Пролеће у Јапану

КАД ТРЕШЊА ПРОЦВЕТА

Становници ове острвске државе већ вековима на посебан начин прослављају Ханами, долазак пролећа.

Сваког пролећа готово цео Јапан учествује у обичају старом десетак столећа. Покретни празник познат као Ханами потпуно обузима и прекрива јапанска острва, баш као и његов главни симбол: цвет трешње. Ханами је обично између краја марта и почетка маја. Људи се окупе у парковима, крај обала река, у баштама где расту трешње. Уживају у природи и подсећају се да је живот леп али пролазан, баш као нежни цвет јапанске трешње (Prunus serrulata), познате још као „сакура”.
   Сматра се да је Ханами настао у 8. веку, али се разликовао по једном важном детаљу– славило се цвеће кајсије. Јапанска кајсија или „уме” (Prunus mume), позната и као кинеска шљива, и даље је важно дрво за дочекивање пролећа. Могуће је да су Јапанци испрва баш ово дрво изабрали као најаву пролећа јер оно почиње да цвета раније него трешња, углавном у последњим данима зиме. Уме је такође веома често дрво у Јапану. По старом предању, оно одагнава зло, па се зато за доручак радо једе укисељена шљивокајсија (умебоши), како би се човек заштитио већ на почетку дана.

Сакура је добила предност од 9. века, кад је цар Сага почео пролећно посматрање цвећа под дрвећем трешње. И данас Ханами често значи дуг боравак у природи у рано пролеће, кад још може да буде веома хладно. Још је хладније било кад је Ханами значио гледање умеа у цвату, што се обично дешава између јануара и марта. То је вероватно и допринело да се празнује сакура. Прослава Ханамија на царском двору имала је снажан утицај. Великодостојници на двору и високи официри угледали су се на цара, и одатле је Ханами почео да се шири на цео Јапан.
   За Ханами се свако потруди да макар застане крај дрвета трешње и диви се цветовима. Замисао празника је да човек застане и ужива у пролазности живота, како би га више ценио. У давној прошлости, племићи и интелектуалци окупљали су се у вртовима и под сакуром свирали, писали песме и водили филозофске разговоре. Бавили су се нечим узвишеним. Насупрот томе, рано се појављују критике да су за Ханами „кнедле важније од цветова” (јапанска пословица), то јест да људи брину само за иће и пиће под сакуром, а занемарују велике филозофске теме о смртности.

Већина Јапанаца ипак нађе времена да дан проведе у природи. Ханами се слави као почетак пролећа, што је по јапанским обичајима и почетак нове године. И нова школска годиња почиње на пролеће. У већим градовима тешко је наћи празно место у парку за Ханами пикник, па се људи често појаве у цик зоре да обезбеде што боље место. Прослава углавном траје преко дана, али у највећим градовима неретко се наставља и до дубоко у ноћ, и тад се паркови осветле папирним лампионима. Ужива се у храни и пићу, добром друштву, и лепим цветовма сакуре.
   Како је у питању ипак Јапан, кад прође празник у парку се ни по чему не види да је у њему боравило више хиљада људи. Незамисливо је да ико повреди иједно дрво: нико се не вере, не цима гране, не стоји на корењу дрвећа, чак се ни цветови не беру. Треба ли рећи да је у свакој корпи за пикник обавезна кеса за ђубре? Ако у парку нема довољно канти њу ће свечари однети кући. Било да једноставно уживају у лепоти процветале сакуре, или да заиста дубоко мисле о пролазности живота, слављеници не могу да замисле пролеће кад њихов крај неће красити беле или ружичасте паперјасте крошње сакуре.

Број: 3506 2019.
Аутор: У. Р.