Шта би било...кад ње не би било

ПОХВАЛА ГЛУПОСТИ

Највећа глупост била би укинути глупост. Зашто? Зато што је глупост суштина и покретач цивилизације.

Људи су се одувек много више бавили глупошћу него памећу. Узмимо за пример језик. Колико поређења знате за глупост? Каже се глуп као ћускија (ако знате шта је ћускија, упишите себи два поена и јавите и нама), глуп као ноћ, глуп као одређени делови тела... А за „паметан” постоји само једно поређење: као пчелица, па и тада се углавном поспрдно доврши са „још кад би правио мед, па да имамо неке користи од њега”.
   Осим тога, паметни поступци се не објашњавају, они су једноставно такви – паметни, док се о глупости расправља, одржавају се округли столови, питају се стручњаци за мишљење, праве се планови како да се нека глупост исправи, запосле се људи да то и ураде... Речју, глупост подстиче на размишљање, а памет не. Глупост, а не памет, окупља људе, прави посао и доноси зараду. И не само то – без глупости би живот био много сиромашнији, а ако баш хоћете – живота не би ни било, бар не на овој планети, а можда и шире. Можемо ли то да докажемо? Наравно.

БЕЗ ГЛУПОСТИ НЕ БИ БИЛО...

Без глупости не 6и било уметности, нарочито не – седме

   Филм је, најчешће, заснован на: а) прављењу неке глупости и б) на исправљању те глупости. Ево само једног примера. Главни јунак лепо каже главној јунакињи да остане ту где је док он не среди лоше момке. Шта мислите да ће главна јунакиња урадити? Наравно да га неће послушати. Јер, без њеног глупог поступка не би било ни заплета. Она ће, дакле, пожурити да спасе главног јунака, и то на свој начин који је, као што ће се у наставку утврдити, веома глуп јер ће главни јунак морати да одустане од свог генијалног плана и да се прилагоди њеном глупом како би: а) средио лоше момке и, б) спасао глупу главну јунакињу и, ако је могуће, себе – што најчешће није могуће, те паметни и храбри јунак гине таман када је успео да обави а) и б).
    Шта из овог примера можемо да закључимо? Глупост увек преживи, што се не би могло тврдити и за памет.

Не 6и било напретка...

   Када би светом управљали само мудри људи, они би брзо нашли и у дело спровели решења за све светске невоље и – цивилизација би се зауставила. Јер, као што рекосмо, не би било глупости која би људе наводила да се замисле и трагају за решењима – из једноставног разлога што проблема не би ни било. Овако, увек ће се наћи неко ко ће и најпаметнију замисао покварити, онемогућити, тотално упропастити... што ће армији паметница омогућити дугорочне послове, а цивилизацији напредак.

... не би било друштва

   Као што сви знамо, основу сваког друштва чини породица – друштво у малом. А како се брак заснива тек када неко стане на „луди камен”, а не на „паметан”, шта мислите колико би нас било кад би се укинула глупост? Не само да се људи више не би венчавали него се не би ни заљубљивали. Једном речју, без глупости не би било ни брака ни деце, а самим тим ни будућности. И цивилизација би нестала. И све то – само зато што су мудри победили. Па, зар то није парадокс?

Ни дружења не би било...

   О чему се прича у сваком друштву? Шта је непресушни извор разговора? Туђа глупост, наравно. Оговарамо, пардон, обавештавамо једни друге о свим глупостима које су наши ближњи и даљњи икада урадили. И сви одсутни су добродошли да би разговор текао: од најбољег друга до најгорег политичара. Ево, на пример, ви – када сте последњи пут са својим друштвом причали о некоме ко је паметан или ко је урадио неку паметну ствар? Знамо и зашто не можете да се сетите – зато што је то било веома давно. Последња особа којој сте се отворено дивили била је ваша учитељица, па и то вас је прошло чим сте развили критичко мишљење, што је било већ у петом разреду кад сте добили разредну која није била само ваша – предавала је без разлике сваком разреду, само ако јој је то било по распореду. Неверница једна.

... ни забаве

   Шта је окосница најбољих шала? Погађате већ. Ништа није тако смешно као кад неко испадне глуп у друштву. То може да се препричава стално изнова и увек се смејемо. А кад неко испадне паметан у друштву? То уопште није смешно – то је надмено.
   Како би изгледали вицеви без плавуша? Некако смо се снашли кад су полицајци престали да буду смешни, али плавуше не дамо. Бар док се не појави неко други коме бисмо, без обзира на боју косе, занимање и националну припадност, могли да се смејемо.

Без глупости не би било професионалаца

   Глупост омогућава неким занимањима да постоје и да, богами, добро зарађују. На пример, адвокати. Кад би људи увек поступали само разборито и по закону, не би било потребе за полицијом, судијама, чуварима затвора и многим другим пратећим службама. А знате ли за колико би то повећало ионако високу стопу незапослености? Кад људи не би правили глупости, било би мало тога што би уопште могли да праве. Кад не би било глупо, можда бисмо могли да размислимо и о извозу?

Без глупости ни нас не би било

    Како су људи уопште настали? Из глупости, наравно. Наши прародитељи направили су прву људску глупост за коју знамо. Рецимо, Библија нам каже да је Ева насела на причу једне змије – замислите колико је то било глупо! Али, немојте одмах женама приписивати склоност ка прављењу глупости јер ни Адам није био баш промућуран. Иако је о свему био обавештен, и то право од бога (који му је лепо објаснио узрок и последицу тако да би и будала схватила), ипак је глупо поступио и загризао јабуку. Кад тако сагледамо историју људске врсте, онда није ни чудо што смо овакви. Чак смо и добро испали с обзиром на то од кога смо потекли.

Да нема глупости, ни ви ово не бисте читали

    Кад боље размислите, закључите да би свет био много сиромашнији без глупости. Без глупости би било некако – глупо.
   На крају крајева, без глупости не би било ни овог нашег текста

Број: 3665 2022.
Аутор: Н. М. и Д. М.