Ово можда нисте знали

ПУТОВАЊЕ КРОЗ ЗЕМЉУ СНОВА

Пре него што заспимо, нашем мозгу је потребно време да заборави на околину и зарони у „унутрашњи свет”. Како му то полази за руком?

Гледање филма код куће уз кокице и у загрљају боље половине, за многе је савршен провод. Једино што може да га поквари јесте тренутак кад осетимо да нам њена или његова рука клизи низ раме, глава „кљуца”, а нога шутира непостојеће предмете. Међутим, ако окривимо „злочинца”, он ће се вероватно бранити, тврдећи да уопште није спавао. Пре него што преврнете очима, сетите се овога: врло је вероватно да се заиста не сећа да је падао у сан!
   Људски сан за науку деценијама је велика тајна. Бројна истраживања спроведена да би се утврдило шта се дешава с нашим телом кад из будног пређе у стање сна обављена су на добровољним спавачима, буђеним у различитим тренуцима. Међутим, пре него што би били пробуђени, морали су најпре да заспе.

Припрема

   Што се више усредсређујемо на мисао о спавању, мање су шансе да заспимо. Након што погасимо светла и ушушкамо се у кревет, мозгу је потребно време да дан остави иза себе и препусти се новом начину размишљања – „алфа активности”. Овај поступак везује се за стање тихе будности, док дремамо или затворимо очи, спремни да се препустимо сну. Мождани таласи успоравају и држе нас на граници спољашњег и унутрашњег света. Тада нам се пред очима појављују насумичне слике које не можемо да сврстамо у снове, али ни у свесне мисли, јер долазе самостално и ниоткуда. Наша свест и даље може да их препозна и поручи себи да падамо у сан. Зато ће многи сневачи, пробуђени у овом тренутку, тврдити да су били будни – свест још није била угашена и држала је понеки конац у својим рукама. Међутим, кад стисак попусти, наступа НРЕМ фаза.

Прва фаза

   Кад се на тренутак заборавимо, наступа прва фаза сна. Мождани таласи су још спорији и то је разлог што нам се пажња са спољашњих лагано пребацује на унутрашње утицаје. Такозвани тета-таласи због тога су кључни кад смо посебно надахнути или осећамо жељу да следимо свој предосећај. Захваљујући њима мишићи се опуштају, а затим почиње оно најлепше – сањарење. Ако нам тада зазвони телефон, неће нас изнервирати то што нас је пробудио – чак осамдесет одсто људи рећи ће да није ни утонуло у сан – већ што је прекинуо „лебдење”, при којем не чујемо лавеж комшијског пса и откуцаје сата и не осећамо мирис ручка из кухиње.
   Хипноза управо изазива мождану тета-активност, којом се ослобађају скривене мисли, маштарије и сећања.

Друга фаза

   Кад мозак пређе на другу фазу спавања, спавача је теже пробудити. Његово дисање се успорава и температура опада. У сан може да нам улети покоја реч или осећај из окружења, па нам тако и скроји мисли којима више свесно не управљамо. Може да се деси да, на пример, сањамо да се гушимо и да, кад се пробудимо, откријемо љубимца који се увукао у кревет и загњурио нам главу у врат, гурајући тако сан ка спољашњим утицајима. Ипак, ако се пробудимо, вероватно ћемо се само насмешити и помазити мекану животињу, још потпуно свесни где се налазимо и колико је времена прошло откад смо легли.

Трећа и четврта фаза

   Кад уђемо у трећу фазу и лагано идемо ка четвртој, званично смо ушли у земљу снова и затворили капију за собом. Дисање је равномерно, притисак и температура су снижени, мишићи опуштени, а мозак потпуно лењ. Наступа „делта-активност”, која одашиље најспорије од свих таласа које људски мозак може да произведе – од 0,5 до 3 херца.
   Научници верују да је ово фаза у којој се тело обнавља, гради беланчевине и ослобађа неопходне хормоне, попут хормона раста, због чега је дубок сан нужан за психофизичко здравље. Ако вам се учини да неко „спава као беба”, вероватно му је мозак баш овде, на одмору.

Игра очних јабучица

   Проћи ће сат и по откад упаднемо у сан док очне јабучице не почну да се убрзано померају под капцима. Тако препознајемо улазак у РЕМ фазу, која је назив добила управо по овој појави (акроним израза rapid eye movement – ’брзо померање очију’). Пулс се убрзава, дах постаје бржи и плићи, срце лупа јаче, а тело је непомично – улазимо у непознату област снова.
   Нагло се прекида одашиљање делта-таласа, који уступају место мешавини тета и бета можданих таласа. Како је бета-активност мозга природна у будном стању, РЕМ фаза назива се још и парадоксалним сном. Иако је мозак тако близу буђења, спавање без РЕМ фазе неће нас окрепити и вероватно ћемо се пробудити џангризави.
   Истовремено, поруке се шетају по кори великог мозга, задуженој за учење и памћење, и граде насумичне слике које сневачу изгледају стварно и довољно снажно да може да се пробуди из сна који је изазвао прејака осећања – уплакан, насмејан или уплашен. РЕМ фаза траје тридесетак минута, а након тога циклус се понавља четири до шест пута.

Живље и стварније

   Шта је спавање без снова? Знак да је РЕМ фаза вероватно изостала, односно да се нисмо поштено одморили. Научна област која се бави проучавањем снова, онирологија (од старогрчке речи onyros – ’сан’), од памтивека голица људску машту јер многи делови слагалице која треба да објасни настанак снова изостају. Сходно томе, део мозга задужен за логичко расуђивање једини је који се током спавања гаси. Никада није објашњено зашто се то догађа, али је јасно да, услед престанка његовог рада, сан и опстаје као такав – не дозвољава нам да мислимо, као ни да схватимо да сањамо. Изузетак су луцидни снови, који дозвољавају сневачу свесно гради свој сан.
   Оно што сањамо најчешће је одраз потиснутих утисака и осећања које је у нама оставио проживљени дан. Зато ће људи пред великим изазовима, искушењима или одлукама сањати живље и „стварније”. Сан може да траје од неколико секунди до двадесетак минута и да се понавља у сваком циклусу спавања, што зависи од понављања РЕМ фазе.

Важан је ритам

   „Бројање оваца” није мит! То је само једна од низа техника које се примењују да бисмо брже уснили. Понављање досадне, једноличне радње подржава мозак у настојању да успори слање таласа. То не морају да буду овце – довољно је бројати своје удисаје и издисаје или се усредсредити на опуштање мишића, миц по миц. Ако ово звучи напорно, постоје и једноставнији начини да погурамо свест да се што брже опусти  – решавањем укрштених речи и судокуа или праћењем вести које нас не занимају.
   Потребно је да радња којом упослимо ум буде помало досадна, да нам не распаљује машту, а да ипак изискује усредсређеност. За ваљан сан добро је удаљити се од техничких уређаја и кревет одржавати чистим и миришљавим. Ипак, одржавању здравог сна понајвише помаже устаљен ритам. Биолошки сат може да се дресира и након низа непроспаваних ноћи. Неопходно је само понављање. Ако три дана заредом легнемо у поноћ и устанемо у осам сати, здраво тело ће највероватније четвртог дана бити будно у исто време – без страшне звоњаве будилника.

Број: 3610 2021.
Аутор: В. М.