбољем могућем стању.
Већ током Првог светског рата, овај назив се међу војницима раширио и означавао све што има везе са америчком војском. У Другом светском рату, војници су сами себе тако називали. Један амерички цртач стрипова је 1942. осмислио лик војника који се звао „Џи-Ај Џо”, а тај стрип се и даље објављује. То је свакако запечатило омиљеност овог назива за америчке војнике, па је зато данас тако широко распрострањен.
Када су кувари почели да носе необичну белу капу?
НЕБОЈША, Кикинда
Куварска капа има један цилиндар око главе и нижи или виши набрани горњи део (у зависности од ранга кувара) који може да стоји и спљоштено. Појавила се крајем 18. века у Француској, што потврђује и њено име – toque blanche. Белу боју, знак чистоће, одредио је Морис Бушар, кувар француског државника и дипломате Мориса де Таљерана (1754–1838).
Ипак, сам облик капе има много дужу повест. Једна легенда каже да су се крајем 16. века у Грчкој многе занатлије, међу њима и кувари, склањали у (православне) храмове да би избегли зулум османских освајача. Да би се што боље прерушили, облачили су се као калуђери, само су им капе биле беле уместо црне.
Зашто је на многим бродовима дно обојено у црвено?
САЊА
Бар
Данас сама боја којом је обојено дно брода није битна, али јесте битан њен састав. У њу су умешани биоциди који штите дно брода од разних прилепака, пре свега шкољки и лопара. Ово је, сасвим јасно, одувек било незгодно за бродове а нарочито док су били дрвени, јер су шкољке, лопари, црви и други бескичмењаци успоравали брод и оштећивали га. Зато се доња страна брода облагала слојем боје која је садржала бакар или оксид гвожђа, или би се брод облагао танким слојевима бакра, који је одлично служио и као препрека и као биоцид. У оба случаја, дно брода би добило црвену боју. Због тога се дно великих прекоморских бродова боји у црвено, чак и пошто су метали престали да буду део заштитне боје. Данас се више не користе зато што загађују околину, и створени су делотворнији и безбеднији биоциди.
Зашто хаскији имају тако плаве очи?
МАРИЈА
Земун
Научници у САД су прошле године почели са прегледањем огромне базе података како би дошли до нових открића у вези са биологијом паса. За учешће у истраживању било је неопходно да власници попуне онлајн образац и пошаљу узорак пљувачке свог љубимца. Научници су кренули од проучавања узрока различите боје очију, јер је то било оно што сваки власник поуздано може да види и упише у образац. Упоредили су преко 200.000 генетичких маркера, и углавном нису наишли ни на шта запањујуће. Међутим, на једном делу ДНК уочили су понављање једне врсте мутације гена одговорног за боју очију, и то управо код хаскија.
Ген који се зове ALX4 некако је успео сам себе да удвостручи, и због тога хаскији имају те лепе, ледене очи по којима су познати. Да ствари буду још занимљивије, утврђено је да овај ген није одговоран за боју очију код осталих сисара. Зато, следећи пут када се загледате у очи свог љубимца, сетите се колико су јединствени.
Прочитао сам да је откривена нова врста човекових предака. Можете ли ми рећи нешто више о томе?
ДАРКО
Крагујевац
Научници су 2007. године у пећини Каљао, на Филипинима, открили остатке до сада непознате врсте човеколиких бића. Назвали су их хомо лузонензис, по острву Лузон на коме се пећина налази. Када је прва кост откривена, њена старост процењена је на око 67.000 година. Од 2011. до 2015. године откривено је још дванаест костију, а научници сматрају да су припадале бар трима различитим особама. На основу разлика са хомо сапијенсом и хомо флоресијенсисом, основано је тврдити како је ово потпуно нова врста рода хомо.
Истраживање објављено ове године износи више појединости о овим открићима. За сада се готово са сигурношћу може рећи само да су припадници ове врсте били добри у пењању, јер имају закривљене кости прстију. Неки научници ипак сматрају да је потребно још много истраживати пре него што се тако храбро приступи тврдњи да је ово још једна врста рода коме и сами припадамо. Постоји ту још једна „зачкољица”: ако се потврде претпоставке о особеностима хомо лузонензиса, то би значило да су наши давни преци путовали од Африке до југоистока Азије, што се коси са садашњим претпоставкама о кретању рода хомо. У мору претпоставки једно је, ипак, сигурно – ради се о једном од најзначајнијих открића у последњих неколико година, бар када је људска еволуција у питању.
Шта се налази у грби камиле?
ВАЊА РАЈКОВИЋ
Ужице
Многи погрешно мисле да се у камиљим грбама налази вода, али оне у ствари представљају складиште масноће. Нагомилано сало служи као залиха хране док су на путовањима. Пре одласка на дужи пут камиле углавном једу и пију и тако праве велике залихе хране због којих грба може да буде тешка и до 50 килограма.
Прави резервоар за воду налази се на зидовима стомака који је снабдевен посебним кесастим израштајима. У време суше, камила, да би избегла губитак воде, ограничава знојење. Када коначно падне киша или караван стигне до неке оазе, камила постаје најбржи потрошач воде у животињском свету: за 10 минута попије 80 литара .
Који је најстарији трг у Београду?
НЕБОЈША ГАЈИЋ
Најстарији београдски трг био је Краљев трг који се данас зове Студентски. Заузима простор од Улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун-Миркове. На овом месту налазило се турско гробље све до шездесетих година 19. века.
Српске власти отвориле су 1824. године Пазариште, касније названо Велика пијаца, на простору где је данас парк. Године 1869. трг је добио правилнији облик – на једној половини остала је Велика пијаца, а друга је преуређена у парк. Пијаца је уклоњена 1927. године и тада је цео простор претворен у парк.