Насловна :: Архива

Архива





ДЕДИЊСКИ ДВОРОВИ – ДРУГИ ДЕО

Убијање Бога
На највишој тачки Дедињског брега у Београду налази се оаза историје, успомена и зеленила – дедињски краљевски дворови!
Краљевски двор:
1. Библиотека
2. Краљев радни кабинет
3. Плави салон
4. Биоскоп
    Градња Краљевог двора замишљена је у време веридбе и венчања краља Александра и румунске принцезе Марије, а започела је 1923. године. Аутор пројекта био је архитекта Живојин Николић, у то време познат и угледан градитељ. На пројектовању су, осим њега, били упослени и знамените архитекте које су после пада царства у Русији морале да уточиште потраже у емиграцији. Ту су, пре свега, били Николај Краснов, царски дворски архитекта који је зидао на Криму, рецимо дворац Ливадија у коме је одржана историјска конференција на Јалти између Стаљина, Рузвелта и Черчила, потом Виктор Лукомски, архитекта Патријаршијског двора у Београду, и Сергеј Смирнов, секретар кнегиње Јелене Карађорђевић-Романове, краљеве сестре којој је помогао да избегне бољшевички стрељачки вод и с децом се домогне Београда.
     Утврђено је да дворац треба да буде изведен у историјском стилу који се називао, мање-више оправдано, српско-византијским, заснованим на средњовековној уметности Србије и Византије. Начело обнове или сећања на историјске стилове већ доста дуго било је водећи правац у пројектовању и градњи владарских резиденција у Европи и изван ње.
број:

Говор биља – Јагорчевина

КЉУЧЕВИ НЕБА
Ископај тај корен покорности, на коме је грање од молитви, а цвет од смирености, па га скрши рукама добродушности. Потпали срдачном топлотом, запари смиреношћу и излиј га на чанак расуђења. Овај лек потом често примени на ране свога срца и тако ћеш умалити своје грехе
У природи ће се ретко наћи једна поред друге – Primula elator (бледожути цвет – лево) и Primula veris (златножути цвет – десно).
    Јеванђеље по Матеји, Исус Христ се „приказује” ученицима, чини чуда, подучава их. „...Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога. И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима. А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима...”
број:

Коју игру играш?

ДОКОЛИЦА ПОД ТРОЈОМ
Сцена Ахила и Ајанта који у пуној ратној опреми седе замишљени над таблом за игру, један је од најомиљенијих мотива позајмљених из богатог грчког наслеђа. У готово свакој енциклопедији, монографији или интернет страници које се баве старом Грчком овај мотив је незаобилазан
Паламед
     О пореклу игара на табли, па и самим коцкицама које се користе у већини ових игара, било је речи још у антици. Једно од најранијих објашњења је Херодотово. Говорећи о Лиђанима, он у својим „Историјама” каже да су, поред тога што су први познати ковачи сребрног и златног новца, измислили и игре на табли које су у његово време биле омиљене и међу Грцима. За Лиђане каже да су изумели коцкице, астрагале, игре лоптом и све остале игре сем мица (грч. pessoi – превод је само приближан). Ипак, већ у антици Херодотово објашњење довео је у питање Атенеј који је приметио да су игре лоптом и игре на табли постојале већ у Хомерово доба, много пре него што Лиђани тврде да су их изумели. Грци су такође имали свог кандидата – Паламеда – који је, за разлику од Прометеја, сматран смртником и учесником тројанског рата.   Паламед је, између осталог, измислио војне чинове, тактику, систем мера и тегова, као и игре на табли којима су се учесници десетогодишњег рата занимали под зидинама Троје у тренуцима доколице. Прве коцкице Паламед је посветио богињи Тихе из Арга у чијем храму су се оне чувале.
број:

Како се калила свечана песма

УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ

Химна светом Сави какву данас познајемо, једна је од најомиљенијих црквено-народних песама код нас. Иако је садржина текста ове свечане песме временом добијала различите облике, неколико основних стихова познато је свуда где живе Срби

    Јован Ђорђевић, професор, драматург, лексикограф, уредник „Летописа Матице српске”, писац текста српске химне „Боже правде”, тврдио је да је Светосавска химна први пут певана, у шест строфа, у Сегедину 1839. године, највише заслугом Павла Стаматовића, сегединског проте и тамошњег гимназијског вероучитеља. По Ђорђевићу, тада ученику петог разреда гимназије у Сегедину, у то време веровало се да су текст и мелодија Стаматовићеви.
    Димитрије Руварац, велики српски историчар, покушао је доцније да утврди могуће порекло, тада већ општеомиљеног, текста.   Њему се чинило да је песма највероватније настала негде у Срему или, бар, из пера неког ко је са Сремом имао дубоке везе, пошто се у тадашњем тексту уз Србију помиње само Срем. Руварац се ослањао на текст који је нашао у једној песмарици из 1845. године. По општем уверењу, она је морала да настане почетком 19. века пошто се у тадашњој верзији указивало на 1817. годину.
     Као једна од најранијих прослава Светог Саве, забележена је прослава у Араду 1806. године, свакако под утицајем тамошњег велепоседника, једног од највећих добротвора српског народа уопште, водећег покровитеља Матице српске и оснивача Текелијанума, грофа Саве Текелије. О важности прослављања Светог Саве као заштитника Срба, тада је надахнуто говорио Георгије Алексић, арадски прота, парох тамошњег храма Светих апостола Петра и Павла.
број:

Hogar

hogar: 
број:

Јесте ли већ чули да...

... од једног нојевог јајетаможе да се направи
кајгана за 12 особа.

... Александар Македонски и Јулије Цезар боловали су од епилепсије.

... стари Римљани користили су ласицу за хватање мишева.

... младунци фоке рађају се на копну, а вештину пливања уче од родитеља.
број:

Ма шта кажеш

ПУТ ЗА ПАКАО
број: