Ово можда нисте знали

СНАГА ИЗ ПЕПЕЛА

Лабораторијска испитивања древних остатака показују да су гладијатори за јачање костију пили мешавину сирћета, воде и пепела

Археолози су у масовној гробници на локалитету у Турској нашли посмртне остатке двадесет двојице гладијатора који су живели у 2. или 3. веку и лабораторијски их упоредили с остацима тридесетак житеља истог поднебља.
   Користећи при испитивању угљеник, азот и изотоп сумпора, сазнали су да се начин исхране и животне навике обичног становништа и гладијатора нису значајно разликовали.
   И једни и други углавном су избегавали месо, ослањајући се зa унос хранљивих материја на природне биљне производе који везују азот: сочиво, житарице и махунарке (нарочито пасуљ и боб). То се подудара с описима гладијаторске „дијете” посведоченим у сачуваним рукописима. Наиме, староримски историографи и учењаци – Плиније Старији, Гален, Тацит – понекад су гладијаторе називали hordearii, што значи „ждерачи јечма”.

Међутим, тек кад су истраживачи одлучили да испитају присуство калцијума и стронцијума у нађеним костима, видела се значајна разлика. Код гладијатора се, наиме, показала двоструко већа мера ових елемената у коштаном ткиву у поређењу с „неспортским” становништвом. Вођа истраживачког тима, форензички антрополог Фабијан Канц с Универзитета у Бечу, објаснио је да костури „биљоједа” складиште више стронцијума. А како разлика у самој исхрани није било, мора да су овај хранљиви елемент гладијатори уносили неким другим путем.
   „Ово нам потврђује да су после исцрпљујућих и напорних телесних вежби узимали пепео, и то онај настао сагоревањем биљака, да бих очували јачину костију”, каже Канц.
   Управо је Плиније Старији у делу „Историја природе” (Naturalis Historia, 1. век) забележио:
   „Твоје огњиште треба да буде твоја апотека. Пиј цеђ од тог пепела и оздравићеш.”
   Без обзира на ове доказе, стручњаци нису искључили друга могућа објашњења за тако високо присуство стронцијума и калцијума – које ми данас обично добијамо из млека и млечних производа, а који се ипак нису појавили на лабораторијским очитавањима.

Број: 3675 2022.
Аутор: К. С.