Живот (ни)је бајка – Хенријета Хауленд Робинсон, ловац на новац

ВЕШТИЦА СА ВОЛ СТРИТА

Њено животно гесло било је да никад ником ништа не даје, чак ни љубазност. То правило није прекршила ни кад се радило о њеној деци. А била је најбогатија жена на свету.

Више од тридесет година, од 1880. до 1916, једна необична жена свакодневно је шетала кроз њујоршку пословну четврт. Висока, усправна, одлучног израза лица, та старица је увек била обучена у дугачку црну и – на ужас оних у њеној близини – прљаву хаљину.
   Неколико пута недељно она је из Њу Џерсија, где је живела, трајектом стизала на Менхетн и пешачила до своје канцеларије, коју јој је бесплатно уступала нека банка. Кад би се приближило време ручка, она би из своје црне (такође прљаве) торбе вадила конзерву овсених пахуљица. Загрејала би воду на радијатору, сипала кашу и у сласт јела свој оброк, као да је права гозба. Понављала је да јој треба снаге за борбу с вуковима из средишта пословног Њујорка – Вол Стрита.
   А снаге је имала све до смрти. Наиме, кад је Хенријета Хауленд Робинсон Грин, позната као Хети Грин, 1916. године умрла у осамдесет другој години, у том тренутку била је најбогатија жена на свету. Вероватно и најнеобичнија.

Непогрешив њух за новац

   Хети Грин је заиста живела само за новац. Рођена 1834. у Њу Бедфорду, у америчкој држави Масачусетс, од малих ногу је од свог оца учила азбуку берзе. Отац је није учио само како да стекне новац већ и да га, што је важније, сачува. Његово мишљење прихватила је као животни мото – „Никада никоме ништа не треба давати – чак ни љубазност!”
   Удала се кад је напунила тридесет три године. Њен супруг Едвард Грин, успешан бизнисмен, наговорио ју је да се одселе у Енглеску. У својој новој домовини Хети Грин, иако заокупљена подизањем деце коју је у међувремену родила, није желела да се лиши своје једине страсти – зараде. На тамошњој берзи зарадила је свој први милион долара.
   После неколико година проведених у Европи Гринови су се вратили у Њујорк. Хети је чезнула за овим градом, а нарочито за берзом, новим пословима и могућностима за зараду. Наставила је да увећава свој капитал невероватном брзином. У почетку „краљица”, убрзо је постала „Вештица са Вол Стрита”.
   Сви су се слагали у томе да је Хети прави финансијски геније. Имала је непогрешив њух да осети где лежи новац. Смело је улагала у акције које су и они најспособнији сматрали нестабилним и ниједном није погрешила.
    „Нема никакве тајне у стицању капитала”, једном је рекла. „Само треба поштовати једноставно правило – куповати што јефтиније, а продавати по што већој цени. Уз то, бити штедљив, упоран и лукав.”

Шампион штедљивости

   Кад се 1885. године развела, Хети је почела да живи по најјефтинијим хотелима и собама најсиромашнијих њујоршких четврти. Одећу за себе и децу нерадо је куповала и годинама носила исту хаљину, неопрану и неиспеглану. То је непотребно трошење детерџената и струје, мислила је.
   Увек је путовала најјефтинијим превозом, чак и кад се прославила као најбогатија жена света. Једном је ушла у банку и из џепова извадила 200.000 долара. Запањени благајник питао је зашто се бар није довезла кочијом, кад шета с толиком готовином.
   „Можда ви, младићу, можете да приуштите тај луксуз”, одговорила је искрено потресена Хети, „али ја не могу!”
   Њено богатство било је разноврсно. Имала је акције, огромне поседе у неколико америчких држава, била један од власника железнице, неколико хотела и пословних простора. У то време, кад је у Њујорку могло добро да се руча за 50 центи, богатство „Вештице са Вол Стрита” процењено је на сто милиона долара, с дневном зарадом од око 20.000.
   Те паре мамиле су Хети Грин да само још више стиче, али и штеди. Приче о њеном цицијашлуку постале су пословичне. Знала је, рецимо, да сатима тражи цент који је испустила на улици, а с трајекта не би сишла ни за живу главу ако би случајно изгубила марку за писмо. Ако је требало, и цео дан би провела док не нађе где је марка одлетела.
   Кад се разболи, одлазила је искључиво у болнице које су пружале бесплатну лекарску помоћ најсиромашнијима. У томе је била доследна и кад се радило о озбиљним болестима.

Паре важније и од сина

   У својој болесној штедљивости није попуштала ни кад се радило о њеној деци. Једном приликом, њен син Нед повредио је десну ногу. Хети га је, наравно, одвела у болницу за сиромахе. Неду ни после неколико месеци није било боље. Напротив.
    Тек кад је Едвард Грин сазнао за невоље свог сина, дошао је стручњак. Нажалост, било је прекасно. Лекару је остало само да закључи да је ногу захватила гангрена и да је ампутација неизбежна. Да је Нед лечен како треба, то се не би десило. Хети Грин није хтела ни да чује да из џепа извади 5.000 долара.
   Све је учинила да толико богатство деца не наследе ни после њене смрти. На време се побринула да разним условима из тестамента онемогући да богатством које је згрнула располажу њени будући унуци. Међутим, ни Хетин син Нед, а ни кћерка Силвија нису имали деце. Кад је Силвија умрла 1951. године, после Неда, „Вештичин” иметак је подељен на преко сто делова. Паре су наследила добротворна друштва и далеки рођаци који нису ни знали ко је била Хенријета Хауленд Робинсон Грин.
   Животно гесло најбогатије жене на свету која је живела као пуки сиромах ипак је прекршено, али тек по њеној смрти. Она ником ништа не би дала, али, на њену несрећу, паре није могла да понесе у гроб.