ПЕТКОВДАН / 16. јун 2017.

ЗМАЈ ЈЕ ПРЕСТАО ДА (СЕ) ПУШИ

На данашњи дан 2010. године Краљевина Бутан потпуно је забранила узгајање и ограничила употребу дувана

Земља која се на ранг-листи земаља с најсрећнијим становништвом налази на завидном осмом месту, забранила је одлуком Парламента узгајање, брање, производњу и продају дувана и дуванских производа. Влада ове мале земље такође је у обавези да обезбеди одвикавање од употребе дувана за своје грађане који нису у стању да се сами одрекну навике. Пошто пушача тамо још има, као и странаца које није упутно драконски кажњавати због поседовања паклице цигарете, влада је две године касније повећала количину дувана коју појединци могу да држе зарад личне употребе, и смањила новчане глобе за кршење забране. За месец дана личне употребе може да се увезе највише сто грама дувана. Ако потиче из Индије, царина је 100 одсто, а на дуван из сваке друге земље платићете 200 посто царине.

Ако се задесите у овој земљи у својству пушача, добро се распитајте да ли у хотелу у коме ћете одсести постоји пушачки спрат или нека просторија у којој можете на миру да попушите неколико цигарета. На свим јавним местима на којима је пушење забрањено са вама ће поразговарати полиција уколико кршите забрану.
   Уколико сматра да кршите забрану у сопственом аутомобилу, зауставиће вас и претрести и вас и аутомобил. Наравно, све што нађу биће вам одузето и уништено. На телевизији и у биоскопу, у рекламама, нећете моћи да видите никога ко пуши.



   Кријумчарење дувана кажњава се затвором од три до пет година, при чему се кријумчарењем сматра и количина цигарета већа од оне коју закон ове земље прописује да унесете током боравка у њој.
   У пракси ова забрана, наравно, као и свака друга, изазива недоумице. На пример, класне разлике чине да неки бивају строже кажњени (једна особа, ухваћена у поседовању недозвољене супстанце, на пример, кажњена је вишегодишњим затвором који се досуђује у случају силовања), а неки блаже. Осим тога, у Бутану се користе и друге материје које стварају зависност – пије се ракија арак, жваће биљка арека са својствима веома сличним никотину, али се њихова употреба не ограничава.

Краљевина Бутан, коју њени становници зову Друк Јул, Земља змаја, стешњена је између Кине и Индије, у Хималајском ланцу чији је највиши врх Гангкар пуенсум од 7.541 метара, досад неосвојен. Простире се на површини нешто мањој од Швајцарске. Већина становништва које броји око 700.000 људи (нешто више од Црне Горе) живи на обронцима Хималаја, на око две-три хиљаде метара надморске висине, а на југу је уски појас Дуар, огранак велике низије Ганга и Брамапутре.
   Више од две трећине земље обрасло је древним шумама. Становништво планинских делова земље на истоку и западу чине народ Нгалог, пореклом с Тибета, и народ Сарчоп и те две трећине исповедају будизам. Хиндуистичка трећина, народ Лотшамп, живи на југу, у низији.
   Оснивање државе у 17. веку  тесно је повезано с градњом будистичких храмова , а у Народној скупштини петнаест места и данас држе високи свештеници, који уз краља уживају велики углед. Британска „Источноиндијска компанија” покушала је 1772. године да освоји Бутан пошто је већ заузела Асам. Уз благослов Британаца, краљ и оснивач династије постаје Угјен Вангчук 1910, када Велика Британија признаје независност Бутана, али уз задржавање контроле над спољном политиком.  С приближавањем Индији половином прошлог века, краљ Ђигме Дорђи Вангчук укида кметство и почиње аграрну реформу, а у уставној монархији парламент добија и нека законодавна овлашћења. Бутан је у Уједињене нације примљен тек 1971. године.