ОВО МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ

ОСТРВО БЕЗ КОМАРАЦА

Исланд је једно од ретких подручја на Земљи где лети не одзвања зујање...

Пре тридесетак година авион из Лондона слетео је на аеродром у Рејкјавику, на Исланду. Путници су излазили из кабине, особље их љубазно испраћало. Све како ваља и требује у таквим приликама. Тек пошто су сви изашли, стјуардесе су још једном бациле поглед по унутрашњости авиона. И имале су шта да виде. При самом репу авиона, на задњим седиштима, остао је један путник. Није заспао, није се онесвестио, напротив. Деловао је врло живахно. Толико да је чучао на седишту, да би повремено скочио.
   Особље га је загледало, а како се он није обазирао на позиве да напусти кабину, то су били спремни да зову аеродромску полицију. Човек је и даље скакутао по седиштима, као суманут је нешто јурио. Између два скока и млатарања рукама, замолио је стјуардесе да сачекају само неколико минута. Представио се као биолог, наставник на универзитету, који управо покушава да ухвати једног јединог комарца ког је видео на Исланду. И то заиста да га ухвати, никако да га спљеска.
   Стјуардеса је макар на минут одустала од звања полиције, пошто је прича деловала толико сулудо да је једноставно морала да буде истинита. А да је тако, уверио ју је победнички крик научника. Ухватио је крвопију и пажљиво ју је држао на длану. Потом је комарца замотао у марамицу и мирно напустио кабину.


   Одатле је Гисли Мар Гисласон, уместо да оде кући и одмори се мало, продужио право до своје лабораторије на универзитету. Биолог је желео да сачува драгоцени плен. Комарац је неоштећен завршио у тегли с алкохолом, па је и званично добио звање првог и последњег комарца ухваћеног на Исланду.
   За разлику од остатка континента, становници Исланда никада нису имали задовољство да их усред ноћи пробуди несносно зујање око главе. Никада нису правили оне сулуде покрете, када се кроз сан руком лови досадна крвопија. Сходно томе, нема ни чешања ујутру, мазања кремама које умањују свраб. А све то из једног простог разлога. На Исланду нема комараца.

Насупрот томе, у најближем суседству овог острва забележено је много врста: две на Гренланду, двадесет и осам у Норвешкој и Великој Британији, а чак четрдесет и једна врста у осталим околним земљама. Само са Исланда не допире никакво зујање. Зашто је то тако?
   Научници сматрају да се одговор вероватно крије у посебности климе Исланда. Тако на Гренланду и у северној Скандинавији ларве комарца хибернирају у леду током зиме. Чим лед почне да се топи, ларве се развијају, па су у рано пролеће спремне да полете у поход. За разлику од поларних зима, где је температура више-мање стална, на Исланду може да дође до великих колебања. Тако температура на термометру може прилично да скочи усред зиме, а онда поново, после неколико дана, да падне још више, испод нуле.

У оваквим условима ларве комарца би се излегле кад им време није. Онда им треба неколико дана да се потпуно развију, полете, нађу плен, испију крв, положе нова јаја. Само, промене у температурама на Исланду толико су брзе да комарци једноставно немају довољно времена за цео животни циклус. Ларве би се поново заледиле пре потпуног развића.
   Ипак, има наде за комарце. Исти ти научници предвиђају да ће за неколико деценија и Исланд да добије своје крвопије, због климатских промена и отопљења. А то свакако погодује комарцима. Зато би можда ваљало да неко размисли о извозу оружја и оруђа за борбу против комараца. Пословна прилика коју не би ваљало пропустити. На дуже стазе.

Број: 3474 2018.
Аутор: Н. Б.