Кад спорт није спорт

ПОБЕДА ПО СВАКУ ЦЕНУ

Многи спортисти, нажалост, не бирају средства да буду најбољи. Углавном је реч о недозвољеним средствима, а последице су најчешће погубне по њих саме.

Често можемо да чујемо или прочитамо, поготово после неког великог такмичења, да је неки спортиста користио допинг и да му због тога прети удаљавање из спорта на одређено време. Може да се каже да је допинг једна од највећих невоља модерног спорта.
   Иако се на први поглед чини како је замисао о коришћењу недозвољених средстава, односно, допинга у спорту везана за напредак модерне медицине и фармакологије, први подаци о допингу стари су чак 2.700 година. Стари Грци су на својим олимпијским играма користили одређене врсте гљива ради побољшања способности спортиста, а Астеци су у исту сврху јели људско срце. Слично је било и у Римском царству, где су биле омиљене трке кочијама и борбе гладијатора. Постоји сумња да су Римљани коњима давали стимулативна средства да би трчали брже, као и гладијаторима, да би били разјарени и да би борбе биле што окрутније и крвавије.

   Доласком хришћанства спортска надметања су заборављена, све до 19.века када у Енглеској поново оживљава спорт и заједно са њим допинг средства у виду кофеина, алкохола и опијума. Пред крај 19. века европски бициклисти узимали су хероин, кокаин и шећерне таблете натопљене етром, а освајач олимпијског маратона 1904. године, Том Хикс, током трке је узимао стрихнин и бренди.
    Дански бициклиста Кнут Енемар Јенсен умро је током трке због узимања амфетамина на Олимпијским играма у Риму 1960. године, а слична судбина задесила је 1967. године и познатог британског бициклисту Томија Симпсона за време „Тур де Франса”.

Тајна чаробне пилуле

   Прва антидопинг правила донесена су 1967. године. Циљ је да се у навећој могућој мери смањи присутност недозвољених средстава у спорту, што је изузетно тешка борба имајући у виду стално надметање фармацеутских предузећа у стварању нових супстанци које би на недозвољен начин помагале спортистима. У нашој земљи велики напор у антидопонг борби чини Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС).
   Које су то супстанце забрањене у спорту дефинише се Листом забрањених супстанци и метода у спорту, коју објављује Светска Антидопинг Агенција (World Anti-doping Agency – WADA). Ова листа објављује се сваке године. У складу са истраживањима и редовним праћењем неке суптанце се додају на листу, док се неке и скидају уколико се докаже да ипак не повећавају спортске способности. На листи се налазе супстанце из група анаболичких андрогених стероида, стимуланаса, средстава за измокравање, хормона, канабиноида... као и забрањени медицински поступци (злоупотреба крви и састојака крви, хемијске и физичке манипулације, као и све чешћи генски допинг). Најчешће коришћен допинг – готово половина свих позитивних случајева сваке године – чине супстанце из групе анаболичких андрогених стероида, међу спортистима познате као анаболици или стероиди.
   Који су разлози за узимање допинга? Свакако, један од главних разлога је бржи и лакши долазак до зацртаног спортског циља. Али на неспортски начин. Допинговани спортиста жели да добије предност у односу на супарнике, а да је не оствари само тренингом и напорним радом. У модерном спорту велики мотив многих врхунских спортиста за бављење спортом је новац, као и моћ коју тај новац доноси. Зато су спортисти веома често спремни на све да би што пре дошли до жељеног циља. Шездесетих година прошлог века др Гејб Миркин објавио је резултате истраживања у САД у којем је питао више од стотину врхунских атлетичара да ли би узели „чаробну пилулу” која би им помогла да освоје златну олимпијску медаљу, али да због тога умру у следећих годину дана. Више од половине испитаних одговорило је потврдно.  
   Велики број спортиста до сада је користио допинг. И то у различитим спортовима, а распон казни био је од опомене до доживотног удаљавања из спорта (углавном у  случајевима када спортиста неколико пута користи недозвољена средства). Спортови у којима су спортисти најчешће позитивни на допинг су: атлетика, бициклизам, дизање тегова, бодибилдинг, бејзбол... 
    Атлетичари Бен Џонсон и Марион Џонс, бициклисти Ленс Армстронг и Алберто Контадор, тенисерке Марија Шарапова и Мартина Хингис, фудбалери Дијего Марадона, Рио Фердинанд и Адријан Муту, кошаркаш Хидо Туркоглу, ММА борац Андерсон Силва, боксер Рој Џонс Џуниор, играч крикета Шон Ворн, гимнастичарка Луиза Галиулина, хокејаш Никлас Бекстром, сноубордер Рос Ребаљати, играч бејзбола Рафаел Палмеиро... само су неки од примера.

И државе саучесници

   Ево једног занимљивог примера. Атлетичар Бен Џонсон (Бенџамин Синклер Џонсон, Јамајчанин који је узео држављанство Канаде и за ову земљу наступао у највећем делу  каријере) био је крајем осамдесетих година прошлог века један од најбржих спринтера на планети. То је потврдио и у Сеулу на Олимпијским играма 1988. године, када је освојио златну медаљу на 100 метара, притом оборивши светски рекорд. Имајући у виду да су медаље тих година биле уобичајено „резервисане” за америчке спринтере, Џонсон је био право освежење и имао је подршку великог броја људи широм света.
   Међутим, спортски успеси које је постигао пали су у сенку скандала. У мокраћи му је нађен анаболички стероид станозолол и светски рекорд је поништен. Кад му је истекла казна, наставио је да се такмичи, али је 1993. године поново био позитиван, на тестостерон, и добио је доживотну забрану такмичења у атлетици. Тиме је његова каријера окончана. Али, можда и није? Шест година касније ипак је на неки начин „помилован”. Добио је дозволу да се такмичи, али само на тлу Канаде и у тркама где трчи сам (само „против” штоперице). Неколико месеци касније, исте године, и трећи пут је користио недозвољена средства, овог пута диуретик хидрохлортиазид. Тада је коначно завршио  атлетску каријеру, и у Канади и било где другде.    


                                                 ИЗ АФРИКЕ У СВЕТ

   Једно од објашњења речи допинг потиче од холандске речи dop која означава алкохолни напитак добијен од опни грожђа, омиљено пиће Зулу ратника у Јужној Африци. Друго објашњење је dope и приписује се припадницима афричког племена Кафири који су тако звали врсту пива коју су користили у стимулативне сврхе.
   Касније је термин почео да се користи широм света и добио шире значење; није описивао само алкохолне напитке, већ и све друге супстанце које су имале стимулативно дејство. У енглеском речнику реч се први пут појавила 1889. године.

 
   Занимљив је случај и Ленса Армстронга, америчког бициклисте, седмоструког победника чувене трке „Тур де Франс”. Био је једна од спортских икона крајем претходног и почетком овог века. Током читаве каријере суочавао се са оптужбама за допинг. Много пута је тестиран, али никада није био позитиван. Након година порицања, он је, 2013. године, гостујући на америчкој телевизији у емисији Опре Винфри, признао да се допинговао током читаве каријере. Америчка антидопинг агенција доживотно га је удаљила из такмичења. Одузето му је и свих седам титула на „Тур де Франсу”.
   Поред допинга појединачних спортиста, често се помиње и такозвани системски допинг. Најсвежији пример за то је удаљавање свих руских спортиста са међународних такмичења пре две године. Били су онемогућени да наступе на Олимпијским играма у Рију 2016, као и на европским и светским првенствима у различитим спортовима 2016. и 2017. године (неколицина њих добила је посебну дозволу да се такмичи, али не под руском заставом и без свирања химне уколико освоје медаљу).
   Разлог за искључење био је озбиљна сумња, а у великом броју случајева и оправдана, да су руски спортисти били допинговани а да је држава то свесно прикривала. Овим чином колективне казне оштећени су сигурно и многи спортисти који нису користили допинг, али WADA је била неумољива и истрајала је у својој одлуци. Оваквих примера вероватно ће у будућности бити још.
   Дуго се већ расправља о резултатима спортиста некадашње Источне Немачке седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, као и многих спортиста некадашњег Источног блока (на пример, гимнастичара из Румуније, атлетичара из Бугарске и Совјетског Савеза). Да ли је ту било или није било системског допинга? Нико не може са сигурношћу да тврди. Последњих месеци говори се и о могућем системском допингу у Кини. То је вечита борба Запада и Истока, богатих и сиромашних, победника и побеђених.    

Смрт рекордерке

    Када се прича о допингу, никако се не сме сметнути са ума и негативан утицај недозвољених супстанци на здравље спортисте. Све су то лекови за одређена медицинска стања и болести, што значи да испољавају различита дејства на органе и органске системе. Имајући у виду да су спортисти углавном здрави, дејство допинг супстанци на њих може да изазове веће или мање последице по здравље. Свака група допинг супстанци изазива одређене нежељене последице.
   Анаболички стероиди највише се злоупотребљавају у спорту. Њихова употреба, између осталог, може да доведе до оштећења бубрега, закржљалости тестиса, неплодности и полне немоћи, акни, повећане насилности и полног нагона. И друге супстанце које се користе као допинг имају нежељене последице. Њихова вишегодишња употреба може да доведе и до смрти. Један од најпознатијих примера је смрт америчке спринтерке и још важеће светске рекордерке на 100 метара, Флоренс Грифит Џојнер 1998. године (у  38. години). Да ли је умрла од прекомерне употребе анаболичких стероида током каријере, никад није недвосмислено доказано. Али сумња свакако постоји.     
   Допинг не може лако да се искорени из спорта. Много је разлога зашто је то тако. Али, то не значи да не треба покушавати и свакодневно се борити за чист спорт без допинга. Нема ништа лепше него бавити се спортом, уживати у надметањима са другима, дружити се, путовати, бити здрав. И то је довољно – зар не?

Број: 3480 2018.
Аутор: Душан Антић