Спојити неспојиво

УДАХНИ И ИЗДАХНИ... РЕКОРД

Да астма и спорт могу заједно потврђују многи примери врхунских спортиста

Астма је хронична запаљенска болест плућа. Оболели најчешће описују упоран кашаљ током ноћи или у рано јутро, „свирање” или „звиждање” приликом удаха или издаха, губитак даха приликом мањег напора, стезање у грудима (као да неко „седи” на грудима). Обично се јавља пре четрдесете године. Процењује се да у свету од ње болује око пет одсто одраслих и око 12 одсто деце. Има их више врста, а најчешћа је она код које се симптоми јављају када је човек изложен алергенима – полену  дрвећа, корова или трава, прашини, грињама или мачјим длакама, средствима за чишћење. Напад нелечене астме веома је озбиљно медицинско стање и готово увек се завршава одласком у болницу. Уз одговарајуће лекове и савете лекара пацијент може да држи болест „на узди”. Лекови за астму најчешће се удишу уз помоћ „пумпице” (инхалатора).
   Постоји и једна посебна врста болести, астма изазвана напором, најчешћа код спортиста. Она се јавља само када је спортиста изложен великом напору на тренингу или такмичењу. Процењује се да чак до 70 одсто спортиста има овај тип астме. 
   Астма и бављење спортом на први поглед могу да изгледају неспојиво. У већини спортова потребни су сјајна кондиција и издржљивост, а астма може прилично да отежа вежбање. Само вежбање један је од најчешћих „окидача” за напад астме, уз алергије и инфекције.

Од Бекама до Марка Спица

   Без обзира на све потешкоће, постоје бројни примери врхунских спортиста који су, уз астму, изградили пут ка успеху. Неки су је добили још у детињству, други на врхунцу каријере. Било како било, астма их није спречила да се свакодневно баве спортом и да дају све од себе на свим такмичењима. Ево неколико примера бивших и садашњих спортиста који имају астму:
   Енглески фудбалер Дејвид Бекам, једна од икона енглеског фудбала, није јавно говорио о астми све до 2009. године, када је усликан током утакмице у Америчкој фудбалској лиги (крајем каријере наступао је за „Ел Еј Галакси”) док је користио пумпицу. После утакмице изјавио је да од детињства има астму. Истакао је да је понекад имао добре, а понекад лоше дане, али да га то није спречило да се потпуно посвети фудбалу и да последњих година готово и нема симптоме.
   Енглески фудбалер Пол Сколс, дугогодишњи члан „Манчестер Јунајтеда”, алергијску астму има од детињства и врло често је тешко дисао на тренинзима и утакмицама које се играју у пролеће. Велики борац на терену и ван њега, никад није одустао од своје љубави, фудбала.
   Атлетичарка Пола Редклиф – током каријере трчала је све дуже и дуже стазе – почела је са тркама на 3.000 м, наставила са 5.000 и 10.000 м, да би касније прешла на најдужу и најтежу атлетску дисциплину, маратон. И то како! Више пута је истрчала светски рекорд у маратону за жене. И то све са дијагнозом астме узроковане напором. Често је истицала да уредно узима лекове, али и да пази на окидаче погоршања – прехладе. Њен рецепт је да се потпуно умири, одмори неколико дана и опорављена настави са тренинзима. 
   Атлетичарку Џеки Џојнер Керси, једну од најбољих вишебојки и скакачица удаљ у историји, крајем 20. века амерички часопис за спортисткиње „Спортс илустрејтид”  прогласио је најбољом спортисткињом свих времена. Астму је добила у младости. Међутим, није много марила за то, чак је имала и један тежак напад, кад је завршила у болници и уз доста муке успела да се опорави. После овог искуства  редовно је користила лекове и напредовала у спорту:
   „Научила сам током живота да морам да имам поштовање према астми исто као што имам и према противницама током атлетских такмичења.”
   Чувени амерички пливач Марк Спиц – један од најуспешнијих у историји овог спорта –имао је астму и околина је сматрала да неће бити успешан спортиста. Међутим, био је упоран, развијао је своју даровитост, слушао савете лекара, користио лекове и постигао у спорту оно што нико пре њега није успео – освојио девет златних медаља на Олимпијским играма.
   Пливачица Ејми Ван Дајкен као девојчица није могла да се попне ни уз неколико степеница а да се не закашље. На савет лекара који је сматрао да би ритмично дисање и влажност могли да помогну у ширењу и равномерном развоју њених плућа, са шест година почела је да одлази на пливање. У почетку није било нимало лако – дуго није могла да преплива ни 100 метара – али је била упорна и, уз одговарајуће лекове, симптоми су почели да се смањују а напади проређују. Ејми је постала једна од најуспешнијих пливачица у историји, освојивши шест златних олимпијских медаља.
   Грег Луганис, један од најбољих скакача у воду свих времена, астму и алергијско цурење носа има од малих ногу. У младости је често имао нападе и више пута завршавао у болници. Али, никада није одустајао од спорта. Његов лекар је бодрио његову мајку да буде активан и да повећава капацитет плућа. Изабрао је роњење и није погрешио – освојио је пет олимпијских медаља и пет пута био првак света.
   Денис Родман освојио је у НБА лиги много трофеја и титула за 14 година колико је играо. Са „Ел Еј Лејкерсима” има пет освојених лига, и чак седам пута је био најбољи скакач сезоне. Био је веома брижан према свом здрављу јер је кошарка један од спортова где спортиста мора да буде врхунски издржљив пошто је изложен великим напорима.
   Тенисерки Жистин Енен астма је прилично касно утврђена, у 25. години, када је већ била на врхунцу каријере, на првом месту „WТА” листе. Крајем 2007. године одлучила је да у Пекингу не брани олимпијску златну медаљу освојену у Атини 2004. године јер није желела да иде у главни град Кине. Навела је да у Пекингу има много смога у ваздуху, као и издувних гасова из аутомобила и фабрика, што све може да доведе до погоршања њене болести, чак и до тешког напада.
   Српска атлетичарка, скакачица с мотком, Славица Момировић (девојачки Семењук) такође има астму. Добила ју је у најранијем детињству. Лекар је подржавао њено бављење атлетиком, јер је на тај начин могла да се правилно развија и да повећа капацитет плућа. Током каријере постала је вишеструка је државна рекордерка у скоку с мотком и освајачица великог броја медаља на међународним и домаћим такмичењима.

Пажљиво с лековима

   Спортисти астматичари користе лекове за лечење ове болести. Међутим, они не смеју да користе супстанце које Светска антидопинг агенција (World Anti-Doping Agency – WADA) одређује као допинг и сваке године ставља на Листу забрањених супстанци и поступака у спорту. На овој листи налазе се и лекови за астму – бета-2-агонисти и глукокортикоиди. Остале групе лекова – антагонисти леукотријенских рецептора, антихолинергици, кромони, ксантини, ИгЕ антитела – нису забрањене.
   Спортиста може да користи лекове које му је лекар препоручио, али ако су на Листи забрањених супстанци, мора да има одговарајуће одобрење надлежне Антидопинг агенције. И у нашој земљи ове лекове одобрава Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС). Астма је хронична болест и спортиста уз пратећу медицинску документацију може да добије одобрење. Такав спортиста са астмом, ако на допинг-тесту има позитиван резултат, неће бити кажњен.