Живот пише драме

СРЕЋНИК У ПЕЛЕНАМА

Беба је учинила нешто што раније никад није покушала. Кауа Фелипе подигао се на ноге и почео да се пење уз наслон софе. На свој ужас, мајка је тек тада постала свесна да је прозор широм отворен...

Ресифе је град на истоку Бразила, на самој обали Атлантика. Јутро 28. августа 2008. године било је пријатно, небо ведро. Дувао је благ поветарац. Млада госпођа Масанеиро поранила је да током преподнева обави све кућне послове како би по подне била слободна. Намеравала је да с породицом иде у шетњу или да сврате до оближње плаже... Уосталом, већ више од годину дана сваког јутра је устајала веома рано. Будио ју је синчић, осамнаестомесечна напредна беба по имену Кауа Фелипе. Супруг Алешандро Сезар већ је отишао на посао.
   Млада мама најпре је нахранила бебу, затим наместила кревете и одлучила да испегла гомилу рубља. Дакле, дан као и сваки други. Отворила је прозоре како би проветрила стан. Водила је рачуна да не остави отворена врата од балкона да беба не би шмугнула на терасу. Јер, њихов стан налази се на трећем спрату стамбене зграде. А Кауа Фелипе до мајсторства је савладао пузање по стану. Једва су успевали да га стигну кад појури „на четири ноге”. Ходање још није савладао, било је потребно да некога држи за руку. Зато је више волео да пузи.
   Мајка је поставила почела да пегла посматрајући бебу како весело пузи по дневној соби. Истраживала је тражећи нешто чиме ће да се игра. Као по неком неписаном правилу, играчке је нису посебно занимале. Све предмете који би могли бити опасни за дете брижна мајка склонила је с пода и сточића. Утичнице за струју биле су затворене. Наставила је да пегла сваког трена бацајући поглед на дечака.

Видевши да на поду нема ничег занимљивог, Кауа Фелипе подигао се на ноге и стао крај софе. Вртео се неколико тренутака, а онда се вешто попео на софу. Насмешио се мајци: подухват пењања на тросед био је успешан. И мајка је беби узвратила осмех. Био је тако сладак и пуначак. На себи је имао само мајицу и пелене.
   А онда је беба учинила нешто што раније никад није покушала. Оно што родитељи нису ни слутили да би могла или умела да уради. Поготово не тако брзо и вешто. Кауа Фелипе подигао се на ноге и почео да се пење уз наслон софе... На свој ужас, мајка је тек тада постала свесна да је прозор иза широм отворен. Све је трајало неколико секунди. Беба се попела на наслон софе и – нестала. Пренеражена мајка потрчала је ка њему. Делило их је не више од два метра. Превише. Тачније, прекасно. Кад је пришла прозору, пала је у несвест. Није имала храбрости да погледа доле. Било је то нешто што ни срце ни ум нису могли да прихвате. Госпођа Масанеиро није била у стању да позове помоћ.

Пустоловина Кауовог летења петнаестак метара до асфалта личила је на невероватну причу каква није снимљена ни на филму. Наиме, кад је испао кроз прозор, с висине од петнаест метара, Кауа је најпре ударио у сунцобран. Светлољубичасти сунцобран био је отворен на другом спрату, на балкону комшија. Овај ударац свакако је у извесној мери ублажио пад, али је беба наставила да се стрмоглављује. На првом спрату, на делић секунде, пала је на разапете конопце на којима су комшије сушиле веш, пропала кроз жице и наставила да лети ка плочнику... Међутим, то није био крај. Изнад капије зграде у којој је живела породица Масанеиро били су укуцани оштри гвоздени клинови, потпуно зарђали! Они су служили да спрече лопове да се веру уз прочеље зграде и тако попну до станова у високом приземљу, око три метра изнад земље.
   Било како било, падајући даље ка асфалту, не окрзнувши својом нежном кожом оштри гвоздени клин, Кауа Фелипе се зауставио. Његова папирна пелена закачила се за зарђали клин. Остао је да виси... Пролазници су га тек тада приметили. Почели су да вриште и трче према згради. Прекасно. Био је превише буцмаст да би пелена могла дуже да издржи његову тежину. Бар док не стигне помоћ. После неколико десетина секунди, пелена се отворила. Срећом, био је то пад с висине око два и по метра, а не петнаест, одакле је заправо пао кад је пузећи дошао до прозора.
   Без сумње, иако није издржала, пелена му је спасла живот. Срећни Кауа није повредио главу. Сломио је ногу и једно ребро. Истог дана је отпуштен из болнице.
   – Ово је чудо! – изјавио је полицајац који је дошао на увиђај. – Бебица је могла да настрада да је пала неколико центиметара ближе згради. Могла је да погине на најстрашнији начин. Да му зарђали клин као колац прободе стомачић.

Полиција је отворила истрагу. Требало је испитати да ли је родитељска небрига довела до тога да дете испадне кроз прозор. Дечакова мајка била је и даље у стању шока и стално је понављала да њена беба никада пре тога није урадила ништа слично, да јој ни на памет није пало да би тако нешто могло да се догоди. Оптужба није подигнута будући да је закључак био да Кауа Фелипе живи у складној породици и да родитељи воде рачуна о њему. Чињеница да је неколико секунди непажње младе и свакако недовољно искусне и опрезне мајке могло да проузрокује трагедију, довољна је опомена за оба родитеља. Догађај који ће свакако памтити до краја живота.
    Сутрадан, у безмало свим бразилским дневним листовима изашао је чланак о беби која је пала с трећег спрата и чудом остала жива. Новинари су истицали невероватну улогу коју је имала бебина пелена. Сви су, наиме, сматрали да је Кауи Фелипеу заправо она спасла живот. Дајући изјаве новинарима, бебин отац, двадесеттрогодишњи Алешандро није хтео с овим да се сложи: сматрао је да је оно што је могло да снађе и његовог сина и читаву породицу, као и срећан склоп околности, био наук неког вишег реда, односно Божја воља.
   – Није пелена спасла мог сина од смрти. Бог је то учинио – рекао је потресени отац једноипогодишњака који је пао с трећег спрата и преживео.