Живот пише драме

НЕ НА МОЈОЈ ЛИНИЈИ!

Младић је насред пешачког прелаза махнито убадао старицу кухињским ножем. Возач аутобуса је излетео напоље и голорук се супротставио безумнику...

Педесетчетворогодишњи Винстон Даглас тек што је преузео смену и сео за волан аутобуса. Била је недеља, 9. септембар 2018. године. Волео је да ради викендом, поготово недељом. Улице Атланте у Џорџији, САД, тада су биле знатно мање оптерећене, па му је вожња била право задовољство. Годинама је возио на истој линији, па је рутински заустављао возило на свакој станици, скупљао путнике и настављао даље. Знао је људе, готово у главу. И они су познавали њега. Задовољни путници више пута су га предложили за похвалу. Ценили су што никада није каснио, што би увек поздравио оне који улазе, као и оне који напуштају возило. Најважније, с њим за управљачем аутобуса осећали су се сигурно. Тако је било и тог дана. Свако је дочекан и испраћен осмехом и поздравом.

Када је довезао аутобус у Улицу Ормонд у предграђу Атланте, унутра је било тек неколико путника. Даглас је био сигуран да нико не излази у близини. Дао је гас и аутобус је убрзао. Двестотинак метара испред угледао је неког како прелази улицу. Успорио је. Када се возило приближило, схватио је да се ради о жени која се креће уз помоћ ходалице. И полако је газила по цртама пешачког прелаза.
   Даглас је зауставио аутобус, није му се журило. Гледао је на страну. Онда је схватио да нешто није у реду.
   На тротоару је стајао младић. Био је го до појаса. То није био неуобичајен призор по врућини на крају лета. Поготово те године. Крајње неуобичајено било је то што је младић у руци држао нож. Повелики. Даглас је препознао да се ради о кухињском прибору. Највећем ножу из сваког комплета. Челик је злослутно сијао на сунцу.

Возач једва да је стигао да се запита шта неко полуобнажен ради с кухињским ножем насред улице. Онда је схватио да се младић креће. Полако је сишао с тротоара и упутио се за женом. Није пуштао гласа од себе. Дагласа је уплашило то што се некако шуњао. Прикрадао. Жена се није окренула. Возач је покушао да јој скрене пажњу, машући рукама.
   Док је отворио врата, незнанац се нашао на свега три корака од жене. Даглас је занемео. Гледао је како се та три корака претварају у два, потом у свега метар раздаљине. Отворио је уста да је упозори, али је глас остао негде у грлу. Као да је све стало, да се заледило. Имао је утисак да се на целом свету покреће само младићева рука. Она у којој је нож. Челик је још јаче заблештао.
   Занемео, гледао је како се рука спушта. И даље је све деловало као успорен филм. Ипак, знао је да се све дешава брзо. Делићи секунде су у питању. Више није видео сечиво. Схватио је и зашто. Пре него што је жена успела да стигне до тротоара, незнанац јој је задао брз и снажан ударац. Тренутак касније, као да су обоје нестали. Даглас је схватио зашто. Пошто је задао ударац, нападач је жену оборио на тротоар, између паркираних кола. Видели су се само делови ходалице.

Тишину је прекинуо врисак једне од путница из аутобуса, престрављене призором. Вриштала је на нападача, не би ли овај престао. У магновењу није разумела да је не чује. Из кабине аутобуса звуци нису допирали напоље. Ипак, тај урлик као да је пренуо Дагласа. Одвезао је сигурносни појас, скочио са седишта. Отворио је врата аутобуса и стао на степеник.
   Викао је на нападача. Надао се да ће то да га уплаши и заустави. Овај као да није обраћао пажњу. Тек га је једном погледао, да би потом наставио да убада несрећну жену.
  Даглас је скупио сву храброст. Ону за коју и није знао да ју је имао. Искорачио је из сигурности аутобуса и нашао се на улици. Размишљао је да ли да потрчи ка незнанцу. Овај би могао да се окрене и пробурази га. Натрчао би право на нож. Возач је унезверено гледао около, тражећи помоћ. Као за инат, нигде у близини није било људи. Онда му се поглед зауставио на огради градилишта, тик уз улицу. Готово да се осмехнуо. Уз ограду је лежала метална шипка, коју је неко од радника одбацио.
   У неколико корака Даглас се нашао код ограде. Подигао је шипку, у руци јој одмерио тежину. Биће довољно. Окренуо се ка младићу и жени. Она једва да је испуштала било какав звук, док ју је младић махнито убадао, где год да је стигао. Даглас се уплашио да је касно. Нема јој спаса. Ипак, није желео да се повуче.
   Потрчао је ка младићу. У две или три секунде био је удаљен свега метар. Подигао је шипку и из све снаге је спустио преко нападачевих леђа. Готово да је сву снагу унео у тај ударац. Младић се стропоштао преко жене. Даглас је крајичком ока приметио да крви има на све стране. Наставио је да га удара. Овај је покушавао да се измигољи, да на било који начин побегне.
   Још један врисак је тргао Дагласа. Једна од путница из аутобуса све је посматрала. Није могла да се обузда, а тај врисак навео је возача да стане. Та секунда била је довољна нападачу да се осови на ноге. Стајао је насупрот Дагласу, упереног ножа. Голе груди биле су му прекривене крвљу. Челик такође. С ножа је капало. Ћутао је и гледао возача.
   Даглас није узмицао. Било је јасно да нема намеру да остави жену тек тако на улици. Браниће је, по сваку цену. То је схватио и нападач. Одступио је. Прво корак, потом још један. Потом се окренуо и дао у трк.

Даглас и још један човек, касније ће се испоставити да је то чувар градилишта, кога је бука навела да изађе на улицу, потрчали су за нападачем. Јурњава је потрајала свега педесетак метара. Возач га је сустигао први, оборио на земљу и свом тежином притиснуо. Викао је да неко донесе нешто за везивање. Чувар је нестао, да би се после минут створио носећи продужни кабл. Везали су нападача који је непрестано хистерично урлао.
   Убрзо су се чуле и сирене Хитне помоћи и полиције. Шездесетпетогодишња Тери Бредли лежала је без свести. Болничари су је брзо унели у возило, које се под ротацијама упутило ка болници. Испоставило се да јој је незнанац задао више од двадесет убода ножем по целом телу. Неколико је за длаку промашило виталне органе. Две недеље касније отпуштена је из болнице. За нападача се утврдило да је имао манију гоњења, што је вероватно проузроковало напад. А Даглас? Када су га касније питали одакле му храброст да се супротстави наоружаном помахниталом човеку двоструко млађем од њега, одговорио је да нико не може да прави хаос на његовој линији.