Осамдесетогодишњак од челика

ПУЦАЈТЕ, ЈА И ДАЉЕ ЛЕТИМ!

Почетком лета 1938. године у новинарницама широм САД појавио се „Action comics” број 1 са првом причом о Супермену. Био је то почетак цунамија стрипова о суперхеројима...

Као и остатак Сједињених Америчких Држава, Кливленд је 1933. године био под ударом Велике депресије. Два средњошколца покушавају да на све начине обезбеде цент више цртањем и штампањем стрипова. Радили су по увежбаном моделу. Џери Сигел смишљао је причу и текст, а Џо Шустер цртао. Били су надарени, ту није било сумње, али недостајало им је искуство. А и штампање у домаћој радиности и продавање другарима из школе, нимало имућнијима од њих самих, није имало посебне резултате.



   Ипак, давали су све од себе да смисле нове јунаке научнофантастичних прича. Један од њих био је бескућник у ритама, Бил Дан. Захваљујући огледима хемичара Ернеста Смолија, Дан добија натприродне телепатске моћи и окреће се злочину. Ни хемичар није добрица. Испробао је серум на бескућнику јер се плашио да га убризга себи. Када је видео шта све Дан може да учини, покушао је да га убије да би сам приграбио исте моћи. Тај покушај платио је главом. Дан га је убио, а потом  намерио да завлада светом. Прекасно је открио да серум има привремено дејство, а с обзиром на то да је убио јединог човека који је знао његов састав, осрамоћен се враћа животу луталице без пребијене паре. Наслов приче: „Владавина Супер-мена!”

Очи као оружје

   Сличност с именом чувеног суперхероја није случајна. Ова прича настала је пет година пре него што ће исти ауторски двојац створити нама знаног Супермена, Човека од челика, Последњег сина Криптона. Али, осим имена, нема веће сличности између ова два лика. Док је Бил Дан злочинац обдарен телепатским моћима, Кал-Ел са Криптона, „прави” Супермен, јесте суперјунак. И, притом, има  потпуно другачије моћи: нерањив је, снажан, лети и испаљује топлотне зраке из очију.
   Сигел је касније изјавио да је злочиначког Супер-мена делом смислио под утицајем Фридриха Ничеа и његове замисли о натчовеку чије је име изведено из цитата Ничеовог „Тако је говорио Заратустра”: „Хоћу да вас учим томе шта је  натчовек” (супермен). Човек је нешто што треба превладати.”
   Замисао о суперзлочинцу није била занимљива и стрип није доживео наставке. Сигел и Шустер временом су се све озбиљније бавили стрипом и сањали о  новинском серијалу. Научили су једну важну лекцију. Публици је требао прави јунак. Од имена нису одустали, али су избацили цртицу. Појављују се прве скице човека у плавом комбинезону и са чувеним „S” на грудима.
   Током следећих година Шустер и Сигел су у неколико наврата покушавали да Супермена прогурају код разних издавача, али без успеха. И они су почели да  сматрају да је то промашена замисао. То је било време новинског стрипа попут Флаша Гордона и Дика Трејсија. Суперхероји нису били познати читаоцима. Сигел је чак сматрао да је за неуспех Супермена одговорна чињеница да су обојица млади и непознати аутори. Ту долази до највећег разлаза између њих двојице.
   Сигел је ступио у везу с Раселом Китоном, цртачем који је тада радио на чувеном Баку Роџерсу, да заједно поново осмисле Супермена.Овог пута као јунака без посебних моћи и костима, већ више налик Тарзану. Када је Шустер дознао за ово,  био је разјарен. Спалио је све скице Супермена које је до тада урадио, изузев неколико насловних илустрација.

Свемоћни ванземаљац

   Сигел и Шустер брзо су се помирили. Вероватно јер је Китон изненада одустао од замисли. Супермен је остао у уредничким фиокама да неко време сакупља прашину, а њих двојица се отиснула у детективске и хорор стрипове.
   Пресудна година била је 1938, када издавачка кућа „DC” покреће нови серијал „Action comics”. Требала им је прича од 13 страна за насловни стрип, а уредник Вин Саливен досетио се илустрације Супермена коју је држао међу хрпом папира. На њој човек у плавом костиму са „S” на грудима и црвеним плаштом диже аутомобил изнад главе. Замисао је сматрао помало смешном, али је понудио Сигелу и Шустеру да ураде целу причу. Илустрација је завршила на насловној страни новог стрип-часописа. Марта 1938. године аутори су потписали уговор са „DC” по којем  продају лик Супермена за 130 долара, по десет долара за сваку страницу. Када се урачуна инфлација, то би износило око 2.300 данашњих долара.
   Прва свеска „Action comicsa” данас је легендарна. Објављена је званично у јуну, како је означено и на насловници, али у продаји се појавила већ 18. априла. Ипак,  јун 1938. године и објављивање прве приче са Суперменом званично се сматра рођењем америчког суперхеројског стрипа. Пре четири године јавним надметањем продат је примерак овог стрипа за 3,2 милиона долара, чиме је званично постао најскупље издање свих времена.
   Супермен на насловници мало се разликује од данашњег. Сви делови костима су ту, као и знак на грудима. Јунак је отпоран на метке, скаче по 200 метара удаљ, а временом стиче све веће моћи, укључујући летење и чувене топлотне зраке из очију. Потиче са планете Криптон уништене у катаклизми, а спасао га је отац, научник који га је послао на Земљу. Испоставља се да Сунце благотворно делује на Кал-Ела, како му је право име, и управо захваљујући њему ванземаљац добија све моћи. И симбол на грудима доживео је појашњења. Било би смешно да ванземаљац носи костим са „S” само зато што је супер. Уместо тога, то је постао грб његове породице са Криптона, чита се „Ел” и на њиховом језику означава наду.
   Бетмен је следио за Суперменом непуну годину дана касније. Потом долазе Кирбијев Капетан Америка и остали суперјунаци. Амерички стрип неповратно се променио.

Веза с Мојсијем?

   Тек пре неколико година новинар Бред Мелцер открио је још један делић слагалице. У Кливленду је 2. јуна 1932. године убијен јеврејски досељеник из Литваније Михел Сигел, отац Џерија Сигела. Упуцан је ноћу током пљачке продавнице. Породица о томе никада није говорила, нити је Џери спомињао убиство оца. Када би се тога дотакао, говорио би да му је отац преминуо од срца, али новински исечци из тог времена дају другачију слику.
   Да би ствар била још необичнија, само дан након убиства у кливлендском „Плејн дилеру” појавило се писмо читаоца Л. Лутера у коме се наводи да „током мрачних дана Депресије треба да постоје маскирани осветници који ће стати злочинцима на пут, кад су већ полицији везане руке”. Богаташ и научник Лекс Лутор, сличног имена као читалац „Плејн дилера”, највећи је непријатељ Супермена и ликом неодољиво подсећа на Била Дана, првог Супер-мена. Да ли је то било писмо седамнаестогодишњег Сигела потписано другим именом?
   „Сасвим је могуће”, закључује Мелцер, „да је губитак оца у оружаној пљачки нагнао Сигела да у годинама које следе осмисли јунака отпорног на метке.”
   Занимљиво је да је већина првих суперјунака дело деце јеврејских досељеника. У то време цртање и писање стрипова сматрало се нижевредним послом. Често су се аутори потписивали другим именима, попут Сигела који је прве стрипове радио под псеудонимом Херберт С. Фајн. И Стен Ли је заправо Стенли Мартин Либер, а Џек Кирби је Јакоб Курцберг. Још је важније да су јунаци обдарени натприродним моћима блиски јеврејском наслеђу. Сетимо се само библијских прича. Самсон је био снажнији од сваког човека због завета Богу да неће сећи косу, Мојсије је чинио чуда да би ослободио народ... Многи историчари стрипа изједначавају суперхероје са митологијом новог доба. Више је него очигледна сличност приче о Мојсију, кога је мајка пустила у корпи низ реку да би га спасила од фараоновог покоља, и Супермена, кога отац пред катаклизму шаље у летелици на Земљу.

Проклета улога

   Сигелова и Шустерова прича око лика Супермена није била готова. Потписавши уговор на 130 долара, нису ни сањали да су изгубили права на један од најуноснијих ликова у историји стрипа. Због разних серијала, анимираних серија, дугометражних филмова и рекламне робе, лик Супермена вредан је милионе долара. У више наврата тужили су „DC” за ауторска права, али већином безуспешно.
   Једно вансудско поравнање после Другог светског рата донело им је око 94.000 долара. Али то је ништавно у поређењу са вредношћу стрип-револуције какву су покренули. „DC” је 1957. године запослио Сигела као сценаристу. Али када су 1969. године покренули тужбу против издавача око ауторских права, „DC” га је отпустио. Неколико година касније успели су да добију још једно поравнање по коме су добијали здравствено осигурање, 20.000 долара годишње и обавезу да се свуда наводе као творци Суперменовог лика.



   Супермен је променио доста тога. Осим што је покренуо цео талас суперхеројског стрипа, и даље је неприкосновени шампион непрекидног објављивања пуних 80 година. Играни филм из 1978. године у режији Ричарда Донера, са Кристофером Ривом у главној улози, и даље је најхваљенија екранизација овог јунака. Специјални ефекти били су за оно време револуционарни и награђени су Оскаром. Ефекти помоћу којих је Супермен летео, названи „Зоптик”, заправо су заслуга Зорана Перишића из Прокупља.
   Рив је, пак, после неколико филмова доживео стравичну несрећу на јахању и остао непокретан, што је подстакло причу о „Суперменовом проклетству”. Наиме, пре Кристофера Рива Супермена је 1951. године глумио Џорџ Ривс. Осам година касније извршио је самоубиство. Дуго се сматрало да глумци који играју Супермена ризикују живот. Брендон Рут и Хенри Кавил, последња два Супермена, углавном одбацују теорије о проклетој улози и наводе да „не желе да живе у страху”.

Кад мртви оживе

   Супермен је у стрипу променио правила игре. Остао је најмоћнији суперјунак. Мало ко може да се мери с његовим моћима, а још је краћи списак јунака који су успели да га победе. Зато и његови непријатељи морају да буду од посебне сорте. У првим причама из 1938. године борио се против ситних лопова, крадљиваца кола, корумпираних полицајаца и породичних насилника. Како су ницали други јунаци, Супермен се бацио на претње изван наше планете. Његов највећи непријатељ остао је човек – Лекс Лутор – који не може да се помири с тим да највећи херој наше планете не потиче са ње.
   Нажалост, Супермен је успео у још једном подухвату. Успео је да убије смрт у суперхеројском стрипу. У мини-серијалу „Смрт Супермена” из 1993. године, издавачи су одлучили да га убију из маркетиншких разлога, само да би повећали продају. У томе су, наравно, успели. И онда су га после краћег времена поново „оживели”.
   Тим чином покренули су нови талас стрипа о суперхеројима, у коме је сваки јунак макар једном убијен и враћен у живот. Ту моду пратимо и данас. Смрт суперхероја више није ништа необично и посебно. И поред тога, пионир суперхеројског стрипа успео је да догура до краја осме деценије постојања. И нема назнака да ће посустати.

Број: 3463 2018.
Аутор: Никола Драгомировић