Живот пише драме

У ЗАГРЉАЈУ ЛЕОПАРДА

Врата кавеза су се изненада отворила и звер је скочила право на ловочувара Харија Бонета

Женка леопарда, режећи и фркћући од гнева, неуморно је кружила по кавезу. Одједном,

врата су се отворила и мачка убица нашла се на слободи. А онда се, готово у истом трену, бацила на ловочувара који је стајао у близини. Човек и леопард почели су да се ваљају у немилосрдној борби на живот и смрт.
   Витки, шеснаестогодишњи дечак у белој кошуљи изненада је искочио из паркираног камиона и бацио се на звер. Био је то Најџел Бонет, ловочуваров син. Зграбивши леопарда голим рукама за врат, дечак је покушавао да га одвоји од свог оца. Међутим, животиња се извила и окренула према Најџелу.
   Запарала је канџама по његовом лицу и рамену, покушавајући да оштрим очњацима дохвати дечаково грло.
   Тако се оно што је почело као пријатан излет у Националном парку у Најробију, главном граду Кеније, претворило у кошмар.

Најџелов отац Хари Бонет радио је у Кенији као инжењер, а хонорарно као ловочувар у

националном парку. Једног априлског јутра 1966. године надлежни из Управе за дивљач позвали су га телефоном и питали да ли би могао да преузме једну опасну женку леопарда и пусти је негде у пространом резервату за дивљач. На Најџелову велику радост, отац је прихватио предлог и позвао неколицину пријатеља да им се придруже. Поворку је предводио Хари Бонет. За његов камион била је прикачена приколица с кавезом прекривеним церадом у коме се налазио леопард. Иза њега су ишла двоја кола. У једнима је била Елизабет Џејлс, Енглескиња која је радила у Кенији, у другима Елис Монк, са родитељима, још један ловочувар са супругом, децом и пријатељем Александром Росом.
   После неколико часова вожње Хари Бонет је скренуо с друма и зауставио камион. Остала два возила стала су с једне и с друге стране, а путници су изашли са спремним камерама чекајући тренутак када ће лепа, али опасна звер да искочи из кавеза и појури у слободу.

Посматрајући оца како с кавеза уклања цераду, Најџел је запазио да је леопард страховито узнемирен. Ипак, мислио је да нема разлога за забринутост јер његовом оцу то није био први пут да неку животињу пушта на слободу. Све што је Хари Бонет овог пута требало да уради било је да откључа врата кавеза, причврсти за њих жицу за повлачење која ће их, када се потегне, широм отворити. Затим би се вратио на своје место у камиону и покренуо тај механизам.
   На несрећу, жица за повлачење се заглавила и кавез је остао затворен. Хари је тада опрезно изашао из камиона, држећи једном руком отворена врата кабине, док је другом посегнуо према кавезу да повуче резу.

Био је то, одмах се показало, кобан потез. Само што је Хари испружио прсте, леопард је кроз решетке насрнуо на њега. Промашио је Харијеву руку, али се једна, као жилет оштра, канџа закачила за каиш његовог ручног сата.
   Ни човек ни звер нису могли да се ослободе. Зато је Хари испустио кваку да би другом руком откопчао сат. Врата камиона су се с треском залупила и баш тада је леопард искочио кроз врата кавеза.
   Све се десило толико брзо да нико у друга два возила није успео да било шта учини пре него што се Најџел упустио у борбу. Прошло је само неколико секунди од тренутка када је разјарена звер јурнула на Харија, а Најџелов храбри скок на леопарда покренуо је и остале.

Вичући и вриштећи, покушавали су да застраше леопарда и натерају га у бекство. Онда је Елизабет Џајлс упалила мотор својих кола. Бучно, додајући гас, успела је да уплаши опасну мачку која је за тренутак застала, гневно режећи према колима, а онда одскочила у страну и нестала у шипражју.
   Иако нису били теже повређени, Најџелу и његовом оцу указана је хитна лекарска помоћ. Дечаку је за тај подвиг додељена сребрна медаља Британског краљевског друштва за хуманост.