ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ОТИСАК У ПРЉАВШТИНИ

Даске по којима је дечак скакао деловале су прилично чврсто. Убрзо се испоставило да су труле и под њим се отворио пакао канализационих цеви...

Породица Хернандез сваки Ускрс проводила је на истом месту. Упутили би се у парк Грифит у Лос Анђелесу. Тако и ове године. Првог априла су се окупили и кренули ка парку. Тамо су наумили да иду у „лов на јаја”.
   Одрасли су сакрили јаја по парку, а на деци је било да их нађу. Лову се највише радовао тринаестогодишњи Џеси. Јурцао је по парку с рођацима, а онда је нешто угледао. Мора да је на том месту мајка сакрила највише јаја. Усред парка штрчала је бетонска, никад завршена грађевина. Ипак, неће моћи лако да уђу. Свуда око костура зграде развучена је жичана ограда. Џеси је позвао једног рођака и упутио се ка жици. Било је пола пет по подне.
   Мало су осматрали околину. Схватили су да чувара нема нигде, па су почели да се веру. У неколико покрета нашли су се с друге стране ограде. Разбацане даске, комади бетона, на много места штрчи арматура. Џеси се упутио ка унутрашњости грађевине. Рођак га је следио. Онда је одлучио да ипак не улази. Покушао је да одговори и Џесија, али је овај решио да пошто-пото уђе. Нека га овај чека напољу, брзо ће, само да види шта има унутра.

А тамо и није био неки призор. Само бетон, а на средини просторије неке даске. Џеси је пажљиво загазио, испитујући да ли су довољно чврсте. Када је схватио да се не мрдају, кренуо је даље. Испод као да је био неки отвор. Даске се мало повијају. Одлично, као трамболина. Почео је да скаче. Зачуло се крцкање, а неколико секунди касније празном грађевином одјекнуо је врисак. Рођак је улетео унутра, али од Џесија ни трага ни гласа. Само остаци поломљених дасака. Када је пришао, схватио је да је Џеси упао у сливник. Доле мрак, ништа се не види. Само хучи вода. Брже-боље је отрчао да обавести родитеље.
   Џеси није био свестан шта се дешава. Скакао је, а онда је чуо прасак. Осетио је да нема ослонац, само је полетео наниже. А онда, мрак. Мокар је, вода га носи. И смрди. Подигао је руке, покушао да се ухвати за нешто. Нигде ничега. Само склиски зидови. Као да је у некаквој цеви. И клиза низ њу све даље и даље. Смрдљива вода улази му у уста и нос. Покушава да отвори очи, али га пече. Млатара рукама, не помаже. Вода га и даље носи.
   Одједном је цев у којој се нашао почела да се сужава. Као да је већ мало успорио. А онда се зауставио. Заправо, заглавио. Ноге су му улетеле у ужи наставак цеви и ни макац. Вода га је и даље запљускивала, али је макар престала да га носи. Мало по мало, ослободио се. Покушао је да устане. Цев је превише ниска, можда мало преко метар у пречнику. Посегао је руком у џеп. Ту му је мобилни телефон. Бар је био. Можда успе да дозове родитеље. Справице нигде. Вероватно је испала током пада. Застао је да се макар мало одмори. Ништа не види. Очи га пеку. Тешко дише.
   Покушао је да отре прљавштину с лица. Свеједно, и даље не види ништа. Тишина, чује се само хучање воде. Осећа како тече око његових колена. Мрак. Пипао је рукама около. Неколико метара даље, изнад њега, цев као да се прекидала. Ту је неки отвор. Округао. Успео је да се увуче. Сада је стајао усправљен у нечему што је деловало као пут на површину. Покушавао је да се успуже, али није налазио ослонац. Ако би се и подигао пола метра, убрзо би поново склизнуо низ слузаве зидове. Макар га вода више није носила и могао је слободније да дише. Решио је да стоји тако колико год буде могао да издржи. Ваљда ће они напољу брзо у потрагу.

За то време Џесијеви родитељи узбунили су цео парк. Много људи сјатило се на грађевини, неки су чак покушавали да уђу у ону рупу. Нису успели. Отвор је превише узан. А доле тутњи вода. Онда су позвали ватрогасце.
   Убрзо се на месту пада нашло неколико кола свих могућих спасилачких служби. Најискуснији ватрогасци претрнули су када су схватили где је дечак упао. Тај сливник је водио право у затворени систем канализације. Цеви су сувише уске да би било ко ушао унутра и кренуо у потрагу за дечаком. Ту су и отровна испарења. Тешко да би и гас-маске помогле некоме ко би доле провео сате.
   Коначно, неко се сетио да донесе карту цеви. Шеф ватрогасаца се следио. У питању је лавиринт цеви дугачак преко два километра. Завијао је, одводи су се укрштали, да би све те отпадне воде завршавале у реци. Зато су одмах послали рониоце на два места где су цеви долазиле до реке. За сваки случај, ако вода дечака однесе до испуста. Претражили су све, али нигде ни трага. Значи, негде је унутра.
   Брзо су довукли нарочиту опрему за претрагу канализације. Мале камере с јаким светлима и оптичким кабловима постављене су на плутајуће платформе. Све је подсећало на мале даске за сурф. Центиметар по центиметар, гурали су их у цеви. Спасиоци су на екрану пратили шта се дешава дубоко испод површине. Нигде ни трага од Џесија. Само се добро видело место на ком је улетео у систем цеви. Деценијама нетакнута прљавштина била је огуљена. Даље је деловала нетакнуто. Као да је дечак испарио.
   Пролазили су сати. Ватрогасци су ишли тачно по мапи. На површини је на сваких триста метара био по један отвор за одржавање система. Отварали су један по један и спуштали камере. Ни трага. Завлачили су камере чак и у испусте цеви.
   Ако би наишли на гранање цеви, бацање новчића одлучивало је на коју ће страну прво. Убрзо би се испоставило да Џесија нема ни лево ни десно. Сви су мислили оно што нико није смео да каже наглас. Ако га убрзо не нађу, тешко да ће дечак да преживи. А минути су брзо пролазили.

Око четири сата после поноћи једном од ватрогасаца учинило се да види нешто на екрану. Вратили су камеру, зумирали. Јесте, на цеви се јасно види отисак длана. Мало даље, још један. Одатле иде црта у прљавштини. Схватили су да је то највероватније направио Џеси, када је руком покушавао да се задржи. Ту је негде. На мапи су одмах означили ту област и сузили потрагу. Удаљена је километар од места на ком је дечак упао у сливник. Више нема времена за губљење.
   Најближи отвор био је у насред пута 134. Позвали су саобраћајце, који су зауставили саобраћај. Мајстори и ватрогасци дошли су до поклопца. Једва су га отворили. Ватрогасци су били спремни да убаце камере. Када су погледали у сплет цеви, видели су лице. Дечак је стајао унутар цеви. Једва чујно је понављао:
   – Помозите ми!
   Дечак је био мокар, промрзао и престрављен.
   Ватрогасци нису смели да чекају опрему за извлачење. Добацили су му прслук за спасавање. Онда су га закачили камионском сајлом и тако извукли. Хитна помоћ је брзо стигла и дечака пребацила у болницу. Испоставило се да осим неколико модрица и посекотина није претрпео веће повреде. Овогодишњу јурњаву за ускршњим јајима тешко да ће икада да заборави.