ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ОСВЕТА МРТВЕ ЗВЕЧАРКЕ

Посегнуо је ка змији коју је управо убио. Осетио је оштар бол. Зуби су му се зарили у шаку...

Четрдесетогодишњи Џереми Сатклиф никада није страховао од дивљих животиња. Мајстор који је уграђивао клима-уређаје трудио се да највећи део свог слободног времена проводи у природи. Тако је и било, од малих ногу. Баш та љубав ка камповању и пецању навела га је да се са супругом, четрдесеттрогодишњом Џенифер, пресели из јужног Тексаса на обалу језера Корпус Кристи, у Канзасу, САД. Недалеко од Мексичког залива, ово место је врло наликовало ономе из њихових снова. Кућица баш какву су замишљали. Добро, не баш кућица, живели су на плацу у приколици, али је Џереми намерио да лета 2018. године изгради монтажну. До тада, ништа им не недостаје у привременом смештају на точковима.
   Тако је било и 26. маја. Џереми и Џенифер су сређивали двориште. Кћерка им се најавила за вечеру. То је био први пут да их посећује у новом дому. Зато је све морало да сија. Џереми је прво покосио, а онда скупљао траву. За то време, Џенифер је копала по башти. Није све могло да се уради мотиком, па је коров чупала рукама. Тако је посегнула за једном повећом биљком, када ју је видела. Велика звечарка била је у леји, нешто удесно од њене руке.
   Џенифер је брзо повукла руку и скочила у страну. Ово змију као да је ражестило. Видела је како се намешта у положај за напад. Подигла је прашњаву троугласту главу и чангрљала репом. Жена је почела да узмиче. Полако, врло полако. Још увек је била превише близу звечарке. Не сме додатно да је узнемири. Ако буде довољно мирна, можда змија осети да није угрожена и повуче се. Продрала се из петних жила:
   – Змија!

Када је Џереми чуо женине повике, био је убеђен да је налетела на каквог безопасног слепића. Било их је доста по околини. Ипак је дограбио ашов, за сваки случај. Потом оптрчао приколицу, све до баште. Тада је зачуо чегртање. Следио се. Видео је Џенифер која се сабила уз зид који је направио неколико дана раније. Змија је била тачно између ње и приколице.
    Прво је покушао да змију једноставно помери ашовом. Ово му никако није полазило за руком. Како би кренуо, тако би се звечарка извила и још бешње чегртала. Ово је било јасно упозорење. Само што није напала! Није му било друге, него да окрене оштрицу ашова и из све снаге удари мало иза звечаркине главе. Чекао је тренутак када ће змија да се исправи, и ударио. Располутио је гмизавца, глава је била одвојена од тела, које се и даље увијало.
   Када се све завршило, Џенифер је ушла у приколицу да се смири. Џереми се вратио пословима у дворишту. Десетак минута касније жена је хтела да пусти њихова два пса напоље. Зато је Џереми одлучио да склони мртву змију. Још једном је погледао гмизавца. Глава јој је лежала на неком камену.
   Посегнуо је за штапом који је лежао на земљи одмах поред главе звечарке. Желео је да се послужи њим и однесе змију негде ван дворишта. Рука је кренула ка земљи и штапу. Није схватио шта се дешава. Као да се све убрзало. Он спуштене руке поред змијине главе. И та одсечена глава која се муњевито баца напред. Осетио је бол. Тек онда је угледао змијске зубе који су се зарили у шаку, до кости. Убрзо је схватио да је убризгала отров. Осетио је као да му се нешто огромне тежине одједном сручило на руку. Заурлао је:
   – Ујела ме је!

У секунди није могао да верује шта се дешава. Као да је у филму о зомбијима. Кроз главу му је прошло оно што је некада прочитао. Није реткост да змије остану живе дуго после смртоносних повреда. Нешто слично пилету које одсечене главе скаче около. Само, змије као хладнокрвна створења са споријим метаболизмом могу да поживе знатно дуже. И у то се управо уверио.
    Кроз главу му је прошло да га управо убија змија коју је већ убио. Чељусти су биле чврсто склопљене око његове шаке. Могао је да уради само једно. Набио је прст у чељусти, нешто испод змијске горње вилице. Успео је тек да извади један зуб који је био заривен у средњи прст. Како је цимао и млатио, покушавајући да се отресе звечаркине главе, успео је само да се чељусти још једном затворе. Овог пута око домалог прста.
   Џенифер је дотрчала за неколико секунди. Имала је само једну мисао: под хитно мора да нађе помоћ. Отрчала је до приколице, зграбила кључеве од кола. Док се вратила, Џереми је и даље покушавао да се ослободи. Коначно, успео је да олабави чељусти и отресе звечарку.
   Џенифер га је ставила у возило. Нагазила је на гас, док је грозничаво звала Хитну помоћ. Оставила је отворену линију, да би је наводили ка најближој болници. А била је удаљена више од пола сата вожње. Притом, нико није знао да ли тамо уопште имају противотров. Џенифер је једино знала да времена немају.
   На сву срећу, навикла је да ради под притиском. Била је медицинска сестра. Нема времена за премишљање када је живот у питању. Газила је по педали гаса, док ју је диспечер наводио. Послали су амбулантно возило, само да се сусретну на путу.
   За то време, Џереми је увелико осећао шта змијски отров ради телу. Када би трепнуо, не би било ничега осим таме. Онда се онесвестио. Џенифер га је једном руком дрмусала, док је другом држала волан. На тренутак би се освестио, колико да поново потоне у таму. Тада је почео да се грчи. Онај из Хитне помоћи је наложио да стану и сачекају амбулантно возило. Близу су.
   Минути су споро текли, вероватно најспорије у њеном животу. Џереми би се повремено освестио, нешто промрмљао, без икаквог смисла. Потом би поново затворио очи. Најзад је чула сирене. Возило Хитне помоћи је стигло. Болничари су убацили Џеремија и под сиренама јурнули по ауто-путу. Џенифер их је следила. Десетак минута касније, зауставили су се. Болнице нигде у близини. Лекар јој је рекао да је Џеремију све горе. Нема времена. Ако наставе, умреће у комбију. Зато су позвали хеликоптер. Неколико минута касније, чула се бука ротора. Још петнаестак минута и Сатклифи су били у болници. Тим за хитне случајеве их је чекао.
   Џенифер је ушла у салу нешто касније, када их је коначно убедила да је медицински радник. Оно што је видела ју је следило. Шест или седам лекара је једва одржавало Џеремија у животу. Покушавали су да му подигну притисак. Само два сата пошто га је звечарка ујела, Сатклифова рука била је огромна, отечена, док се црвенило ширило телом.

Гледала је како лекари убризгавају дозу за дозом противотрова. Звечарка обично убризга најмању количину отрова, колико да уплаши и отера нападача. Ова, која је већ била мртва, није имала шта да изгуби. Сав отров из кесица иза зуба завршио је у Џеремијевој руци.
   После пет сати борбе за Џеремија, стање се само погоршавало. Органи су почели да отказују, један по један. Није било друге до да га уведу у вештачку кому. Један од лекара саопштио јој је да готово нема наде. Средњи артеријски притисак је низак, и никако не успевају да га подигну. Могу само да чекају. Урадили су све што је било до њих, сада остаје његовом телу да се избори са отровом.
   Џенифер је села поред кревета, ухватила мужа за руку. Јецала је, убеђивала га да не сме да умре. Мора тај отров да избаци из тела. Да се избори. И тако готово сат времена.
   Пренуо ју је звук који је допирао с апарата. Притисак је растао. Полако, али је растао. Лекари су нагрнули у собу. До јутра, најгоре је прошло.
   Пет дана после уједа пробудили су Џеремија. Није знао где је. Нека болничка соба, много лекара около. Борба се настављала. Неколико недеља касније, мешавина отрова и противотрова довела је до тога да му бубрези отказују. Није могао на ноге. А лекари су му саопштили да морају да му ампутирају два прста. Оне у које су били заривени зуби.
   Нешто касније, бубрези су прорадили. Скинули су га са уређаја за дијализу. Џереми је рекао да и није лоше прошао. Два прста за два бубрега.