Петак, тринаести

ЗАР ОПЕТ?!

Веровање да петак тринаести доноси несрећу толико је распрострањено, да је страх од овог дана добио и сопствено име – параскевидекатрифобија.

Тешко је са сигурношћу рећи одакле потиче толика нетрпељивост према петку, тринаестом. Једно од објашњења може се наћи хришћанском предању. Исус Христ разапет је на Велики петак, а на последњој вечери било је тринаест званица. У „Кантерберијским причама” енглески песник Џефри Чосер (око 1343–1400) записао је „а у петак се сручи сва несрећа”, што значи да је већ у то време за неке овај дан био баксузан.
   Године 1147. папа Евгеније III (око 1080–1153) стигао је у посету Паризу баш у петак, тринаестог. То је био дан када се пости и када је верницима забрањено свако славље, чак и светковање поводом папиног доласка. Ипак, Црква се снашла, па је папским декретом тај петак проглашен за четвртак.
   Данас је најраспрострањеније објашњење које се тиче петка, тринаестог и несреће која с њим иде, везана за једну другу историјску причу. Темплари, или храмовници (од латинске речи templum – храм) били су припадници римокатоличког витешко-калуђерског реда, који је званично постојао од 1118. године. Временом су постали познати по својим ратничким способностима, али и бројним овоземаљским добрима.

Приче о њиховом богатству стигле су и до француског краља Филипа IV Лепог (1268–1314), који је на све начине желео да га се докопа. Прикупљао је оптужбе због наводних злочина темплара, а затим наредио њихово хапшење широм Француске. Десило се то у петак, 13. октобра 1307. године. Мучења и убиства витезова нису уродила плодом, и краљ је остао празних руку.
   Италијански песник Габријеле Д'Анунцио (1863–1938), према причи, доживео је једну непријатност управо у петак, тринаестог у месецу. Враћао се кући фијакером који је, какве ли случајности, носио број тринаест. Надомак песниковог дома, таман пошто је кочијаш затражио тачно 13 лира за вожњу, коњи су се изненада преплашили и преврнули фијакер. Д'Анунцио је задобио неколико прелома и замало да изгуби око. У несрећу броја 13 веровали су и енглески песник Џорџ Гордон Бајрон (1788–1824) и писац Оскар Вајлд (1854-1900).
   Да се од несреће понекад не може побећи доказ је Американац Даз Бакстер. Када је 1976. године у августу освануо петак тринаести, Бакстер је наводно одлучио да не изазива судбину и остане у свом стану у Њујорку. У току дана срушио се цео спрат зграде на ком се налазио и његов стан, па је несрећни човек слетео шест спратова и настрадао.


Има и оних који не придају никакав значај ни петку, ни броју тринаест. Чак и воле да се поигравају са бројним празноверицама. Тако постоји неколико клубова у свету у којима је све у знаку броја тринаест: налазе се на 13. спрату, имају 13 столова, тачно толико прекидача, тепиха, врата. У америчком клубу „Петак 13.” после вечере званице се позивају да на све могуће начине пркосе празноверју: да разбијају огледала, да пролазе испод мердевина, да отварају кишобране у затвореном простору, дакле све што се сматра баксузним. Неки од чланова клуба тврде да су бројне пословне и личне успехе остварили управо током баксузних дана.
   Једно је извесно: сваки петак је за многе изузетак – излази „Политикин Забавник”. До краја ове године биће још 24 изузетка, на срећу сујеверних, ниједан тринаестог.

Број: 3466 2018.
Аутор: С. Л.