Велики дигитални свет

МАГИЈА ПЛАНЕТЕ АЗЕРОТ

Видео-игра „Свет Воркрафта” имала је успоне и падове, спајала је и раздвајала људе,
па и изазвала понеку трагедију. Упркос свему, и даље има вишемилионску публику.

Кад је „Близард”, амерички произвођач видео-игара, 23. новембра 2004. године пустио у продају „Свет Воркрафта”, нико није очекивао да је створен светски феномен који ће заувек променити жанр онлајн игара. Познато је да се индустрија рачунарске опреме и програма за њих креће светлосном брзином. Међу острашћеним љубитељима видео-игара хитови се ређају брже него холивудски блокбастери. Нема технолошког достигнућа у последњих неколико деценија које није превазиђено у неколико месеци. Ипак, на недавно одржаном скупу „Близарда” у Анахајму у Калифорнији, „Близкону”, најављена је седма експанзија „Воркрафта” – „Битка за Азерот”. „Воркрафт” опстаје 13 година, и није на видику нека игра из истог жанра која би том угледу нанела штету.
   Жаргоном играча, „Воркрафт” припада жанру MMORPG (Massively Multiplayer Online Role Playing Game). Као што име каже, реч је о играма са великим бројем играча, повезаних интернетом са серверима „Близарда”, и сви учествују у једном свету. У игри је могуће (и неопходно) разговарати, сарађивати и играти са људима из свих крајева света. Измаштани свет у видео-игри направљен је до најситнијих детаља, играч може слободно да се креће и обавља задатке, који су и сврха овог онлајн доживљаја. А поента свега јесте унапређивање свог виртуелног лика, или више њих, набавка најбоље опреме за њих, и учествовање у причи која траје. Отуд и RPG део у називу жанра, односно, у преводу – игра играња улоге.

Заразно место

   Када смо већ код назива жанра, ваља објаснити зашто massively стоји на првом месту. „Воркрафт” заиста јесте масовна игра. Упркос 13 година постојања, и даље је на снази месечна претплата од око 13 долара/евра за сваког играча. Када је 2004. године „Близард” пустио игру у продају и покренуо сервере, надали су се да ће за годину дана имати око 200.000 претплатника (и купљених игара). Сервери су се због навале играча срушили након неколико сати од пуштања у рад, а до краја дана имали су 100.000 претплатника. Следећег дана бројка се удвостручила. Првих 40 сервера није могло да задовољи потражњу, а „Близард” је за неколико дана удвостручио број платформи за играче. Нико није очекивао толики успех.
   Годину дана након пуштања сервера, „Воркрафт” је активно играло око милион људи широм света. Шест година од почетка, 2010. године, „Воркрафт” је играло 12 милиона људи. Данас је број нешто мањи. Противници „Воркрафта”, најчешће промотери других игара сличног жанра, задовољно трљају руке и проричу скори крах. И тако већ годинама, а та пропаст никако да дође. „Воркрафт” и даље активно игра између пет и осам милиона људи, у зависности од доба године и нових садржаја, и нема назнака да ће у скорије време та бројка опасти. И даље држи титулу Гиниса за најнасељенију MMORPG видео-игру. Све остале су милионима активних играча иза ње.


                            Алијанса (лево) против Хорде (десно) – основа заплета у ''Воркрафту''

   „Свет Воркрафта” крајње је „заразно” место. Не треба да чуди, с обзиром на то да је важан део тима за развој игре било неколико психолога задужених да створе осећај потребе за непрестаним играњем. Причу је немогуће сажети у неколико редова. Основа је епска фантастика, измаштана планета Азерот којом и даље царују магија, змајеви, мачеви и остали елементи конановског света. Оно што је сигурно јесте да ће развојни тим „Воркрафта” увек смислити наставак приче и нови садржај, све док постоји немали број играча спремних да плате месечну претплату.
   „Близард” није једини нашао начин да се обогати путем „Воркрафта”. Поједини играчи су проналазили начине да згрну велике количине злата у игри, које би потом продавали другима за прави новац. „Близард” се годинама борио са овом појавом, јер по правилу нико не сме да размењује садржај видео-игре за прави новац – осим самог предузећа. Далеко погубнији утицај на друге играче била је крађа налога. „Близардов” валидатор за паметне телефоне стао је на крај овој пракси, али и даље спорадично стижу жалбе неопрезних играча.
   Прилика за зараду крила се и у продаји „Воркрафтових” налога. Поједини играчи улагали су месеце и године „рада” да би од својих ликова створили непобедиве борбене машине опремљене најбољим оружјем и опремом. Наравно, увек се нађе други са мањком стрпљења и вишком новца. Познат је случај из 2007. године, када је врхунски опремљен лик продат за 7.000 евра. Преко неколико кликова у претраживачу може се доћи до понуда за продају „Воркрафт” налога, па чак и на српским сајтовима.
   То ипак не може да се пореди са новцем који згрће „Близард”. Не само од продаје игре и претплате на сервере, већ и од фигура, мајица, шоља, реплика оружја... Затим, ту су серијали стрипова, књиге, па и играни филм из 2016. године, који и није добро прошао у финансијском погледу.

Лепо и лоше

   У заједници од више милиона играча, па макар говорили о виртуелном свету, неминовно је да се дешавају несвакидашње ствари. Један занимљив догађај одиграо се у новембру 2005. године. Програмери „Близарда” осмислили су да један негативац из игре има моћ да посебном кугом зарази ликове који га нападну. Они би потом неко време ширили кугу док их иста не убије. Неко се досетио да се заражен телепортује у један од најнасељенијих градова у „Воркрафту”, неку од престоница Хорде или Алијансе. Куга је почела да се шири међу играчима. Хаос је трајао неколико дана. На улицама града лежали су ликови из игре, куга се непрестано ширила, а „Близард” је напослетку био принуђен да ресетује сервере да би је зауставио. Овај догађај касније је искоришћен у стварном медицинском истраживању као виртуелни модел ширења заразних болести у насељеној средини.
   Нема сумње да игра има добре стране, попут развијања тимског духа, пријатељстава и комуникације. Друга крајност је зависност, отуђење и губитак додира са стварним светом. „Воркрафт” је успео неке да споји а друге да раздвоји. Познати су случајеви склопљених бракова парова који су се упознали током играња, али и растурених породица због превише времена проведеног на Азероту.

У СМРТ ЗБОГ МАЧА

   Да ствари са продајом предмета из ових игара могу да узму неочекиване обрте, сведочи случај из 2004. године. Један играч тако је „виртуелно” позајмио пријатељу редак мач из игре „Легенда о миру 3”. Непоштени пријатељ је пак мач продао другом играчу за 1.000 долара. Тада га је власник у налету беса насмрт избо ножем. Убица је завршио у затвору, и осуђен је на доживотну казну. Два живота неповратно су уништена због неколико мегабајта на рачунару и повређене сујете. Наук да игре не треба схватати преозбиљно.

   Мрачна страна игре често се уочи када већ буде прекасно. Таква судбина задесила је једну Кинескињу познату само по надимку Сноули. Девојка је играла „Воркрафт” неколико дана без престанка током празника, када ју је срце издало услед исцрпљености. Сноули је волела пецање и снег, па су пријатељи из игре одлучили да јој направе испраћај у игри, на Азероту, у снежној зони Винтерспринг, поред језерцета. Њени пријатељи најавили су цео догађај преко интернета, добили благослов од „Близарда”, и приредили бдење. Међутим, цео испраћај претворио се у виртуелни покољ када су се умешали играчи из противничког табора. Они су чак снимили цео догађај и окачили га на Јутјуб. Реакције су биле опречне. Већина играча сматрала је ову „шалу” неукусном, док су се нападачи правдали да нису учинили ништа што игра већ не дозвољава.
   Лепша страна медаље су пријатељства. Дугогодишња гејмерка И. М. (41) провела је године играјући „Воркрафт” са супругом:
   „Једном приликом смо славили Нову годину са пријатељима у игри. То ми је најлепши дочек који памтим. Наши добри пријатељи су, поред свадбе у стварном свету, приредили још једну прославу у игри, где су присуствовали познаници из целе Европе.”
   Свака крајност је погубна, па и приликом учитавања „Воркрафта” играчи могу да прочитају упозорење Близарда:
   „Уживајте са пријатељима на Азероту, али не заборавите да се дружите са њима и у стварном свету.”