ПЕТКОВДАН / 12. јул 2019.

ПРАДЕДИН КЛУБ СЛАВНИХ И БОГАТИХ

На данашњи дан 1962. године „Ролингстоунси” су одржали први концерт у Лондону

Назив „Тенда” није много обећавао локалу на Оксфорд стриту број 165 у Лондону. Клуб је отворио Харолд Пендлтон, рачуновођа којег је љубав према џезу утерала у предузетничке воде. Почетком педесетих била је то сала за плес у подруму биоскопа. Прво џез вече одржано је 19. априла 1958. године. До краја десетлећа ту је гостовао Мади Вотерс. Шездесетих је клуб доживео прави процват, као одскочна даска многих младих музичара, нарочито после првог наступа „Ролингстоунса” 1962. године, када су свирали обраде Чака Берија, Мадија Вотерса и Боа Дидлија.
   „Ролингстоунси” су од тада објавили 120 синглова, 30 студијских албума, 23 жива и 25 компилацијских албума и продали их у 240 милиона комада, широм света. За скоро шест деценија заједничког рада приредили су 48 светских турнеја, од којих су многе обарале рекорде посећености и зараде.

Првобитну поставу чинили су Брајан Џонс (гитара, усна хармоника, клавијатуре), Мик Џегер (водећи вокал, усна хармоника), Кит Ричардс (гитара, глас), Бил Вајман (бас), Чарли Вотс (бубњеви) и Ијан Стјуарт (клавијатуре). Спојивши електрични блуз и рани рокенрол,  постали су побуњеници и „лоши момци” рокенрола и једна од најутицајнијих група на свету. Брајан Џонс био је испрва креативни вођа бенда, али је Џегер на бини преотимао сву славу. Свеједно, Мик, Кит и Брајан делили су станчић у Лондону и 1965. године написали „Сетисфекшн”.
   Џегер и Ричардс правили су све бољу музику и текстове док се Џонс повлачио у свој несрећни свет зависника. До 1969. године Брајан Џонс је завршио на дну базена на свом имању у Кенту. Сви остали постали су планетарни рокери и прилично богати, толико да су се због пореских олакшица одселили на југ Француске. Мик Џегер почео је да се креће у високом друштву, а нови рачуновођа групе постао је принц Руперт Левенстајн. С обзиром на његово прилично кабасто име (Руперт Луис Фердинанд Фредерик Константин Лофредо Леополд Херберт Максимилијан Хуберт Џон Хенри од Левенстајна-Вертхајма-Фројденберга, гроф од Левенстајна-Шарфенека), звали су га „Rupie the Groupie”.
   Кит Ричардс укратко објашњава шта је принц Рупи учинио за „Стоунсе”:
   „Пре него што је он почео да управља нашим финансијама, бенд је од цене карте од педесет долара добијао ТРИ долара. Он је уговорио спонзорства и рашчистио већину превараната око нас.”

Рупи је волео класичну музику, нарочито Моцарта, а ако је и морао понекад да слуша рокенрол, више је волео „Битлсе”.
   Џегер (1943) је после недавне операције срца и даље живахан отац осморо деце (из званичних бракова; Кит Ричардс тврди да их има још десеторо), деда петоро унучади, а прадеда је постао још маја 2014. године.
   „Тенда” је у другим просторима успешно пословала до 1996. године, нудећи своју позорницу славнима и онима коју су то желели да буду: „Лед Цепелин”, „Ху”, „Јес”, „Џетро Тал”, „Пинк Флојд”, Џими Хендрикс, Дејвид Боуви, „Флитвуд Мек”, Елтон Џон, „Квин”. Седамдесетих и осамдесетих у њој су прашили панк, њу вејв и техно: „Клеш”, „Секс пистолс”, „Полис”, „Базкокс”, „Дајер стрејтс”, „Џој дивижн”, „Деф лепард”. Клуб је био толико омиљен међу музичарима да су у њему „тајне” свирке, за које су знали само добро упућени, одржали Принс, „Џенезис”, „Ајрон Мејден”, „Металика”. После још неколико селидби клуб је затворен 2008. године.