Наука у служби кућне радиности

НЕК НАМ ЖИВИ, ЖИВИ РАД!

Пре око две године многи су бар повремено почели да раде од куће, а данас се већ расправља о томе да ли су такви радници делотворнији и срећнији од оних у канцеларијама

Последњих година сведочимо својеврсној револуцији у раду: велики број запослених који су радили пуно радно време у канцеларији, путовали до посла и провлачили картице на улазима својих предузећа сада „раде на даљину”. Такав начин рада наишао је на многе примедбе, а неки послодавци су чак отказима застрашивали раднике који се опиру повратку у канцеларијy.
  Да ли су у праву послодавци или радници којима се осладио рад од куће и шта наука каже о овој теми?

Продуктивност

   Питање учинковитости запосленог одувек је свето место сваког послодавца: осигурати да за што нижу плату запослени уради што више и тако послодавцу створи што већу добит. Међутим, ова опсесија савременим робовласништвом није баш увек корисна ни разумна. Колико успешно необучен (а јефтин) кадар може да замени искусне раднике и колико се добити тако губи?
 Зато савремени послодавци одскора поклањају више пажње „срећи запослених”, иако се иза те приче више крије тежња ка повећању продуктивности него истинска брига за запослене. Очекивано, због рада од куће послодавци су одмах почели да чупају косе, препознавши га као ексер у ковчегу учинковитости: како ће радници радити без средстава која би имали на радном месту, органа управљања (да не кажемо – шефова са бичевима), размене мишљења са сарадницима и сличних помагала?
  Но, њихова патња због изгубљеног новца испоставила се као непотребна. Истраживања су открила да већина „радника на даљину” показује исту продуктивност као и у канцеларији, а у великом броју случајева – и већу. Много би чинилаца могло да стоји иза таквих резултата – редовнија исхрана, више сна због каснијег устајања, удобна соба...
   Наравно, неки наводе да су мање продуктивни кад раде од куће, а разлози су најчешће неприкладно кућно окружење или посао који није погодан за обављање на даљину. Али, једно истраживање је показало да је код „радника од куће” који бележе смањену продуктивност такође примећено и лошије психичко здравље, те се одмах поставило питање да ли је то узрок или последица смањене продуктивности. Уз то, већина истраживања о овој теми спровођена је усред пандемије и изолације, које и те како штете психичком стању.
   С друге стране, и радници на даљину који су постали продуктивнији такође су то постигли током изолације. Свако има јединствену личност, те је тешко са сигурношћу извести математички прецизне закључке.

Сарадња

    Зашто је пандемија – и изолација која ју је пратила – толико рђаво утицала на психичко здравље многих? Стручњаци сматрају да је основни разлог усамљеност. Размена мишљења и података с другима кључна је и за многе савремене послове. Реткост је да у данашње време радник обавља свој посао потпуно самостално. Они који се противе раду од куће тврде да он онемогућава делотворну сарадњу између радника, а судећи по подацима – нису далеко од истине.
 Велико истраживање чији су резултати објављени 2021. године показало је да је сарадња између више од 60.000 запослених у „Мајкрософту” који су радили на даљину током пандемије постала ређа, формалнија и уздржанија. Било је и закључака да се учинак тимова смањује кад неки или сви чланови раде од куће. Људи су провели милионе година разговарајући лицем у лице, а савремена технологија – колико год била напредна – још не подражава верно све танане и осетљиве знакове које такав разговор укључује.
   Такође, многи запослени су током поменутог истраживања изјавили да се осећају исцрпљено после састанака на даљину. Стручњаци за психичко здравље сматрају да више енергије улажемо у састанке на интернету пошто треба слушати и пратити више гласова чије изворе и говор тела не видимо. Ту су и нови страхови, како због пандемије, тако и због новог начина рада и живота, а има и оних којима недостаје мување по ходницима, налетање на познанике, ћаскање у пролазу и све што доприноси осећају припадности колективу.
  Истраживачи кажу да технолошке методе које се примењују да би се одржале везе међу запосленима, посебно видео-позиви, могу да помогну. Ту се јавља једна противречност: руководиоци се труде да одрже што више састанака да би задовољили жељу послодаваца за сарадњом, због чега радници често губе време на дуготрајним састанцима који се током рада уживо не би одвијали. Стога „прави посао” морају или да обављају на брзину, или ван радног времена, те испада да од куће раде више, напорније и аљкавије.
   Дакле, иако рад на даљину наизглед лоше утиче на сарадњу, чини се да је оголио чињеницу да је део те „сарадње” заправо непотребан, често чак и штетан.

Равнотежа пословног и личног живота

     У условима принудног рада на даљину једно питање привукло је пажњу: да ли је могуће одржати равнотежу између пословног и личног живота кад се оба одвијају на истом месту? Оно има и научног смисла. Наиме, наши мозгови уређују податке које користимо за сналажење кроз свет путем спознајних оквира који се називају „шеме”. Њих користимо да бисмо одредили како да деламо у различитим околностима, што ствара такозване „друштвене шеме”. Зато се на један начин понашамо према најближим рођацима, на други начин према пријатељима, на трећи према колегама, итд.
   То је посебно очигледно на радном месту, окружењу са посебним правилима, очекивањима и мерилима. Наш мозак је осетљив и на границе између места, те лакше улазимо у „режим посла” кад уђемо у зграду у којој га обављамо. С тим у вези, покушај да обављате посао и водите кућни живот на истом месту није лак пошто мозак споро „мења брзине” и на то троши доста енергије.
   Неуролог Ђини Смит у књизи „Преоптерећено” каже да на сваки вид наших живота утичу хемикалије које се луче у мозгу:
   „Неки људи се тешко уредсређују на посао док их омета прање посуђа или звук телевизора, док се други боре да се искључе с посла и одлазе у кревет с мислима о сутрашњим обавезама. Зато је корисно физичко раздвајање дома и радног места по зонама унутар куће. Важно је само да једно исто место користите за рад сваког дана и да се оно не поклапа с местима у кући где се обично опуштате или спавате”.
  Но, постоји и друга страна ове приче. Иако је пословна зграда сигурно најбоље „посвећено” окружење за рад, то не утиче количину психичког напора. Дуга путовања на посао кроз гужву, строг распоред долазака и одлазака, разговори с људима с којима иначе не бисте изабрали да сарађујете, мало личног простора – редовни су извори стреса и умне исцрпљености на радном месту. Рад на даљину значајно смањује такву психичку„потрошњу”.
    Посебно је питање послова који не могу да се обављају од куће. Ако нас је пандемија нечему научила, то је колико су важни запослени у супермаркетима, возачи, неговатељи или медицински радници. Технологија потребна за хируршке операције „на даљину” развија се већ неколико година, а даљинска психотерапија доживљава незапамћен процват.
   Ипак, много послова који се обављају само уживо са собом носи друштвене поделе. Наиме, сиромашније земље у развоју знатно више зависе од грађевинарства, фабричке производње и пољопривреде. Сва истраживања на ову тему показују да, ако рад од куће заиста даје значајне добитке у продуктивности и задовољству радника – те зато постане нека врста стандарда – повољни видови тога већином ће се видети у богатијим земљама. Највећа противречност је у томе што су они радници с улогама од суштинске важности за друштво, које не могу да се обављају на даљину, међу најслабије плаћенима: чистачи, касири или неговатељи једва састављају крај с крајем.
   С друге стране, коришћење те несрећне истине као разлога против рада на даљину вероватно би изазвало неку логичку грешку. Рад од куће никако не може да се посматра као математичка игра у којој се добици једне стране поништавају с губицима друге. Ако се онима који могу да раде од куће ускрати корист, то неће чаробно учинити свет бољим за оне који морају да одлазе на посао. На крају би сви могли да буду само несрећнији. Неправедна неравнотежа друштва јесте његова дубоко трагична и срамотна чињеница. Да би се нешто урадило тим поводом, биће неопходни велики напори, а не козметичко укидање „рада од куће”.

Број: 3683 2022.
Аутор: Припремио Срђан Николић