Насловна :: Архива

Архива





Мале тајне великих мајстора

ЛЕПОТИЦЕ ЛЕПО МИРИШУ

Вила је митолошко, надземаљско биће необичне лепоте, које има чудотворне моћи, уме да лечи, чара и може да се преображава. Она може да лети изнад највиших планина и облака. А на неприступачним планинским местима чува стада кошута

     Њено право име је забрањено и заборављено. Етимологија речи вила загонетна је и несигурна („душе предака”, „духови ваздуха и олуја”, „духови прерано умрлих девојака”). Еуфемистички називи су чести: „дивна”, „добрица”, а негде „мајка”. Синоними су још „самовила” и „самодива”. Њено име се у народном веровању често помиње у множини. Само у епској поезији бива означена личним именом (рецимо вила Равијојла).
     Вила се јавља у народним веровањима, легендама, митовима и песмама као тајанствена, изузетно лепа, млада девојка, често дуге „златне” косе. Има и крила, а обучена је обично у беле хаљине. Атрибути њене натприродне моћи су штап и прстен.     „Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси, распуштене косе”, пише Вук у „Српском рјечнику”. Леп изглед каткад јој кваре копита (козја или коњска) и неугодан мирис, особине које указују на њено скривено нељудско, животињско порекло.
број:

Ђачке невоље великог писца

Драма тропске рибе
Кад је директор угледне њујоршке приватне школе 1932. године упитао тринаестогодишњег Џерома Дејвида Селинџера који га школски предмети највише занимају, он је кратко одговорио – драма и тропске рибе!

Сони Селинџер - Није био успешан у приватној, па су га уписали у војну школу.

     У захвалној беседи у Стокхолму, 8. децембра 2008. године, француски писац Жан-Мари Гистав ле Клезио, тадашњи добитник Нобелове награде за књижевност, рекао је, између осталог, да награду коју прима посвећује писцима који су га надахнули. Међу њима је истакао и америчког приповедача Џерома Дејвида Селинџера (1919–2010).
У ствари, кад је допутовао у Стокхолм како би присуствовао свечаној додели Нобелове награде, Ле Клезио је објаснио да је Селинџерово дело дубоко утицало не само на његово писање, већ и на њега као особу:
     „Мој највећи извор надахнућа био је увек Селинџер, а посебно његово ремек-дело ’Ловац у житу’. Помислите само да постоји неко ко је успео да се увуче у кожу четрнаестогодишњака. То је јединствен подухват у историји књижевности. Искрено речено, никада се нисам ’опоравио’ од тог искуства!”, рекао је, између осталог, Ле Клезио.
број:

Живот је бајка – Вилијам Тарнер

Човек који је обојио маглу
Чувени енглески сликар умро је 19. децембра 1851. године на сиротињској мансарди у Челсију, где се годинама скривао под лажним именом. Отварање његовог тестамента изазвало је запрепашћење, док је после прегледа заоставштине уследила издаја, по многима равна злочину!

    Један од највећих сликара предела, под пуним именом Џозеф Малорд Вилијам Тарнер, родио се као син сиромашног берберина из Девоншира, 23. априла 1775. године. С породицом се веома брзо преселио у Лондон, тако да је прву прилику да види пољске пределе и бродиће на Темзи добио тек као десетогодишњак, кад су га послали код ујака у оближњи Брентфорд. Бродови су за њега, поред неба и сунца, постали најлепша ствар на свету! По повратку у град није се одвајао од докова и складишта испод лондонског моста. Шетао је око бродова, пењао се по њима и досађивао морнарима да га понекад повезу. Касније, кад је почео да копира слике мора холандског сликара Ван дер Велдеа, показивао их је уз речи: „Ево шта ме је начинило сликаром!”
број:

Hogar

hogar: 
број:

jeste li već čuli da

... оклопник (армадило) може
да хода и под водом

... танго је у почетку био плес
двојице мушкараца

број:

Ma šta kažeš

ДОБРА ГРАЂА!
број: