Живот пише драме

ЈУНАК СВОЈЕ УЛИЦЕ

Незнанац је зграбио седмогодишњу девојчицу и нестао у тами суседне улице. Њен једанаестогодишњи другар није оклевао, потрчао је за њима...

Призор је тог 21. августа 2016. године био идиличан као да га је насликао Норман Роквел. Троје деце забављало се возећи бицикл у тихој забаченој улици у тексаској вароши Вичита Фолс. Једанаестогодишњи Ти Џеј Смит учио је комшинице, деветогодишњу Џули и седмогодишњу Ким, да возе. Само што је сјахао са свог двоточкаша, ред је био на Џули. Ким је посматрала са стране и чекала.
   Док је придржавао Џули, дечак је крајичком ока видео сенку која излази из попречне уличице. Претпоставио је да се ради о комшији – ко би други био у рано поподне? Приметио је и да сенка прилази Ким, тада на ивици тротоара. Готово да није обратио пажњу. Затим се окренуо и видео како брадати незнанац подиже девојчицу с тротоара, узима је у наручје и одлази без речи.
    Ти Џеј је помислио да је у питању неки рођак, али му се ипак учинило да нешто није у реду. Како је гледао у Ким, схватио је да је престрашена – усне су јој дрхтале, али ништа није проговарала. Ти Џеј је кренуо за њима.

Неколико корака даље Ким је закукала. Почела је да шутира и млати рукама, покушавајући да се ослободи из човековог стиска. Џули је покушала да дозове незнанца:
   – Шта то радите?
   Није се усудила да учини ништа друго. Међутим, он се није ни осврнуо. Мирно је корачао низ улицу, па је заједно с Ким нестао у неком пролазу.
   Ти Џеј није одустајао. У тренутку се замислио шта једанаестогодишњи дечак може да учини против одраслог мушкарца? Само може да и сâм страда. Као за инат, на улици није било никога. Онда се из оближње куће зачуо телевизор. Неко је унутра. Зачас се нашао пред вратима Бреда Вера и његове жене, који су у дневној соби гледали телевизију. Бреда је пренула дрека:
   – Бред, неки човек је управо дограбио девојчицу и однео је!
   Док је човек дошао до трема, дечак је већ био на улици. Трчао је ка оном пролазу у коме је нестао брадоња с девојчицом. У трку је дозивао Бреда, стално се осврћући, да види да ли га овај следи.

Бред је са женом сео у аутомобил. Ти Џеј је дотрчао до пролаза и застао на углу. Није имао појма шта да очекује кад скрене. Али ако закасни, вероватно више неће видети Ким живу. Скупио је храброст и закорачио у ту мрачну уличицу.
   Негде у дну спазио је човека. Стајао је испред напуштене куће, готово рушевине – сасвим обрасле растињем, без прозора, избијених врата. Ти Џеј је видео како мушкарац и даље држи девојчицу и нешто јој показује кроз рупу где је некад стајао прозор. Иако уплашен, смогао је снаге и наставио ка кући. Онда је иза себе чуо шкрипу гума, а потом и Бредов глас:
   – Стани! Остани овде!
   Ти Џеју то није падало на памет. Бред је покушавао да га убеди да није безбедно, али су ипак обојица потрчала ка старој кући. Бред је урлао.

Напасник се у том тренутку окренуо. Угледавши повеликог бесног мушкарца који трчи ка њему, спустио је Ким на рупу од прозора и почео да се удаљава – опуштеним кораком, готово да је шетао. Погледао је још једном у Бреда, који је и даље трчао. За петама му је био и Ти Џеј. Отмичар је онда петама дао ветра.
   Бред је у трку рекао Ти Џеју да припази на девојчицу док он ухвати незнанца. Све брже је смањивао раздаљину. Испружио је руку и незнанца ухватио за јакну. Тако га је зауставио, на тренутак. Овај је покушавао да се отргне и није успевао. Напослетку се измигољио из јакне и стиска и одгурнуо Бреда тако јако да се овај једва задржао на ногама. Тај тренутак био је довољан напаснику да се поново дâ у бег.
   Jедва дошао до даха и поново потрчао. Био је све ближе – готово да је могао да осети мирис Киминог отмичара. Поново га је дограбио. Овај пут, брадоња није успео да се измигољи. Нашли су се на асфалту. Бред је покушавао да отмичару заврне руку и тако га онеспособи. Овај се мигољио и, иако је прикован за тло примао ударце, успео је да се ослободи. Бред се поново нашао на земљи. Гледао га је како бежи. Устао је и још једном се дао у трк, док је бес у њему кључао.

Као да му је то дало додатну снагу. Брзо је сустизао отмичара. Овај се окретао, а Бред му је видео страх у очима. Овог пута не сме да га изгуби. Кад је био удаљен толико да га дохвати, истурио је ногу и саплео бегунца, који је изгубио равнотежу и откотрљао се по тротоару. Тренутак касније Бред је био на његовим леђима. Из све снаге му је завртао руке. Отмичар је вриштао што од страха, што од бола. Утом су се зачуле полицијске сирене.
   Док су полицајци одводили несуђеног отмичара, однекуд су се створили и Ти Џеј и Ким с мајком. Осим што је претрпела велики страх, девојчица није била повређена. Бред је одахнуо. Испоставило се да је отмичар двадесетшестогодишњи Ришо Перез. Убрзо се обрео пред судом, суочен с оптужбом за отмицу и неколико деценија затвора.
   Кад су новинари опколили Бреда, он је показао на страну. Тамо је стајао Ти Џеј, прави јунак тог августовског дана.