Насловна :: Архива

Архива





МАЛЕ ТАЈНЕ ВЕЛИКИХ МАЈСТОРА

СРЕЋНО ДЕТЕ СУБОТЊАК
У нашем народу постоје многа веровања о томе какав ће бити живот, срећан или несрећан, и какве ће особине имати дете рођено у одређени дан у недељи, у одређени час...

   Дани у недељи, чврсто верује народ, нису исти. Неки су „срећни”, а неки „несрећни”; неки су „чисти”, а неки „нечисти”; неки су „добри”, а неки „рђави”. Одређени дани су забрањени за вршење неких свакодневних мушких или женских послова (сејање, орање, шивење, ткање итд), али и за неке од светих активности (свадба, крштење и слично), као и за почетак неког важног посла (одлазак на пут). Сваки дан у недељи, у зависности од његовог назива (мушког / женског рода), места у седмици, да ли је паран или непаран, као и његове везе с паганским божанствима – има своју особену симболику. Ако је не познајемо, односно ако не знамо који се атрибути приписују појединим данима у недељи, нећемо ни разумети зашто су деца рођена, на пример, у петак несрећна, а она рођена у четвртак срећна.
број:

НЕПРИСТРАСНО ТАКМИЧЕЊЕ

КУЦЕ ИЛИ МАЦЕ?
Неколико научних доказа који говоре о томе да ли би за кућног љубимца требало изабрати пса или мачку
    Још једна могућна подела људског рода: на људе који воле мачке и оне који би увек радије за животињског пријатеља изабрали – пса.
     Занимљиво је да љубав према мачкама и псима често подразумева искључивост. Наиме, између „мачкољубаца” и поклоника паса долази до жучних расправа, управо поводом склоности према одређеној животињи. Једни тврде да је њихова животиња паметнија, док им из друге групе одговарају да је је њихов љубимац приврженији... И тако редом. Јасно, као што често бива кад је реч о људским осећањима, све зависи од личног доживљаја, од наклоности, једноставно речено – од срца.
    Постоје ли научни докази којим би овај древни спор могао да на неки начин буде решен? Односно, да ли је за кућног љубимца боље изабрати пса или мачку? Овим питањем недавно су се бавили сарадници једног од најугледнијих светских научних часописа „Њу сајентист”.
    Дакле, пас или мачка? Ко је бољи човеков пријатељ? Новинари „Њу сајентиста” покушали су да на основу најновијих научних истраживања ово нимало лако питање поделе на једанаест различитих категорија у којима су супротстављене одређене особине животиња. Између осталог, то су мозак, историја пријатељства човека и животиње, омиљеност, могућност разумевања, осетљивост и тако даље...
број:

Уговор

„Уговор о пријатељству продужен на 2010.” годину.
НЕКО од наших највернијих читалаца послао нам је овај уговор. Када смо прочитали схватили смо да морамо да га поделимо свима

Члан 1. ЗАГРЉАЈ!!!
Члан 2. Никада никог не понижавај.
Члан 3. Чувај сваку особу у свом срцу,
буди као Сунце које своју светлост и топлину не ускраћује никоме.


Члан 4. ПРИЈАТЕЉИ СУ КАО АНЂЕЛИ КОЈИ ТЕ ПОДИГНУ У НЕБО КАДА СИ НА ТЛУ....

Члан 5. Немојте се данас борити за оно против чега сте се некад борили; немојте никад туђим грешкама објашњавати и правдати своје. Немојте радити оно чега би се ваши родитељи стидели и чега ће се сутра ваша деца стидети; немојте себе проглашавати јединим и најбољим.

Члан 6. Најбољи нису више живи, а ми смо ту само зато што њих више нема.

Члан 7. Ослобађајте се слугу; помозите им да не буду слуге чак и онда када би они хтели да буду.
број:

ЖИВОТ ПИШЕ БАЈКЕ – ИСАК БАШЕВИС СИНГЕР

СЛУГА ЖЕНА И КЊИГЕ
Сингер је себе описивао као главног штрајкача пред вратима Бога, који држи велики транспарент са речима: „Неправичан према животу!”
    „Уметнику као и коњу треба бич!”, говорио је чувени писац и нобеловац који је своје романе често објављивао у наставцима, у недељним часописима. Док се трудио да стигне да напише и, попут мађионичара, забави читаоце, трагао је за истином и постављао вечна питања:„Како и зашто постојимо? Где се налази Бог?   Зашто се добар човек злопати а зао напредује? Зашто убијати пилиће, телад, јагњад да би се подизали људи?”...
     Исак Башевис Сингер рођен је 1904. године у Пољској, у сеоцету Леончину, близу места Нови Двор, у строгој, побожној породици, у којој се позив рабина преносио генерацијама, с колена на колено. Сви су очекивали да ће тај бледи дечак, риђе косе и плавих очију, наставити стопама оца.   Међутим, он је од малена почео да показује различитост – збуњивао је родитеље необичним питањима и запањујућим памћењем. На пример, сећао се догађаја, изгледа кућа и људи из времена кад је имао свега две и по-три године и желео је да зна где је крај света, шта су дан и ноћ, зашто птице лете а црви миле...
    Али, како му је отац на сва питања одговарао „Бог је тако хтео”, што није задовољавало његову радозналост, настављао је с испитивањем.    Када су се преселили у варошицу Радзимин, пошао је у хедер, школу у којој је учио да чита и пише. Убрзо су књиге из очеве библиотеке постале његове најдраже играчке и уз њих је сатима сањарио. А тада је уследило ново изненађење: 1908. године с родитељима, старијим братом и сестром преселио се у Варшаву. Прво путовање железницом и поглед кроз прозор воза, кад је угледао „куће и људе како иду унатрашке”, толико су га одушевили да их је памтио читавог живота.
број:

Hogar

hogar: 
број:

Jeste li čuli da

••• амерички глумац Џон Вејн (1907–1979) играо је главну улогу у чак 142 филма

број:

Ma šta kažeš...

СВЕТА ТОРТИЉА
број: