Хит страна

ТРИПЛИКАСИНАТРИЗАМ!

Нови окршај са песмама које је махом Френк Синатра учинио познатим, свежи нобеловац Боб Дилан обелоданио је на новом троструком албуму „Triplicate”

Френк Синатра је током каријере снимио чак 58 студијских албума. С обзиром на то, иако се времешни Цимерман, Боб Дилан (24. 5. 1941) у протекле три године посветио снимању песама које је махом плавооки Френк учинио великим, материјала и након новог албума „Triplicate” сасвим му сигурно неће недостајати...

ЕСНАФСКИ ХИТОВИ

   Живећи упоредо са радио-таласима, у својој младости Дилан је ускладиштио неисцрпни резервоар песама насталих у „златном добу компоновања” за радио и Бродвејске мјузикле под покровитељством еснафа композитора чији је рад познат под заједничким именитељем „Tin Pan Alley”. Из тог времена претрпаног вечним класицима, такође знаног и као „The Great American Songbook”, Дилан, сада гоњен неком несвакидашњом снагом (свестан времена које се мења?), баш као и Бранимир Џони Штулић некада, сваке године снима и објављује нове албуме док истовремено има могућност избора „хита до хита”. Oн то користи мање наметљиво него „платинасти” Род Стјуарт, коме је чепркање по „The Great American Songbook” наслеђу донело нову омиљеност уз нову, сасвим очекивано платинасту брачну другарицу...

   Боба Дилана платина очигледно не занима, већ поезија коју надограђује гласом доведеним до осећајног пуцања, зацртаном мелодијом и хармонијом коју прилагођава себи и аранжманима које је заједно са бендом свео на најмању меру некадашње величанствености. Од првобитних песама остао је само „костур” и тежња ка сведеном савршенству тумачења, не гласовног, баш оног које је Синатра одувек гањао, а по сведочењу Барбаре Синатре, одувек је био свестан да му глас није добар.
   С годинама које су пролазиле и глас је одлазио. Код Боба Дилана случај је другачији, они који од памтивека гаје мржњу према гласу добитника Нобелове награде за књижевност 2016. године, могу да одахну. У ствари, од „Shаdows in the Night”, преко прошлогодишњег „Fallen Angels” до овогодишњег „Triplicate” албума, Дилан је напредовао, ушао је Синатри „под кожу”. Чистота гласа замењена је храпавошћу која је надгласала младалачку уњкавост и са невероватном лакоћом упловио је у песме које никада неће избледети а којима он данас даје нову боју.

КОМАДА 30

   Тридесет песама са албума „Triplicate” подељене су на три диска: „’Till the Sun Goes Down”, „Devil Dolls” и „Comin’ Home Late” звуче снажно као струја испод морске површине. И ту снагу, без обзира на то да ли је реч о баладама које претвара у болно лепе комаде („I Could have Told You”, „Once Upon a Time”) или чак са примесама блуза „The Best Is Yet to Come” „That Old Feeling”, Дилан износи уз помоћ свог дугогодишњег пратећег бенда (Тони Гарније – бас, контрабас, Дони Херон – бенџо, педал стил, Сту Кимбал – акустичне и електричне гитаре, Чарли Секстон – електричне гитаре и Џорџ Рицели – бубањ) са несвакидашњом лакоћом којој се једноставно мора повиновати.
   „Схватио сам да ове велике песме могу бити огроман извор надахнућа и управо ме је то довело до једног од раздобља када сам био најзадовољнији радом у студију. Пронашао сам нови начин да тумачим ове песме и да их поставим тако да оне буду на нивоу најбољих снимака мојих некадашњих песама. Изгледа да смо бенд и ја пронашли прави начин да утиснемо наш печат у класике”, изјавио је поводом албума Боб Дилан.
   Интиман, неретко и сабластан у обраћању, обазрив при дикцији, свестан задатка којег се сам прихватио и са којим се ухватио укоштац, наизглед неоптерећен „педигреом” песама, друштвено освешћени песник слободе, гитариста, певач и сликар је, као и у било ком делу свог досадашњег рада, и у нови албум унео оно што публика увек очекује од њега – јединственог себе.
   У данашње „брзо“ време уопште није лако одржати пажњу на нечему дужем од ситкома не употребљавајући дугме за паузу. Са својих 97 минута нове а старе музике на троструком албуму „Triplicate”, Бобу Дилану то је успело у септембру његовог живота док увелико свира и на светској турнеји „Never Ending Tour” која је у току од 1988. године... Мало ли је?

Број: 3402 2017..
Аутор: Давид Вартабедијан
Илустратор: Давид Вартабедијан