Култ личности краљице Драге

НА ОШТРИЦИ ЈАВНОСТИ

Ништа не може толико да ојача забрањену љубав колико скривање и ништа да је ослаби колико разочарање.

Одласком краља Милана Обреновића из Србије почињу све муке које су задесиле његовог сина. Несвестан тога колико му отац значи, окренуо се другима. Ни мајку дуго није видео, живео је као бахати младић који сваки дан пије и чека потврду својих одлука од марионетске владе. Министре је мењао према расположењу. Без родитеља и пријатеља, морао је негде да нађе утеху. Сујетан и брзоплет, дошао је у сукоб са свима који нису мислили као он.
   У беспућу, био му је потребан пријатељ, али наишао је на пријатељицу. У Кладову, јуна 1893. године, само неколико година пре него што ће почети да се дешавају чуда, краљ се разболео толико да није ни могао да примети дворску даму своје мајке. Глумећи скромност Драга се открила онако како то раде паметне жене. Временом, променила га је и одвојила од мајке. Била је довољно заносна и љупка.
   Милан је примећивао чудно понашање младог краља према женама. Велики љубавник и коцкар, није могао да се помири са сликом коју види. Његов Саша био је потпуно  равнодушан према лепотицама са којима га је упознавао. Везе с њима нису биле успешне, мада се касније сазнало за Александрову везу с анимир-дамом из Пеште која је живела у Београду. Сазнавши за Драгу, почела је да уцењује. Решила је да у аустро-угарској штампи објави преписку с краљем ако не добије (тадашње) три стотине хиљада динара. То још нису биле невоље за њега. Праве су тек долазиле.

Ухапсите ми оца!

   Све је почело гледањем кроз кључаоницу, и у Бијарицу и у Београду. Зими, кад завара траг васпитачима и слаже их, одлазио би и воајерски ћутао испред собе у којој су седеле Наталија и Драга. Платонска љубав већ тада је почела. Отац је приметио везу свог сина са том женом. Његови планови да га ожени немачком принцезом Шаумбург-Липе пропали су док се Александру полако јављала жеља да са Драгом проведе читав живот. Одлуку о женидби потајно је донео три године пре него што је запросио Драгу. Чекао је само прави тренутак. Тренутак у којем неће бити препрека – онда када Милан и Наталија буду далеко, када влада буде била под његовим надзором, када се буде још више занео мислима да ће народ и војска бити уз њега. Био је спреман да чека колико год је потребно.
   Зашто у њиховој преписци из 1900. године нема помена о браку? Да ли је хтео да једног дана изненади жену којом је био опседнут? И, када је она почела да влада њиме? Да ли 1899. године, када су тајно боравили у Мерану, јер ништа не може толико да ојача забрањену љубав колико скривање? Краљ је чезнуо за таквим животом. Разумела га је, са њом је разговарао о свему. Хтео је да и у Београду буду заједно. Био је све сигурнији да је то могуће. Није размишљао шта ће рећи свет. Она јесте, зато што је била зрелија од њега.
   Знала је како је други виде. Знала је и да ће Александра можи да задржи само ако му буде и љубавница и пријатељица и мајка. Знала је и то да у малом Београду има много зла и љубоморе. Стекла је његово поверење, била сигурна у себе, иако уплашена како ће се све одигравати.
   Слика топлог породичног дома у Конаку јављала се краљу свакодневно. Постојала је само једна препрека, за коју је он знао. У првом браку са инжењером Машином није имала деце, па ју је он наговарао да посети једног лекара у Паризу. Био је упућен у њено тадашње стање. Готово сви су знали да је био способан само њу да воли. Зато је венчање било само питање тренутка. Свако убеђивање министара, чак и митрополита, да одустане била је узалудна. Противљење родитеља није му ништа значило и подсвесно је утицало на то да доноси непромишљене одлуке мислећи да је довољно зрео. Издао је наређење да се Милан ухапси уколико покуша да се врати у Србију, а датум његовог рођења више се није обележавао. У његовој машти отац се супротстављао личној срећи сина. Био је непоколебљив у ставу да та лична срећа и благостање дома немају везе са круном.

Обманути краљ

   Интриге су се плеле око двора све више кад је објављено да је краљица трудна. Оно што је Наталија називала илузијама, њен син је видео као стварност, за разлику од београдских госпођа. Истрајно су пратиле догађаје око трудноће. Оговарале су Драгу и чиниле све како би је понизиле.
   До јуче је била само обична удовица, лака жена са некаквим жељама да пише и преводи, а данас њено величанство која се преко кревета докопало престола. Сујетне и љубоморне, нису биле свесне да тиме још више јачају љубав између њих двоје. Придајући јој толико пажње, не знајући, помогли су јој да постане савладарка. Ако је свет вређа, помишљала је Драга, то није разлог да се осећа мање важно. Направила је од себе праву краљицу, убеђену да јој престо и припада, с обзиром на то да јој је деда био саборац кнеза Милоша. Истицала је своје порекло.

   Себе је поредила са царицом Милицом, била је веома посвећена приказивању у јавности. Песници су је опевали, а новинари су о њој извештавали булеварским стилом. Била је омиљенија од краља. Имала је велики утицај на политику, владу, на везе двора са страним конзулима. Владала је краљем, мешала се у све одлуке које су се тицале монархије, своје рођаке је постављала за министре. Овако ће се понашати заувек, иако је њен утицај ослабио после одбијања руског двора да их прими у званичну посету  Петрограду 1902. године. Њена моћ почела је да слаби. Александар се окреће министрима који су били против ње.
   Покушавајући да обезбеди пријем код  руске царске породице, увредио се. Није му било јасно зашто немају времена за њега и као да је видео сенку свог неуспеха. Запитао се зашто је непожељан. Да ли је његов брак толико непристојан, како се тамо тумачи краљичина лажна трудноћа и скандал да је „затруднела” пре венчања? Подсетио се на свој бол. Обманут је и није постао отац. Непријатност коју је осећао заливао је пивом. Осећао је умор и незадовољство. Доносио је одлуке готово без размишљања. Све више је обраћао пажњу на гласине о атентату. Неколико месеци пре убиства сам је проверавао да ли су капије двора закључане. И расположење краљице видно се променило. Учинила је да је народ заиста презире. Кривицу је подносила тешко, иако је није показивала. Мржњу је осетила и њена сестра Христина, саучесник у случају лажне трудноће. Можда је то све била њена нечасна замисао?


Крај!

   Драгина постаје надахнуће страних карикатуриста. Приказивана је као надмоћна жена која такорећи доји свог мужа. Бечка штампа ширила је различите приче, али се ниједна није обистинила. Српска влада подмићивала је новинаре како би зауставила ширење истина и неистина о њој. Чак и када је све почело да личи на трагедију, у Конаку се све до 29. маја 1903. године ништа није променило. Краљица као да је имала магијску моћ.
   Александар је можда био потајно заљубљен у њену сестру Војку и развод јесте био њихова тема (тајно је смишљен и начин како да се одигра), али њих двоје су те ноћи били заједно у кревету. Свесна свега, краљица Драга помишљала је да је смрт са њим боља него живот у изгнанству. Зато је не памтимо као понижену, већ као фаталну жену која је успела да задиви и једног краља, и његову мајку, да освоји пажњу доконих госпођа министарки, изазове гнев интелектуалаца, разбесни официре.
    Завера је скована због ње. Чак и да није, била је најбољи изговор за смену династије.

Број: 3501 2019.
Аутор: Н. Тодорић