ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

КРИК ПЛАНИНЕ БОГОВА

Крис је видео избезумљено лице младића који је управо схватио шта му се спрема. Страх и неверицу у Памбаовим очима никада неће заборавити. Младић се управо сурвавао у црну врелу бујицу.

Још шездесетих година прошлог века вулкан Ол Доињо Ленгаи постао је један од омиљенијих међу вулканолозима. Налази се у Танзанији, а називају га још и најнеобичнијим вулканом на свету. С разлогом. Наиме, лава овог вулкана најхладнија је на Земљи. Ако то уопште може да се каже за лаву, чак и ону од „само” пет стотина степени Целзијуса. Баш зато вулканолози могу без велике бојазни да се пењу до самог гротла. Тамо лако налазе узорке, чак и да не користе гломазну, тешку и скупу заштитну опрему. А на језику тамошњих Масаија, Ол Доињо Ленгаи значи Планина богова. И ако баш не морају, гледају да избегавају пентрање по обронцима. Да не љуте богове.
   Тако је половином августа 2007. августа познати вулканолог Крис Вебер имао муке да нађе водича. Било је неколико људи у његовој групи, што стручњака, што туриста. Није се први пут пео на тај вулкан, али је ипак боље када је ту неко од месних водича. А крај нико не познаје боље од Масаија.

У селу Нгаре Серо већина мушкараца га је одбила. Земља се тресла већ неколико дана, вулкан је почео да избацује пепео. Ускоро је и лава процурила преко ивице гротла. Нико није желео да ризикује. Или, готово нико.
   Веберу је пришао један младић. Рекао је да се зове Памбао и да жели да води експедицију. Он се не плаши гнева планине. Посао је убрзо склопљен.
   Вулканолог је полазак заказао за рану зору 21. августа. Целе претходне ноћи готово да нису склопили очи. Вулкан је у налетима избацивао пепео. Лава је наставила да куља. Понекад би и до њих у подножју долетале каменице. Гледали су да се како-тако заштите, склањали се испод већих стена. Пред зору се све смирило. Као да је вулкан решио да се смири на неколико сати и омогући им пењање. Памбао је то тумачио као добар знак.
   Успон је у почетку био лаган. Готово шетња. Тек када су се нашли на око хиљаду метара висине, могли су да примете да се веру по вулкану. Ту и тамо трагови окамењене лаве, а температура ваздуха полако је расла. Растиња је било само у траговима. Памбао је предњачио, за њим је полако ишао Крис. Остали чланови експедиције постепено су заостајали.



   Нису брзо напредовали. Не журе нигде. Ако се вулкан пробуди, имаће времена да побегну. А можда неће ни морати? Крис је приликом неког од претходних успона присуствовао изливању лаве. Било је довољно да јој се склони с пута и полако и безбедно спусти. Ни сама лава није била уобичајено црвена. Напротив, гротло Планине богова бљувало је црну лаву. Наставили су без икакве бојазни.
   Масаи је и даље ишао испред свих. Крис је проценио да су већ на око две хиљаде метара. Последња трећина успона. Сад већ морају да пазе. Рекао је Памбаоу да мало успори. Онда је експлодирало.

Тло се затресло под њима. Цела група окупила се око Криса. Он није знао шта да ради. Млади Масаи далеко је испредњачио. Покушао је да га дозове. Лава је већ куљала. Могао је да види како им се полако приближава. Потоци су лили с планине. Свуда около падале су стене. У једном тренутку, од прашине се ништа није видело. Крис је урлао и млатарао рукама. Узалуд, кроз облаке се ништа није видело. Затим се тмина разишла на неколико секунди. Група је кренула натраг. Крис је мало заостао, да сачека Масаија. Видео је како и он силази. Лава га је полако стизала, али овај као да није обраћао пажњу.
   Крис је видео да се Памбао у једном тренутку зауставио. Били су близу. Само, између њих је већ био ток црне лаве. Постојала су само две могућности: или да тако раздвојени наставе низбрдо, или да један покуша да прескочи. Крис је Масију показивао да настави да се спушта. Ићи ће упоредо, па ће се састати негде ниже, где лава још није стигла. Памбао је изгледа погрешно разумео. Кренуо је ка току. Дошао је до ивице, па се мало удаљио. Крис је претрнуо. Схватио је да овај хвата залет. Покушаће да прескочи ток лаве. Три црна ужарена метра. Можда и успе?

Памбао је дошао до ивице. Нагло је застао, па се вратио. Хвата још већи залет, за сваки случај. Одразио се од ивице. Изгледало је да ће успети. Доскочио је готово на саму ивицу тока. А онда се земља одронила. Крис је видео избезумљено лице младића који је управо схватио шта му се спрема. Страх и неверицу у Памбаовим очима никада неће заборавити. Младић се управо сурвавао у црну врелу бујицу. Зачуо се урлик.
   Неколико секунди касније Крис је успео да дође себи. Погледао је ка току лаве. И видео нешто невероватно. Младог Масаија који гаца по ужареној маси.
   Памбао се дочекао на ноге, али је брзо изгубио равнотежу. Истурио је руку. Осетио је стравичан бол. Рука је до лакта била зароњена у црну лаву. С муком се осовио на ноге. Направио је корак. Па још један. Бацио је поглед ка ивици. Тамо је стајао Крис. Деловао је зачуђено, али је онда пришао и пружио руку. Масаи је кренуо ка њему.

Сваки корак причињавао му је невероватан бол. Смрад лаве, као да је у самом паклу. Богови су ипак немилосрдни. Ипак, он нема намеру да стане. Још један корак. Па још један. Све је ближи. Видео је да Крис нешто забацује ка њему. Схватио је да се ради о ужету. Пружио је здраву руку. Не вреди, не може да дохвати. Мора да направи још неколико корака. Крис и даље покушава да забаци. Памбао корача. Стиснуо је зубе. Више ни то не вреди. Урла. Испружио је руку. Коначно је нешто осетио нешто. Конопац. Крис га је повукао. Секунд касније, био је на сигурном. Одмах се стропоштао.
   Убрзо су пристигли остали из групе. Масаи је лежао, Крис је „моторолом” покушавао да дозове помоћ. Осећао се смрад спаљеног меса. Не смеју ту да чекају. Можда покуља још лаве. Коначно су из базе јавили да не могу да пошаљу спасилачки хеликоптер. Заправо, могу, али тек у подножје. Мораће да спусте повређеног како знају и умеју.
   Памбаоа су на руке узела двојице најснажнијих мушкараца из групе. И даље је био у несвести. Полако су кренули наниже. Крис је ишао испред и осматрао куда могу да прођу. На сву срећу, чинило се да је праволинијска стаза најбоља. Полако су напредовали.
   Носачи више нису могли да издрже. Заменили су их други. Повремено би им ток лаве препречио пут, па су морали да кривудају. Гледали су да избегну делове падине прекривене пепелом. То их је само успоравало. Масаи се освестио. И почео да урла. Покушавали су да га заговарају, али није вредело. Погледао би спржену руку и ноге и заурлао. Онда се опет онесвестио.
   У подножје су се дословно докотрљали. Памбао је на тренутке долазио себи. Повремено би погледао ка врху Планине богова и нешто промрмљао. Крису се учинило да је молитва. Убрзо је стигао и хеликоптер. Повређени је пребачен у најближу болницу, где су морали да му ампутирају ноге. Протезе му је обезбедио Крис Вебер. И чим се Памбао довољно опоравио, заједно су се попели на вулкан, да заврше започети успон.
   Колико се зна, Памбао је једини човек који је успео да победи лаву.