Свако има своју панду

КУНГ ФУ СУЂЕЊЕ

Како је један цртач покушао да уновчи своју превару

У студију за анимацију „Дримворкс” готово да су навикнути на поплаве разних тужби. Најчешће се јављају они којима се учинило да су им ови украли неку замисао и на основу ње снимили неки од успешних цртаних филмова. Кључан је тај успех, мерен количином  зелених новчаница зарађених на благајнама широм света. Што их је више, то се и број оптужби повећава. На њих се више и не осврћу, пошто их на судовима лако побијају. Ипак, једну тужбу која је стигла сад већ далеке 2011. године никако нису могли да пренебрегну.
   Наиме, јавио се адвокат извесног Џејмија Гордона из Бостона. Његов клијент је цртач. У филму студија „Кунг фу панда” препознао је, нагласио је у тужби, велики део својих радова. Тешкоћа је што су ти цртежи и скице настали далеко пре 2008. године, када се овај омиљени цртаћ појавио. А у озбиљност случаја уверили су се и правници „Дримворкса”. Скице су биле готово истоветне с појединим кадровима филма. Није их радовала ни напомена да је уз тужбу приложено свега неколико цртежа, као пример, јер се, како је наведено, остали броје у стотинама. Још их је мање обрадовао предлог за нагодбу. Гордон ће да се задовољи са скромних 12 милиона долара. Ситница. Човек је заправо скроман, пошто је филм зарадио преко 520 милиона долара. И нема намеру да одустане од тужбе, ако не пристану на нагодбу.

Овима, наравно, није падало на памет да исплате новац, па је ствар дошла до суда. Судије су пажљиво слушале причу, што тужилаца, што тужених. Гордон је упорно покушавао да докаже да су му идеје покрадене. Адвокати противничке стране потрудили су се да га сместе у групу оних који на сваки начин покушавају да негде узму неки долар. Нико да мрдне, ни за јоту. Судија није имао друге. Позвао је стручњаке да испитају цртеже. Чак је и Гордонов адвокат приметио да овај није нарочито одушевљен том замисли. Али је пристао.
   На каснијим рочиштима ређали су се разни стручњаци. Проучавали су Гордонове цртеже, један по један. Онда оригиналне кадрове филма. Постојала су невероватна поклапања. Чак је и име несуђеног Гордоновог филма било јако слично. „Моћ кунг фу панде”. Позивани су чак и хемичари и технолози, да дају суд о старости цртежа. И, заиста, цртежи су били стари десетак година, па се чинило да се Гордону срећа насмешила. Тек тада се појавио један стручњак за анимиране филмове, коме су се кадрови из Гордоновог филма учинили познати... Клупко је почело да се одмотава.

Убрзо се испоставило да је Гордон заиста направио гомилу скица за филм о пандама. Имао је чак и име, „Моћ панде”. Само, ликови и прича ни издалека нису подсећали на каснији филм. Онда је видео најаву за „Кунг фу панду”. Синуло му је. Зашто не би мало променио цртеж. Мало, не превише. Тек толико да се прилагоди најављеном цртаћу. Онда му је понестало надахнућа.
   Скокнуо је до књижаре и купио најјефтинију бојанку која је наликовала ономе што је видео. На његову несрећу, испоставиће се да је то она прављена по филму „Краљ лавова”. Одатле је прецртавао, кадар по кадар. У најбољем случају, прилагођавао. Да несрећа по њега буде већа, онај стручњак који је препознао цртеже имао је кћерку која је обожавала дотичну бојанку. Зато је био сигуран да је те кадрове већ негде видео.
   Тужба је одбачена, а улоге су се замениле. Иако је Гордон тврдио да му је Дизни украо и идеје за „Краља лавова”, није избегао оптуженичку клупу, суочен с тужбом за покушај преваре, као и за лажно сведочење. Сасвим довољно за две године робије, од маја прошле године. Имаће довољно времена, а прибор за цртање држава даје о свом трошку.

Број: 3471 2018.
Аутор: Н. Б.