ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ЈЕДИНО РОКИ ТО МОЖЕ

Могао је само беспомоћно да седи и гледа како девојчица тоне. Онда му је синуло. Заурлао је ка Еми, која се у том тренутку ухватила за неко грање.

Сестре Алиса и Ема Лахти једва су дочекале ускршње празнике. Тада цела породица из Хелсинкија иде у викендицу јужније од града. Усред је шуме, у близини и река Ванта. Био је 29. март ове године. Док је мајка спремала ручак, девојчице су отишле мало да се прошетају. Уз упозорење да се не приближавају води. Јесте да је почетак пролећа, али је на реци остало леда. Никада се не зна колико је дебео. Могу да се играју по шуми, на обали, али што даље од воде. Девојчице су се упутиле баш тамо. До реке. И леда.
   Мало помало ступале су на површину. Гумене чизме повремено би им прекрила вода, али је лед деловао чврсто. Одмакле су се неколико метара од обале када су чуле застрашујући  звук. Лед је почео да пуца.
   Баш у то време у шуми се нашао и четрдесетогодишњи Арво Јокела. Завршавао је шетњу  дозивајући пса. Роки, вучјак, јурцао је по шуми. Никако да се врати. А Арву се журило. Као за инат, пас се изгубио међу дрвећем. Док га је тражио, човеку се учинило да нешто чује. Нешто што опасно подсећа на крике. И то крике девојчица. Допиру с реке.
   Требало му је неколико десетина секунди да се сјури на обалу. Оно што је видео следило га је. Стотинак метара низводно једна девојчица пролетела је кроз лед. Друга је покушавала да је дохвати и извуче на сигурно. Никако да успе.

Арво је потрчао низ обалу. Утом се уз њега створио и пас. Обојица су пропадала у заостали снег, али су наставили према звуку. Убрзо су се нашли у близини девојчица. Позвао је полицију, а онда полако ступио на лед.
   Десетогодишња Алиса видела је човека и пса. Ипак, није смела да чека. Годину дана млађа Ема је у води. Зашто су уопште крочиле на лед? Када су зачуле крцкање и пуцање, Алиса је потрчала ка обали. Ема није. Кроз сузе је дозивала сестру:
   – Да ли можеш да ми дохватиш руку?
   Тада је лед испод ње пукао. Улетела је у воду, али је успела да се ухвати за чврст комад леда. Утом је дотрчао и човек са псом. Дограбио ју је, извукао из воде и пренео на обалу. Објаснио јој је да стиже помоћ, а он ће да извуче и њену сестру.

   Сестру је струја управо повукла ка средини реке, па низводно. Борила се колико је могла. У једном тренутку помислила је да је изгубила јакну и гумену чизмицу. Родитељи ће да се љуте. Млатарала је рукама и ногама из све снаге. Покушавала је да се колико толико одржи на површини. А тако јој је хладно. Хладније него што је икада могла и да замисли да може да буде. Руке и ноге убрзо су почеле да отказују послушност.  Девојчица није била свесна да је у води већ осам минута. И да јој није остало још много времена.

А на обали, док је Алиса јецала, Арво је покушавао да уочи њену сестру, неких пола километра низводно. Црвена мајица и нешто розе на нози лако су упадали у очи. Пас и човек су потрчали. Мало по снегу на обали, мало преко леда. Арво је покушавао да буде  што ближе обали. Коначно се приближио девојчици, на око метар и по од најближе ивице леда. Струја ју је носила као балван. Арво је закорачио ка ивици. Чуло се крцкање леда. Мора да буде опрезан, иначе ће и он да јој се придружи. Тада је зачуо Емин глас:
   – Не могу да померам руке и ноге.
   Арво је схватио да се ради о најгорем. Хипотермији. Ема губи контролу над мишићима. Ускоро ће да се онесвести и то је крај. Њено тело само ће да нестане. Има свега неколико минута да је спасе.
   Спустио се на колена и опрезно примакао ивици леда. Покушавао је да јој добаци псећи поводац. Пљуснуо би у воду неколико десетина центиметара испред девојчице, али није био довољно дугачак. Забацио је поново, али је лед под њим попустио. Човек и пас нашли су се у води.
   Покушао је да се осови на ноге, али је нагазио на комад леда. Нашао се испод површине. Осетио је да га је струја повукла. Покушао је да плива, али није успевао да се одупре снази воде. Док је млатарао рукама, ухватио се за нешто чврсто. То га је и задржало. Балван заглављен између две стене. Изронио је. Пас је био недалеко од њега. Управо се попео на прилично дебео комад леда. Арво је пливао и гацао док се није успузао на лед. Ништа није крцкало. Помогао му је и пас. Ухватио се за његову огрлицу. Роки га је извукао на сигурно. Погледом је потражио Ему и угледао главу у води. Севнуло је и нешто црвено. Девојчица је била удаљена петнаестак метара.

Арво је почео да пуже до другог краја леда, оног најближег Еми. Није могао даље, плоча је ту била превише танка. Могао је само беспомоћно да седи и гледа како девојчица тоне. Онда му је синуло. Заурлао је ка Еми, која се у том тренутку ухватила за неко грање:
   – Пустићу пса у воду, а ти га зграби за шта год можеш. Огрлицу, крзно, само се држи!
   Уследила је команда псу:
   – Роки, иди по њу!
   Пас се очас посла нашао у води. Пливао је ка девојчици. Ема је гледала како јој се приближава. Грчевито се држала за грање. Видела је само главу животиње која јој се полако примиче. Онда је пас нестао. Секунд касније појавио се испод површине. Видела је уши и мокру длаку. Онда је склопила очи. Није више могла да издржи. Осетила је додир. Роки ју је додиривао њушком. Чула је и човека:
   – Ухвати пса и слободно пусти грану! Пожури!
   То је и урадила. Као да је део снаге животиње прешао и на њу. Опет је чула човека:
   – Чврсто се држи!
   Ухватила је пса и другом руком. Држала се из све снаге. Онда је уследила нова команда:
   – Роки, дођи!

Ема је коначно склопила очи. Држала се за огрлицу. Осетила је како је пас вуче кроз воду. Батрга се, понекад и потоне, али наставља даље. Коначно је осетила чврсту подлогу. Арво ју је узео и пренео на обалу. Погледала га је. Потом пса. Ту је била и њена сестра. Онда се онесвестила.
   Алиса и Арво су је трљали. Била је хладна попут леда. Утом је зазвонио телефон. Арво се зачудио што још ради иако је упао у воду. Звали су из Хитне помоћи. Били су у близини. Прошло је свега петнаест минута како је Арво чуо крике девојчица. Њему се чинило да је све трајало сатима.
   Сви су убрзо пребачени у болницу. Лекари су успаниченим родитељима рекли да би Еми остало свега још два или три минута живота да Роки није допливао до ње.