Између истине и легенде

КАД ЈА РИКНЕМ...

Лав је заштитни знак америчког филмског студија „Метро-Голдвин-Мејер” од оснивања 1924. године

Оно што неки можда не знају, јесте да је Лео заправо име маскоте у чијој се улози од почетака па до данас нашло седам различитих лавова. За његово стварање у великој мери заслужан је публициста и директор маркетинга „Ем-Џи-Ема” Хауард Диц. Изабрао је баш ову велику мачку као симбол студија у част спортског тима „Лавови” са Универзитета Колумбија где је студирао. Диц је за мото изабрао латинску фразу Ars gratia artis, „Уметност ради уметности”.
   Замисао су сви прихватили, само је било потребно набавити лава довољно питомог и дресираног како на снимању не би направио хаос. Први међу седам одабраних звао се Слатс. У Холивуд је стигао из далеке Ирске, односно из зоолошког врта у Даблину, где је и рођен. Лого је снимљен 1924. године и у њему Слатс само мирно гледа лево-десно. Не отвара њушку и не чује се рика зато што је овај снимак настао у ери – немог филма. Дуго је кружила (урбана) легенда да се Слатс два дана након снимања разјарио и убио тренера и два помоћника. Прича је неистинита јер се зна да га је тренер сахранио на свом имању 1936. године.

Његов наследник звао се Џеки (на фотографији), афрички лав доведен из Судана. Како је у време његовог доласка звук уведен у филмове, Хауард Диц је дошао на нову замисао – желео је да се у новој шпици зачује и рика. У вези са овим снимањем измишљена је још маштовитија анегдота него са Слатсом. Прича каже да је првобитна замисао била да Џеки стоји мирно и поносно пред камером, без превише покрета, осим главом. Међутим, усред снимања у једном складишту улетела су два пљачкаша. Борис Реџина и Карл Маниновски одраније су били познати лопови и провалници који су плен крили управо у том складишту. Нису очекивали да ће једног дана затећи филмску екипу са све лавом као главним глумцем. И Џеки је био изненађен када их је видео, па је почео да риче у знак протеста. Затим је скочио на једног од њих и изуједао га. Други лопов је побегао, али га је само неколико улица даље прегазио ауто.
   Ни ова анегдота нема никакве везе са истином. Џеки се пред камером све време понашао пристојно. Што се тиче рике, звук је снимљен накнадно и додат. Џеки се појавио на почетку свих „Ем-Џи-Емових” црно-белих филмова од 1928. до 1956. године. Први обојени снимак може да се види на почетку „Чаробњака из Оза” (1939). Све укупно, Џеки је оставио траг у више од стотину остварења.

ПОЧЕТАК

Пре Слатса, слика са лавом чије име није познато коришћена је као лого студија „Голдвин пикчер корпорејшн” од 1919. до 1924. године. Ово предузеће је годину дана касније постало део „Ем-Џи-Ема”, заједно са филмским студијима „Метро пикчерс” и „Луј Б. Мејер пикчерс”.

Након њега дошли су Тели и Кофи, али се нису дуго задржали. Углавном су били део огледних снимака у боји. Њих је заменио Танер, звезда колор-филмова од 1934. до 1953. године. Шеста дивља мачка у студију био је Џорџ, који је остао свега две године.
   Једни лав чије је име стварно Лео, седми по реду, постао је заштитни знак „Ем-Џи-Ема” 1957. године и остао је то до данас. Стигао је, као и Слатс, из даблинског зоолошког врта. Лео је посебан због тога што је најмлађи лав који је студио упослио, а оборио је рекорде претходника по броју појављивања на великом платну. Био је и у једној реклами, као и у телевизијској серији. Чувене су и фотографије на којима је са Леом редитељ Алфред Хичкок: прва је настала као део рекламе за филм „Север-северозапад” (1959), а на другој редитељ лаву сипа чај.
   Водећи људи у студију 1965. године дошли су на замисао да би требало да модернизују лого. Тада су графички дизајнери нацртали стилизованог лава. То је био и први пут да се није користила права животиња. Стилизовани лого може да се види на почетку свега неколико филмова (најпознатији од њих је „2001: Одисеја у свемиру” Стенлија Кјубрика из 1968. године), као и на крају већине снимљених до 1982. године.
   Лео је касније враћен на заслужено место. Данас је мало „нашминканији” него далеке 1957. године захваљујући дигиталној технологији која је омогућила да се његов изглед освежи. Последњи пут је дорађен 2012. године када је коришћена 3Д технологија. Ова верзија је први пут употребљена у филму о Џејмсу Бонду „Скајфол” (2012).