Злочиначки обрти

УБИЦА ЗА ПИСАЋОМ МАШИНОМ

Аустријски серијски убица, књижевник и новинар годинама је обмањивао јавност да се у затвору преобразио и препородио. Његова права природа испливала је након што је пуштен на слободу.

Када је Јохан „Џек” Унтервегер завршио иза решетака 1976. године, многи су веровали да се заувек стало на пут злочинцу који је свој „злочиначки стаж” започео још у раној младости. Претходни преступи, међутим, нису могли да се мере с оним због којег је осуђен на доживотну робију. Убиство осамнаестогодишње Немице Маргарет Шефер 1974. године запечатило му је судбуну. Представници правосуђа сматрали су да не постоји начин да се искупи за гнусни чин који је узнемирио јавност, те да је најбоље да остатак живота проведе тамо где више неће бити претња.
   Вероватно би свет брзо заборавио на Унтервегера да у затвору није почео да се дешава неочекивани преображај суровог убице. Осамдесетих година постао је један од најузорнијих осуђеника, не показујући никакве знаке насилног понашања. Човек који је дотад био готово неписмен почео је већину времена да проводи учећи да чита и пише. Наједном га је обузело надахнуће које није могао да обузда. Писао је песме, кратке приче, романе, драме. У затвору је настала и његова аутобиографија под називом „Чистилиште”.
   Унтервегер је поново био у жижи јавности – овог пута не као криминалац, већ као живи пример да и велики грешници могу да преокрену живот набоље. Међу писцима се све чешће спомињало његово име. Величали су га као надареног ствараоца с јединственим стилом. Елфриде Јелинек, будућа добитница Нобелове награде за књижевност посебно се одушевила „Чистилиштем”. Унтервегерова аутобиографија нашла се на списку најпродаванијих књига и по њој је 1988. године снимљен филм.

Покајањем до слободе

    Унтервегер је захваљујући људима који су стали у његову одбрану нашао пут ка спасењу. Уредник једног часописа посетио га је у затвору и касније изјавио да је неоспорно да се злочинац у годинама које је провео изопштен из друштва потпуно променио и да треба преиспитати судску пресуду. Придружили су му се бројни интелектуалци, уметници, новинари и политичари који су започели борбу за Унтервегерово помиловање. Сви они потписали су званичну изјаву у којој је наведено да ће аустријска правда бити процењена на основу тога какву одлуку донесе у овом случају.
   Унтервегерове присталице веровале су да је његова потреба да свој живот преточи у писану реч била мелем који му је помогао да се искрено покаје за учињена недела. А било их је напретек. Од 1966. до 1974. године хапшен је и осуђиван чак 16 пута и тада је више времена провео иза решетака него на слободи. То ипак није поколебало оне који су потписали петицију за његово помиловање.
   Тадашњи аустријски председник Рудолф Кирхшлегер одбио је захтев јер је, по закону, кажњеник морао да одлежи најмање 15 година. После деценије и по проведених у затвору, 23. маја 1990. године, Џек Унтервегер коначно је пуштен. Управник затвора рекао је да ниједан осуђеник није био спремнији да поново постане слободан човек.
   Унтервегер је постао звезда преко ноћи. Нашао се на насловницама часописâ, гостовао у најгледанијим телевизијским емисијама, његове приче за децу емитоване су на радију, а „Чистилиште” је тумачено у школама. На јавним наступима бивши осуђеник читао је дела која је написао у затвору и објашњавао публици како његов пример доказује да свако може да се промени. Запослио се и као извештач на аустријској државној телевизији.

Вук у јагњећој кожи

   Док је он уживао у новостеченој слави, новине су извештавале о новим убиствима. Прво је обелодањено четири месеца по његовом изласку из затвора. Жртва је била чешка проститутка, а злочин се десио баш док је Унтервегер послом боравио у Прагу. У наредних шест месеци страдало је још седам жена у Аустрији. Убијене су на исти начин као Маргарет Шефер 1974. године, а проницљиви истражитељи одмах су Унтервегера ставили на списак осумњичених.   
   Невоља је била у томе што није било материјалних доказа ни сведока. Полицији су још неко време биле везане руке. Осумњичени је био свестан да је под будним оком детектива, због чега је решио да отпутује преко океана, у Лос Анђелес, где је поново био на новинарском задатку. Као и у Прагу, у САД се бавио темом проституције, о којој је желео да напише чланак.
 

ПАКЛЕНА КОМЕДИЈА

Осим екранизоване верзије „Чистилишта”, о аустријском серијском убици снимљен је и филм „Џек” 2015. године. Осим тога, америчког глумца Џона Малковича прича о Унтервегеру привукла је још деведесетих година. Заједно с диригентом Мартином Хазелбеком одлучио је да убицу, писца, новинара и обмањивача прикаже на свој начин у представи „Паклена комедија: Исповести серијског убице”. Комад је 8. августа изведен и код нас у оквиру Зајечарског културног лета на локалитету Феликс Ромулијана.

    Ново окружење није помогло да обузда нагон за насиљем. Три убиства десила су се у Лос Анђелесу током његовог боравка. Сличност с оним која су почињена у Бечу и Грацу додатно је уверила власти да је у питању исти починилац који је и даље измиче руци закона. У фебруару 1992. године полиција у Грацу издала је налог за Унтервегерово хапшење. Претресли су му стан, али злочинац је већ био далеко.
   С осамнаестогодишњом девојком Бјанком Мрак најпре је побегао у Швајцарску, па у Париз, па поново преко океана, овог пута у Мајами. Бегунац је, наводно, изабрао овај амерички град зато што му је омиљена телевизијска серија била „Пороци Мајамија”. Није било нових извештаја о убиствима. Бјанка се запослила као стриптизета да би им платила смештај, купила кревет и стару писаћу машину за Унтервегера. Осумњичени је неколико пута звао аустријске медије како би их уверавао да је невин.
   За то време, америчка полиција успела је да му уђе у траг на основу рачуна које је плаћао кредитном картицом. Хапшење је лукаво осмишљено: полицајци су се представили као новинари спремни да плате 10.000 долара само да чују његову страну приче. Кад је убица ушао у просторију у којој је био заказан интервју, одмах су му ставили лисице.

Најбоље (само)убиство

   Језива истина која је по хапшењу испливала на површину оставила је у неверици људе који су помогли да Унтервегер изађе из затвора и почини још убистава. Обмануо их је речитошћу, убедљивим ставовима и шармом којим је опчинио жене, због чега су неки описали да делом подсећа на Ханибала Лектора из филма „Кад јагањци утихну”, делом на серијског убицу Теда Бандија, а делом на певача Мика Џегера.
   Његова дрскост и увереност да никад неће бити ухваћен прешла је све границе кад је у Бечу интервјуисао шефа полиције покушавајући да сазна нешто више о убиствима за која је сам био одговоран. И поред свега што је обелодањено, неки су и даље веровали да је невин. Било је жена које су плакале на суђењу, као и присталица које су остале при првобитном убеђењу да се „излечио” у затвору и да је непојмљиво како је после свега постао серијски убица.
   С друге стране, они који су боље упознали Унтервегера од првог дана су сумњали у његову искреност, посебно кад је реч о његовом изненадном пориву да пише. Поставило се питање да ли је он уопште писац аутобиографије и утврђено је да су неке песме које је објавио плагијати. У више стихова које је сам написао било је очигледно је опседнут смрћу, само што је ретко ко у њима то препознао. Редитељ „Чистилишта” Вили Хенгстлер за британски лист „Гардијан” изјавио је да Џек не воли ни књижевност ни писце. Џек, по његовим речима, не воли ништа и никог осим себе.

  Бранилац Ханс Леофер такође није имао лепо мишљење о оптуженом. Признао је да је било немогуће разговарати нормално с њим, али да ипак сусрет с неким ко је одузео толико живота не може да буде нормалан. Медицински стручњаци задужени за процену психичког стања оптуженог утврдили су да се ради о нарцистичком поремећају личности, али да Џек није неурачунљив и да је потпуно свестан злодела које је починио.
   Неколико сведока на суђењу потврдило је да је Унтервегерово понашање често било узнемирујуће. Њихови искази и приложени докази били су довољни да се поново осуди на доживотну робију 29. јуна 1994. године. Овог пута јавност није стала на његову страну. Унтервегер је још приликом хапшења рекао полицајцима да ће извршити самоубиство ако се опет нађе иза решетака. Претњу нису схватили озбиљно, што је Џеку пружило прилику да своју намеру оствари већ истог дана кад је изречена пресуда. У вечерњим часовима стражар га је затекао обешеног у ћелији. Један аустријски политичар кратко је прокоментарисао да је то било Унтервегерово најбоље убиство.

Број: 3684 2022.
Аутор: Сања Лазић