Ко то тамо крчи…?!

ЗУЈАЛИЦА ЗА СУДЊИ ДАН

Готово 50 година тајанствена руска радио-станици емитује „бели шум”, пиштање и понеку гласовну поруку

Ко жели може да је слуша 24 часа дневно, седам дана у недељи. Додуше, програм радио-станице која је носила ознаку „UVB-76”, а од 2010. године „MDZhB”, сувише је досадан да би му се посветило превише пажње. Најчешће се чују пуцкетање, зујање и пиштање, с времена на време прекидано звуком налик на сирену. Неколико пута недељно мушки или женски глас на руском изговара имена, бројеве или необичне речи. И то је све. Током деценија сигнал се прекидао само неколико пута, али увек се враћао, непромењен, једноличан као и раније.
   Станица позната и као „Зујалица” (рус. Жужжалка), на фреквенцији 4625 kHz, има хиљаде слушалаца широм света, иако се не може рећи да шаље било какву сувислу поруку. И поред тога, радио-аматери, нарочито они склони теоријама завере, верују да се иза наизглед бесмислених звукова крије нешто много озбиљније: војска, шпијуни, ванземаљци, чак и духови.
   Не зна се ко стоји иза „Зујалице“. Први извештај о станици на поменутој фреквенцији појавио се 1973. године. Утврђено је да сигнал долази из приградског насеља Поварова у близини Москве. Ту је, наводно, нађена и гомила војне документације. Међутим, како нико није показао опипљиве доказе, све остаје на нивоу нагађања.

Звук из мочваре

   У септембру 2010. године „УВБ-76” пресељен је усред мочварног подручја недалеко од Санкт Петербурга, бар се тако веровало, јер се ту, иза старе, зарђале капије, налазе напуштене зграде, радио-торњеви и далеководи. И ово место привукло је бројне знатижељнике у истраживачки поход који није дао нарочите резултате. Ако то заиста јесте седиште „Зујалице”, никада није откривено да ли иза зидова има живе душе.
   Претпоставки је много, али ниједна од њих до сада није потврђена као истинита.
   Најраспрострањенија је она по којој фреквенција припада руској војсци која је почела да је користи током Хладног рата. Поткрепљена је чињеницом да станица користи кратке радио-таласе, чија се употреба у војној комуникацији усталила још у Првом светском рату јер омогућава размењивање порука на већим раздаљинама. Сигнал може да се хвата и на другој хемисфери. Нико од званичника ово није потврдио.



   Они који чешће размишљају о смаку света верују да „Зујалица” служи како би се дао знак за покретање система „Мртва рука”. Наиме, уколико дође до нуклеарног напада на Русију, радио-станица ће потпуно утихнути и тиме послати сигнал да се укључи овај аутоматизовани систем за управљање узвратним нуклеарним нападом, што би оставило катастрофалне последице на нашој планети. Други, које више занима свемир, убеђени су да је сврха радио-станице успостављање везе с ванземаљцима.
   Оно мало изговорених речи које повремено могу да се чују многи тумаче као шифроване поруке. Ево једне емитоване 24. децембра 1997. године: „Ја УВБ-76, ја УВБ-76. БРОМАЛ 74 27 99 14. Борис, Роман, Олга, Михаил, Ана, Лариса. 7 4 2 7 9 9 1 4”. У овом и сличним саопштењима слушаоци су препознали наређења која шаљу различита војна одељења, што такође никада није доказано.
   Из истог разлога, у игри нагађања око тога чему заправо служи „Зујалица” нашли су се и шпијуни, јер се претпостављало да се и они засигурно споразумевају помоћу посебних шифара, и лозинки. Тако је једино могло да се оправда зашто мушки и женски гласови изговарају речи као што су: „гумењак”, „пољопривредни стручњак”, „балкон”, „билијар”, „кухињски намештај”.
   Гласовне поруке биле су до 2010. године ретке, а онда су постале све учесталије и необичније. Исте године, 5. јуна, „УВБ-76” потпуно је утихнуо скоро 24 часа. У наредним месецима програм је још неколико пута био прекинут, чиме је оспорена теорија да је тишина са радио-станице знак за покретање нуклеарног напада. Највише саопштења објављено је 17. октобра 2016. године, чак 18 за мање од једног дана.

Балет и врисак

   Слушаоце, навикнуте на звукове и шифроване поруке које нису разумели, али које су постале уобичајене, посебно је збуњивало када би чули нешто потпуно ново. Једном приликом десило се да је досадно зујање одједном прекинуто, а уместо њега зачула се музика из балета „Лабудово језеро” руског композитора Петра Иљича Чајковског. Други пут се после прекида чуло нешто много злослутније – женско вриштање.
   Необјашњива повремена појава били су и позадински звукови који су се пробијали иза шуштања и зујања. Разговор вођен на руском језику забележен је 3. новембра 2001. године:
   „Не добијам генератор… иде такав посао од апаратске...”.
   Бесмислене делове реченице било је немогуће протумачити. Један верни слушалац успео је у новембру 2011. године да сними телефонски разговор, такође на руском, у трајању од пола сата.
    Постојала је до 2008. године још једна радио-станица која је радила на врло сличан начин као „УВБ-76”. Такође је користила кратке радио-таласе, а назив „Lincolnshire Poacher” (Ловокрадица из Линконшира) дугује енглеској народној песми чији је одломак емитован на почетку сваког сата. Попут „Зујалице”, тачан датум настанка „Ловокрадице” никада није утврђен, али опет се помињу седамдесете године века за нама, Хладни рат и шпијунски послови повезивани са британском обавештајном службом „MИ-6”.
   Нико од званичника ни у овом случају није желео да се умеша у причу о тајанственој станици. Што се тиче места са ког су преношене необичне поруке чија је садржина подразумевала пет цифара изговорених женским гласом са енглеским нагласком, обично се наводи полуострво Акротири на Кипру, где се налази војна база британског Краљевског ратног ваздухопловста.
   Последњи пренос „Ловокрадице из Линконшира” забележен је 29. јуна 2008. године. Њеном сестринском радио- станицом сматра се „Cherry Ripe”, такође названа по енглеској народној песми. И овде су могле да се чују поруке са бројевима, све до децембра 2009. године. Веровало се да су преношене негде из Аустралије.
   За разлику од њих, „Зујалица” је још жива. Ове године још четири гласовне поруке емитоване су од 13. до 27. јануара. Радио-аматери и разни теоретичари завере не одустају од покушаја да коначно сазнају која је њихова права сврха. И чему све то досадно, гласно зујање.

Број: 3554 2020.
Аутор: С. Лазић