Кад је први пут измерен ваздушни притисак на Монт Евересту?
Благоје
Пирот
Године 1981. на самом врху (8848 метара) једна америчка научно-алпинистичка експедиција на неколико начина је измерила ваздушни притисак и утврдила да он износи око 250 милиметара живиног стуба. То је многе изненадило јер су сва ранија мерења из авиона и прорачуни метеоролога показивали да би притисак на њему требало да буде 235 милиметара живиног стуба. Измерени притисак од 250 милиметара значио је да на „крову света” владају готово исти физиолошки услови за боравак човека као на врховима од 8400 метара.
Објашњење за виши притисак на Монт Евересту научници су нашли у томе што се на надморским висинама између 4000 и 15.750 метара барометарски притисак стално мења и зависи, углавном, од географске ширине. То мењање барометарског притиска јавља се као последица притиска који велике, хладне ваздушне масе у стратосфери изнад екватора врше на топлије ваздушне масе испод себе.
Да ли је истина да бодљикаво прасе, кад је у опасности, гађа непријатеље својим бодљама?
Анђа Васић
Краљево
Бодљикаво прасе, Hystricidae, велики је глодар, становник каменитих предела западне Африке и неких крајева Европе, попут Италије. Живи усамљен, скривен у пукотинама и шупљинама. Ноћна је животиња и зими углавном мирује. Кад се нађе у опасности, бодљикаво прасе накостреши бодље на телу и репу, затресе их и тако производи шуштав звук. Верује се да може хотимично да баца бодље, бушећи кожу било ког створења које му се приближи. У ствари, када удара репом по непријатељу, неке расклиматане бодље могу да се одвоје и одскоче на малу раздаљину.
Прича о вештини бодљикавог прасета да гађа бодљама као да су стреле вероватно је заснована на оваквим ретким догађајима. Истина је да бодље служе овој животињи као савршено одбрамбено оружје против планинских лавова, рисова и других животиња које су му непријатељи.
Шта је медицински индукована хипотермија?
ПРЕДРАГ ПЕТРОВИЋ
Београд
Хипотермија (појава да температура тела пада испод 35 степени Целзијуса) обично је врло лоша вест. Појаву хипотермије могу да изазову неки анестетици, што проузрокује многе неприлике. С друге стране, ова појава смањује потребу за кисеоником и доток крви у мозак, чиме се спречава оштећење мозга, тако да се понекад током операција на срцу или мозгу примењује блага „терапеутска хипотермија”. Она може да помогне и после вештачког оживљавања и после можданог удара.
Колико хемијских једињења постоји у људском телу?
ЈЕЛЕНА
Крушевац
Тело непрекидно ствара, мења и уништава разна хемијска једињења. Она су толико разноврсна и сложена да је немогуће све их открити и пребројати.
Најзаступљеније једињење у телу јесте вода, али ћемо при бројању највише времена утрошити на пребројавање разних других молекула шећера, беланчевина, рибонуклеинских и дезоксирибонуклеинских. У телу постоји најмање онолико хемијских једињења колика има и ћелија (око 5000 милијарди, не рачунајући десетине хиљада милијарди бактерија у цревима). Наведено је поређење с бројем ћелија у телу због тога што ће се молекули ДНК у једној ћелији, услед мутација, највероватније разликовати од молекула ДНК у другим ћелијама.
Да ли у свемиру постоје планете које немају правилан облик?
Наташа
Краљево
Да, а и ми се налазимо на једној од њих. Земља нема облик савршене сфере већ спљоштеног сфероида. Другим речима, то је сфера чији је пречник на екватору већи од оног на половима. Ово испупчење условљено је ротацијом Земље. Јупитер је, на пример, још знатније спљоштен него Земља, зато што је он планета која се најбрже обрће у Сунчевом систему. Иако нису савршене сфере, планете с испупченим екватором симетричне су према оси која спаја полове, тако да може да се расправља и о томе да нису потпуно неправилног облика. Друга небеска тела, астероиди и комете, могу да буду потпуно неправилна. Ерос је велики астероид дужине око 34 километра који обликом подсећа на кикирики. Код већих небеских тела обртне силе надвладавају снагу стена од којих су састављене, па зато временом попримају сфероидне облике, као на пример, Церера. Ово небеско тело, пречника готово 1000 километара, које се налази у главном појасу астероида Сунчевог система, не сматра се астероидом, већ патуљастом планетом.
Да ли би супервулкани утицали на Земљину орбиту?
САНДРА из Сурчина
Ерупција супервулкана, попут оног за који се верује да се крчка испод Јелоустонског парка у САД, несумњиво би била невероватно жестока. Процењује се да су претходне експлозије у атмосферу избациле хиљаде тона вулканске прашине. Иако су такве ерупције по нашим стандардима задивљујуће, оне су ипак далеко од тога да буду довољне да помере Земљу из орбите по којој кружи услед џиновског гравитационог поља Сунца.
Да ли пси боље памте од мачака?
ЖАРКО МИЛИЋ
Београд
Пси и мачке имају различите врсте памћења, па је тешко рећи ко од њих боље памти. Псе је лакше дресирати него мачке, што може да буде последица еволуције током које су научили да лове у чопорима, сарађујући с другим псима и покоравајући се вођи. Њихово памћење претпоставља много подстицаја, а уколико они изостану почеће да заборављају. Пси, као и деца, могу да буду награђени и указивањем пажње. Мачке су, пак, еволуирале тако да лове самостално и много су више прорачунате. И оне могу да се дресирају, али немају жељу да удовоље човеку коју имају пси. Има доказа да се мачке дуже од паса сећају одређених догађаја, али обе врсте одлично памте људе и места, што им омогућава да стварају сложене менталне мапе свог окружења и да, рецимо, нађу пут до куће.
Да ли превише спавања шкоди човеку?
МИЛАН
Краљево
Истраживања су показала да код људи који ноћу спавају дуже од девет сати постоји већи ризик од шећерне болести и гојазности. Међутим, важно је истаћи да је претерано спавање најчешће знак неке друге болести – најчешће клиничке депресије. Ако је особа иначе здрава и ако је у добром телесном стању, тешко да ће спавати дуже него што јој је потребно.