Господин Случај

ЉУБАВ ПАЛА С НЕБА

Изненађујуће случајности, догађаји, невидљива рука судбине...

Као сиромашни студент музике, дански тенор Лориц Мелкиор (1890–1973) седео је у једном минхенском врту и увежбавао арију из нове опере. Тек што је отпевао речи „Дођи ми, моја љубави, на крилима светлости” када се, испричао је касније, зачуло лепршање.
   „Видео сам блесак белине и поред мојих ногу седело је прелепо биће које се створило ниоткуда.” Била је то Марија Хакер, баварска глумица и каскадер, која је управо извела скок падобраном и слетела готово у Мелкиорово наручје.
  Њих двоје су се касније венчали, а брак је трајао 38 година.

Хари Пар-Дејвис (1914–1955), композитор и редитељ мјузикла, путовао је бродом „Квин Мери” у Америку заједно с глумицом Грејси Филдс. У једном тренутку нагнуо се преко ограде и једине наочаре које је имао пале су му с носа право у море. Како није могао да ради без њих, Грејси је пошла до бродске продавнице да купи друге. На путу до продавнице угледала је обавештење на коме је писало:
   „Нађене наочаре. Јавити се бродском благајнику.”
   Одвела је Харија да види да ли му одговарају и испоставило се да су његове. Човек који их је нашао у једном тренутку испружио је руку кроз прозор своје кабине на доњој палуби како би сазнао да ли пада киша – и на длану су му се нашле наочаре.

Почетком 1934. године млади адвокат Витни Дилон одсео је у хотелу „Браун Палас” у Денверу, у соби 1242. Једне ноћи, око један, пробудило га је окретање кључа у брави. Устао је, дошао до врата и упитао ко је. С друге стране врата чуо је одговор: „Господин Дилон”. „Не, ја сам господин Дилон”, одговорио је Витни. Убрзо су Витнија Дилона позвали са рецепције да му кажу да господин Дилон жели да уђе у своју собу.
   – Ја сам господин Дилон – одлучно је рекао Витни.
   – Али господин Дилон стоји поред мене и држи кључеве од собе 1242 – рекао је рецепционер. Витни
   Дилон се обукао и сишао до рецепције.

   – Ја сам Дилон – рекао му је човек који је држао кључеве. – Ви сте у мојој соби.
   А онда је показао кључ Витнију Дилону.
   – Али то је кључ од собе из хотела „Космополитен”, који је преко пута!
   Био је у праву.

У својој књизи „Дама Срећа”, која се бави вероватноћом, објављеној 1963. године, амерички математичар доктор Ворен Вивер наводи необично искуство свог комшије, Џорџа Д. Брајсона, који је једном приликом, путујући из Сент Луиса у Њујорк, одлучио да посети историјски град Луивил у Кентакију. Распитао се где би могао да нађе пригодан смештај и упутили су га у хотел „Браун”. Брајсон, који је волео да се нашали, упитао је службеницу на рецепцији да ли је стигло неко писмо за њега. Девојка му је спремно дала писмо насловљено на Џорџа Д. Брајсона, соба 307, што је био број собе чије је кључеве управо добио.
   Испоставило се да је претходни гост хотела, који је одсео у истој соби, а радио је за једно осигуравајуће друштво из Монтреала, звао исто као и он. Брајсон је касније испричао да су се њих двојица упознали како би потврдили да обојица имају исто име.

Број: 3445 2018.
Аутор: Б. Г.