ХИТ СТРАНА

ВАСКРСЕЊЕ

Познатим песмама у новим аранжманима, један од најуспешнијих бендова у новијој историји, „Evanescence”, враћен је у живот новим албумом „Synthesis”. Прича се наставља...

Док је Бам Маргера (чувени скејтер и „МТВ” звезда) промовисао бендове као што су „Him”, „69 Eyes” или „Cky”, ухвативши тренутак када је готик-рок био „нова ствар”, није ни претпостављао да му се у дворишту кува врло слична ствар. Уз неколико објављених ЕP издања и демо-албума, неколико година касније изнедрен је „Evanescence”, један од комерцијално најуспешнијих бендова овог века.

УСТАЛИ

   Много борбе, жеље за успехом и неколико персоналних промена биле су потребне пијанисткињи и певачици мецосопран ранга, Ејми Ли (данас Харцлер) да са бендом „Evanescence” исплива из табора „обећавајућих бендова” до статуса звезде. Од самог оснивања бенда, 1995. године и деби-албума „Fallen”, протекло је осам година, довољно да бенд и главна композиторка ухвате линију са које нису хтели да скрену. И успели су. Продатих 147 хиљада примерака албума „Fallen” у недељи по објављивању није било довољно да „Evanescence” уђе у анале музичке индустрије, за то је ипак потребна помоћ суперхероја.
   Он се појавио у лику „Небојше” (како је некада назван у домаћој стрип-штампи) познатијег као „Daredevil”. За потребе саундтрека за истоимени филм искоришћена је песма „Bring Me To Life”, готик-њу метал-реп комад oтпеван у дуету са Полом Мекојем из бенда „12 Stones” који је бенд избацио у први план на свим топ листама (концепцијски сличну песму „Дај ми снаге”, мање успешну, наравно, пет година касније снимили су  „Night Shift” и Теодора Бојовић за такмичење „Беовизија”). Ако сам назив албума сугерише пад (што је и логично с обзиром на теме које Ли обрађује, дубоко осећајне, личне, о ожиљцима који остају после погрешних избора) „Evanescence” је успео да устане и створи армију фанова довољну за устанак.
   Све у свему, „Evanescence” су зарадили много с албумом „Fallen”, чији је тираж током година, од продатих тричавих 7,6 милиона нарастао до 17 милиона и, уз још неколико успешних песама: „My Immortal”, „Going Under” и „Everybody’s Fool”, обезбедио групи бесмртност.

СИНТЕЗА

   После албума „Fallen” биле потребне три године да се ствари слегну. За то време „Evanescence” је пажљиво осмислио песме које су се нашле на другом албуму „The Open Door”, наставивши да корача према вратима која су за њих била отворена. Услед промена у саставу бенда, на трећи симфо-електро-готик рок ударац чекало се до 2011. године, када је објављен „Evanescence”, плоча којом су након турнеје заокружили своје постојање. Ејми Ли је категорички одбијала да даје било какве изјаве о будућности бенда и такво стање је потрајало све до 2015. године, када је бенд први пут после паузе наступио у Јапану на „Ozzfest” турнеји.
   Иако концертно активни, чланови бенда Ејми Ли, нова чланица Џен Махура (гитара), Тим Мекорд (бас), Вил Хант (бубањ) и Трој Меклавхом (гитара), нису помињали нове песме. Изненађење је било приређено средином августа ове године, када је „Bring Me To Life” опет пуштена у промет. Да, али каква „Bring Me To Life”! Са оркестралним аранжманом, без гитара, са електроником и клавиром, огољена и јака. У таквом су тону, по шаблону „види шта сам ти урадио од песме ја” све песме на четвртом албуму бенда „Synthesis”.
   Очигледно нов почетак захтевао је и нови приступ, коме је Ејми Ли тежила. У  међувремену је објавила два соло-албума – „Aftermath”– музику за филм „War Story”, и „Dream Too Much” за децу и одраслу децу. Истовремено, и компилација хитова и нов албум „Synthesis” уз две нове песме „Hi-Lo” и „Imperfection”, луповима, атмосфером, драматиком и начином извођења одмиче од знаних „Evanescence” поставки и управо у томе и лежи његова снага. Ових шеснаест песама довољан је доказ вредности бенда који храбрим искораком наставља своју недовршену причу иза тајних врата која су управо отворили...