Прочитај, проскитај Куба

КУБАНСКИ ПАКЕТ

На интернету постоје сервиси на којима се гледају филмови, постоје дигиталне библиотеке музике и платформе преко којих се гледа ТВ програм. У већем делу света, али не и на Куби. То што немају приступ оваквим сервисима становнике ове земље не спречава да виде све што и очи комшија из Северне Америке.

Фотографија је сасвим обична. Двадесетшестогодишњи момак стоји у соби са два рачунара. На једном монитору види се да користи оперативни систем „Виндоуз”, а на другом да снима ТВ програм са „Телемунда”, телевизијске мреже из Сједињених Америчких Држава намењене латиноамеричком становништву. Около су и неки хард-дискови. Ништа посебно. Или не?
   Момак је Дени. Један од двојице Кубанаца главних и одговорних за ширење пиратизованог садржаја широм острва. Ствар није свакодневна. Границе Кубе можда јесу отвореније него пре педесет, десет или годину дана. То, међутим, не значи да је приступ интернету омогућен свима, да се гледа ишта осим државне телевизије или чита штампа коју она није одобрила. Напротив. Тек пет одсто Кубанаца може да се „накачи” на нецезурисани интернет. Притом је веза спора, чак и за њих. Није могуће преузети велику количину података. Није могуће за недељу дана скинути један терабајт било чега што долази са светске мреже.

Ипак, захваљујући Денију и Алију, двојици Кубанаца који се утркују ко ће обезбедити више забрањених садржаја и брже их продати корисницима широм острва, серије „Игра престола” или „Два лица правде” нису ништа мање омиљене на Куби него у остатку света. Слуша се музика са Ем-ти-вија. Чита се и америчка штампа. Њихова тајна је „El Paquete Semanal”, односно „Недељни пакет”, медијска платформа која ради захваљујући мрежи људи која поседује иначе недоступне мултимедијалне садржаје.
   Како не постоји место на глобусу у које би човек могао да упре прстом и каже: „Овде се закон строго поштује”, тако ни Куба није изузетак. Црно тржиште и тајни канали нашли су свој пут. Било је довољно да постоје добављачи и потрошачи.
   Осим ако не желе супротно, Кубанци не морају да буду ускраћени за америчке филмове и вести које се производе ван кубанског копна. Ако се корисници по цени од долар до три претплате на „Недељни пакет”, сваке седмице стиже им читав терабајт података које би претраживао просечни корисник интернета из остатка света.
   Пакету претходи добро смишљен систем. Разуме се, Дени и Али нису луди да пред новинарима покажу да знају како њихови главни добављачи долазе до забрањене робе. Претпоставка је да се ТВ програм „хвата” уз помоћ сателита у резервоарима за воду на крововима. Остали пиратизовани садржај можда се и физички преноси на Кубу из оближњег Мајамија (САД). Кад једном доспе на острво, Дени има тим људи у коме свако има свој задатак. Један скупља филмове, други серије, трећи игрице, четврти музику, пети апликације за паметне телефоне...
   Дени потом све уређује у целину коју на стотине курира разноси спаковане на USB меморијима или екстерним хард-дисоковима на кућне адресе или, како другачије, организују примопредају у скривеним кутцима градова. Они гладни интернета добијају филмове са сликом задивљујућег квалитета и титловима, а да они још нису сишли са биоскопских платна у САД. Сваке недеље могу да ажурирају софтвере које су раније преузели. Албуми изашли јуче већ данас треште са звучника на Куби. И то све на неумреженом рачунару.
   Размере подухвата нису занемарљиве и доносе озбиљан новац. Поред претплата, приход се скупља и од каталога за продају који се налазе у сваком пакету. У понуди су и аутомобилске гуме и услуге салона лепоте. Продавци са Кубе су спремни да плате Денију место на коме ће се оглашавати сваке недеље.
   Једина сумњива ствар у свему јесте чињеница да држава још није покушала да сузбије деловање пирата. Међу познаваоцима прилика на Куби нагађа се да је у питању подухват у који је умешана сама влада. Дени пак каже их он не угрожава толико да би га прогањали. Труди се да их не изазива. У његовим пакетима нема ничега што би било против владајуће идеологије. Све што нуде је забава. А ако је тако, Дени и његов супарник Али воде озбиљан медиј. Можда најозбиљнији на Куби.

Број: 3358 2016.
Аутор: С. Ватић