Живот пише драме

СТО ДВА МИНУТА БЕЗ СРЦА

Пресађивање по три органа у два пацијента изгледало је као немогућ подухват за лекаре Универзитетске болнице у Чикагу

Почетком децембра 2018. године, двадесетдеветогодишњи Дару Смит причао је са сестром и лекаром у Универзитетској болници у Чикагу. Тад је осетио да умире. Видео их је кроз маглу, као да се завеса спустила између њих. Одједном, као да је лебдео, гледао их је с висине. Угледао је огроман вртлог, који га је усисао. Обрео се у некаквом ходнику, на чијем се крају назирало светло. Био је миран. Више није било невоље са срцем, никаквог бола. На зидовима ходника видео је слике из свог живота. Светло га је привлачило све док није схватио да тако изгледа смрт. Окренуо се и потрчао, али га је вукло. Схватио је да мора да се бори, да се отргне.

Три органа за двометраша

   Неколико недеља пре тога стигао је у болницу. Имао је дрхтавице које никако није успевао да обузда. Резултати испитивања показали су да је у питању нешто много горе – срчани удар. Неколико њих. А имао је и ретку аутоимуну болест, саркоидозу, која тера тело да производи ћелије док се неки органи једноставно не угасе. У његовом случају – срце, јетра и бубрези. То је значило да је неопходно пресађивање сва три органа. Дотад је у САД изведено свега петнаест овако ризичних операција. Најтеже је ипак наћи донора с крвном групом која одговара Даруовој и свим здравим органима, довољно снажним издрже и одрже двометраша.
   Даруу је борба са светлом деловала као вечност. Кад је коначно отворио очи, угледао је узнемиреног лекара, који је само прозборио да су помислили да су га изгубили. Неколико соба даље лежала је Даруова вршњакиња Сара Мекфарлин, која је ишчекивала посету стручњака за трансплантацију.
   Као и Дару, патила је од аутоимуне болести. Њена је нападала срце, па је од дванаесте године претпрела неколико операција. Током година јетра и бубрези знатно су ослабили. Једина нада јој је била трострука трансплатација. Само, све је билo још тежe него код Даруа. Са сваком операцијом срца ризик се удвостручује. Да све буде горе, Сара је била тако слаба да лекари нису веровали да ће преживети још један захват, а камоли три пресађивања.
   Било је ту и морално питање. Трострука трансплатација значи да се искористе три органа која би можда спасла три пацијента. Има ли смисла обавити све то да би се спасао само један живот? Лекар Ник Јуријел био је убеђен да има. Даруу и Сари је остало само да чекају да органи постану доступни. То је значило да прави људи умру, како год страшно звучало.

Брзина је кључна

   Прошло је подне тог 18. децембра кад је зазвонио телефон главне лекарке Џејми Бучио. Појавио се могући давалац органа за Даруа. Младић је мртав, а срце, јетра и бубрези готово нетакнути. Његова породица се сложила да се органи донирају. Имали су само сат времена да начелно прихвате органе. Бучио и њен тим грозничаво су испитивали и упоређивали резултате. После четрдесет минута, Даруу су јавили да се припреми.
   Ходници испред операционих сала обично су празњикави. Али, 19. децембра, непун дан пошто је Бучио примила позив, било је врло прометно. Предњачио је Валуван Џивандам, хирург који је имао да обави најважнији захват – пресађивање срца. Убрзо су Даруа увели у салу.
   За то време, два хируршка тима јурцала су преко града да би што пре донела органе. Срце мора да буде пресађено најкасније шест сати пошто је извађено из даваочевог тела.
   Џивандам је направио први рез у 3.07. Наместио је да то буде у истом тренутку кад лекар у другој болници почне да вади срце из даваоца. Ставио је размицач ребара и полако га отворио. Дару је потом прикачен на вештачко срце, урећај који замењује оно право и пацијента држи у животу. Испоставило се да ће оно да пумпа крв наредна сто два минута. Ново срце је стигло у 5:04. Да став буде страшнија, ткиво у Даруовим грудима наликовало је картону. Џивандам је морао да сече пажљиво као никад пре.
   Коначно, срце је пресађено и Даруа су скинули с апарата. Али, ново срце није куцало. Џивандам се није уплашио. Пажљиво је почео да масира тек зашивен грудни кош. Равна зелена линија на екрану почела је да скаче. После четири сата, Џивандам је коначно могао да одступи. Дошло је време да други лекар, Талија Бејкер, пресади и јетру. Поступак је предвиђаo око 180 корака, али је Бејкерова имала сличну препреку као Џивандам. Околно ткиво је од болести било толико оштећено да је у сваком тренутку могла да наступи тренутна смрт. Ипак, нешто пре поноћи, Бејкерова је успела. Остали су још бубрези.

А где су артерије?

   Баш негде у то доба Бучио је примила још један позив. Појавила су се три одговарајућа органа за Сару. Али, никад раније ни у једној болници нису изведене две троструке трансплатације за годину дана, а камоли за један дан. Ипак, нису смели да одбију.
   До осам сати увече, 20. децембра, Дару је скинут са хируршког стола. После више од седамнаест сати у операционој сали, пребачен је на интензивну негу. Десет сати касније, било је ред на Сару.
   Џивандам је имао још тежи посао него код Даруа. Сарино ткиво било је у тако лошем стању да је морао да се довија како да нађе артерије испод ожиљака. Испоставило се да је и јетра посебан изазов за Бејкерову. Пошто је Сара већину живота користила јаке лекове, орган је био превише осетљив, готово крхак. Ипак, успела је. Онда је Јоланда Бекер приступила свом послу. Морала је да пресади бубреге, али и да води рачуна да срце и јетра не откажу током операције. Стално је пратила пулс, пробијајући се кроз мрежу дренова и свега што је остало иза њених претходника. Ако само нешто закачи, изазваће унутрашње крварење.
   Двадесет сати од почетка, 21. децембра, лекари су коначно одахнули. Ништа није кренуло наопако. Пошло им је за руком оно што се сматрало немогућим. Обавили су два трострука пресађивања органа за мање од два дана. А пацијенти и дан-данас живе.

Број: 3611 2021.
Аутор: Н. Б.