Живот пише драме

ЈУРЊАВА ПОД ПАЉБОМ

Пренуло га је ударање на сувозачева врата. Крваве шаке ударале су по стаклу.

Возач камиона Томас Бард из Порт Елизабета у Јужноафричкој Републици тог 10. новембра затекао се у Јоханезбургу. Два дана раније довезао је пун шлепер. Радници су истоварили робу, а он је отишао до хотела, да одспава. Цео следећи дан потрошио је у потрази за неким новим товаром. Најгоре што је могло да га задеси јесте да се враћа хиљаду километара на југ с потпуно празним товарним простором. 
   Испоставило се да је имао среће. Једна фирма тражила је возача који би превезао велику количину опреме за ресторане. И то баш за Порт Елизабет. То је била прилика коју Бард није смео да пропусти. Зато се довезао до магацина још пре почетка радног времена. Када су радници стигли, затекли су шлепер увелико паркиран на рампи за утовар. Два сата касније позвали су Томаса. Камион је био пун, могао је на пут.
   Бард је нагазио на гас. Желео је што пре да се извуче из града и изађе на отворен пут. Није имао било какав рок, али је журио кући, жељан породице. До предграђа Јоханезбурга стигао је прилично брзо. А онда је морао да успори. Деловало је као да се негде испред њега направио чеп. Аутомобили су милели, нервозни возачи налегали на сирене. Ни Бард није био изузетак. Мада, брзо је одустао. Претпоставио је да се ради о некаквом удесу. Нестрпљењем ништа не постиже.
   Неколико стотина метара даље гужва као да је јењавала. Бард је напокон возио брже. Гледао је около, не би ли уочио трагове удеса. Нигде разбијеног стакла, одсјаја полицијских сирена нити амбулантних возила. Ниједно возило није склоњено украј пута. Угледао је само две прилике поред ауто-пута.

Једна од те две прилике прескочила је ограду и готово полетела ка камиону. Томас је схватио да се ради о жени. Трчала је, махнито млатарала рукама. Приметио је да јој је лице потпуно крваво. Тек онда је приметио да је она друга прилика мушкарац. Био је удаљен неколико десетина метара и брзо се приближавао. Бард је видео да му је десна рука испружена. Схватио је да нешто држи у шаци. Пиштољ.
   У тренутку, Томас је намерио да нагази на гас и одвезе се што даље. Уплашио се. Притом, једва је избегао да се жена нађе под точковима шлепера. Скренуо је. Нагонски нагазио на кочницу. Шлепер се зауставио поред ограде. Возач је у ретровизору гледао како жена дотрчава до камиона. Онда ју је изгубио. Провирио је кроз прозор. Жена је нестала.
    Пренуло га је ударање на сувозачева врата. Крваве шаке ударале су по стаклу. Жена је очигледно заобишла приколицу. Управо је покушавала да отвори врата. Чуо је запомагање:
   – Помозите ми! Хоће да ме убије!
   Коначно је отворио врата. Жена је покушавала да уђе у кабину, да се успентра уз степенике. Спречавао ју је велики преносни фрижидер, који је стајао на сувозачком седишту. Покушавала је да га прескочи. Док је Томас гледао како да јој помогне, да помери фрижидер, или макар да је ухвати за руке и увуче у кабину, жена му се измигољила. Приметио је да баца престрашен поглед негде позади. Онда је поново нестала. Схватио је да поново бежи. Човек с пиштољем био је у близини. Барду није било друге до да искочи из кабине и појури за њима.
   Јурио је као никада у животу. Потрчао је ка жени. На срећу, стигао ју је пре него што се нападач примакао довољно да припуца. Томас је зграбио жену за руку и повукао је у страну. Склонили су се иза њушке камиона. Несрећна жена једва је промуцала да је јури бивши муж, који ју је нешто раније испребијао, потом испалио и три хица.

Барду је остало једино да је повуче ка кабини. Убрзо се на удаљености од неколико метара створио и нападач. Бард је гледао час ка њему, час ка жени. Онај се наместио у положај за пуцање. Томас је стао између њега и жене. Гурао ју је ка кабини. Урлао на пуцача, покушавао да га заплаши. Овај се није обазирао, наставио је да циља. Томас је непрестано мењао положај, гледао је да својим телом заклони жену. То би требало да им да неколико секунди предности, док онај поново не нанишани.
   У том гушању и гурању нашли су се код врата кабине. Томас је жену убацио унутра и у једном скоку нашао се у кабини. Бацио ју је на седиште, легао преко ње. Осећао је како дрхти. Вриштала је:
   Умрећу!
  – Нећеш!
   Трен или два касније залупио је врата. Газио је папучицу гаса, само да се што пре одвезу. Машина је урлала. Док се укључивао на пут, погледао је нападача. Прошли су га. Овај је немоћно махао пиштољем. Бард је готово читао псовке с усана. Стресао се када је видео да мушкарац трчи ка аутомобилу, потом креће за њима.
     Бард је убрзао. Истовремено је звао полицију. Морао је да гледа и не закачи неко возило на путу. На срећу, остали возачи склањали су се с пута. Нико није желео да ризикује судар с пуним шлепером. Готово нико. Бард је у ретровизору видео један бели аутомобил. Возач се намерио на њих, јурио је, улетао у „маказе”. Очигледно, радило се о нападачу. Није одустајао.
  Возио све брже. На руку му је ишло што је у једном тренутку испред њега био само празан пут. Возила као да су неким чудом нестала. Бацао је поглед у ретровизор. Белог аутомобила није било. Онда је жена поново завриштала. Показивала је нешто кроз сувозачев прозор.

Насилник је шлеперу пришао с десне стране! Аутомобил је јурио, возач је очигледно покушавао да се изравна с кабином камиона. Повремено би избацио руку с пиштољем кроз прозор, покушавао да нациља. Одјекнуо је пуцањ. Промашио је! Само, колико ће да потраје док не оспе насумичну паљбу? Неко зрно ће свакако да заврши у кабини. Или ће да покуша да онеспособи мотор. Један пажљиво нациљани метак или погодак на срећу могао је да заустави огромну машину. Полиције нигде на видику.
    Томас се сетио радио-везе с осталим возачима. Дограбио је микрофон и заурлао:
   – Неки лудак ме јури и пуца!
   Јављао је где се налази. Тако неколико пута. Тишина, нико да одговори. Онда се чуло крчање. Један колега је био у близини. Јављао је да их чека на оближњем укључењу. Чим Томасов шлепер прође, он ће да се укључи на пут и заустави аутомобил.
   Убрзо је Бард видео знак за укључење. Убрзао је. Молио се да је колега у заседи. Угледао је шлепер. Светлима је дао знак. Чим је шлепер протутњао, други је излетео на друм. Нападач у белом аутомобилу једва да је имао времена да закочи. Није успео да избегне судар.

Томас Бард зауставио се око две стотине метара даље. Искочио је из кабине, потрчао ка другом шлеперу. Колега и он су дограбили неке шипке, колико да се наоружају. Испоставило се да није било потребе. Нападач је седео онесвешћен. Главом је ударио у волан. За сваки случај, везали су га.
   Такав је дочекао полицију. Жена је амбулантим возилом пребачена у болницу. А Томас Бард је нешто касније наставио пут ка Порт Елизабету.