Зашто се каже...

ЈАЈЕ

Питам се, питам – шта је старије, кокошка или јаје?

Одговор на ово питање филозофи не могу да нађу већ вековима, а нећемо га ни ми овде дати. Није то оно што се зове Колумбово јаје – „проблем наизглед тежак, а заправо лако решив”. Немојте га схватити ни као кукавичје јаје, што значи „туђа брига подметнута некоме (као што кукавица своја јаја полаже у туђе гнездо)”, пошто се од вас сад и овде одговор и не очекује.

С друге стране, загонетка која гласи „Живо рађа мртво, а мртво рађа живо” сасвим се лако одгонета као „јаје". Како у себи спаја живот и смрт, јаје стављено у покојникову руку залог је његовог будућег живота, односно васкрсења – оно је у народним представама појам препорода и плодности. То се огледа у разним обичајима, од паганских закопавања јајета у земљу да би њива боље родила, или бацања јајета у прву бразду као приношења жртве, до обредног фарбања јаја за хришћански празник Ускрс. Тада долази до изражаја и његова заштитна улога: прво јаје обојено за Ускрс оставља се на страну, као чуваркућа. Јаје својим изгледом и садржајем значи савршенство, живот у малом. У неким апокрифним легендама читав свет је приказан као јаје: љуска је небо, опна су облаци, беланце вода а жуманце земља.

Јаје је „женска полна ћелија која се састоји из љуске, беланцета и жуманцета, са заметком”. Јаја носе све птице, из њих се легу и гмизавци, водоземци и рибе – чак се и једна врста сисара, аустралијски кљунар, рађа из јајета, али у свакодневном животу првенствено се мисли на кокошија јаја. Чак и ако је у питању слепо јаје „неоплођено, из којег не може да се развије пиле” или змајево јаје „ситно јаје, једно од последњих које кокошка снесе, износак”, сва она служе као намирница. Код људи (и крупних животиња) јаје је „полна ћелија”. Ако се односи на мушки орган за размножавање, често се користи деминутив јајце „тестис, мудо”, обично у множини. Ако се тиче органа где настају женске јајне ћелије, онда је у питању јајник, звани и јајница, јајњик, јајчаник, из којег излази јајовод. То су све новији стручни термини за делове тела који се не виде голим оком, па у народу не постоје називи за њих.

Пошто се данас снабдевамо у самопослузи, уопште нисмо свесни колико је раније, док су све коке „трчале по дворишту” и много ређе носиле (односно јајцале се, па би се она која се у томе истицала звала јајцара или јајара, јајоша, јајашица), јаје било вредна посластица и предмет крађе. Стога је за јајокрадице – људе, али и псе – постојало много назива (јајар, јајара, јајаретина, јајарка, јајарица, јајчар, јајчара, јајчобера) који су за човека врло погрдни пошто се такав лоповлук сматрао особином скитница, нерадника, несолидних људи. За њих се говорило да јајаре „краду са полога”, односно „беспосличе и мангупирају се”. Негде то значи и „ценкати се на ситно, цицијашити” пошто је јајара био и „јајарош, трговац јајима”, а он због природе робе којом је трговао није ни могао бити широке руке него „ситничар и цепидлака”. О вредности јајета као средства за подмићивање говори једно од многих значења именице јајара „позивар, који разноси позиве власти (те је лепо дочекиван и угошћаван јајима да би позваног ослободио обавезе)”.

Посебна су прича јаја у кухињи. Ако се користе жива, иду у разне пите и цицваре зване јајара, јајача, јајуша, јајаруша, јајник, јајчаник, јајченик. Ако су пак приређена, једни воле тврдо кувана јаја, други ровита јаја (наш придев ровит „мекан” потиче од грчког рофитос [ροφιτός] „питак, који може да се пије”), неки „признају” само јаја на око (та је синтагма превод с турског), док се сладокусци и гурмани двоуме између кајгане (та турска реч персијског порекла изворно значи „пржена јаја”) и омлета (француска реч, у крајњој линији значи „плочица”). И није им лако!

Не зна се само који је кувар сковао термин јајчопек „време које је потребно да се испече јаје”. Из кухиње излази и јајарица или јајчаница „хлеб што се пече за Ускрс са целим јајетом у средини”. Негде између кухиње и баште стоје јајара, јајача, јајњача „врста крупне шљиве, белошљива”, јајцурица „врста ситне бундеве”, чак и јајце „врста пероњике, Суреrus esculentus” (чија се јајаста кртола користи за јело). Ту само за украс служе пржена јаја „јагорчевина, Primula vulgaris” или врста орхидеје пасја јаја „биљка каћун, Orchus morio”. У народној медицини, породиљама су се давала попова јаја „биљка кокотиња, или вучја јабука, Aristolochia clematitis”

За места која се зову по јајету можемо претпоставити да су била чувена по јајима: још у 14. веку забележен је микротопоним Јајчишта (близу Призрена); код Београда постоји село Јајинци; код Шапца Јајић (вероватно према презимену људи који су га основали) итд. Најпознатији град с таквим именом јесте Јајце у Босни (чувено по другом заседању АВНОЈ-а 29. новембра 1943. године), од раније знан и као Јајац (у народној песми: Два се града напоредо граде, / Једно јајац а друго језерац).

Изрази у вези с јајима заснивају се на изгледу и особинама јајета или се тичу онога ко њиме барата: као јаје јајету личити „јако личити на некога”, иде као да јаја на глави (леђима) носи „хода јако опрезно”, као јаје на длану држати „врло брижљиво држати”, као на јајима седети „бити врло нестрпљив”, као по јајима ићи „кретати се врло опрезно”; пуна му је кућа као јаје „живи у изобиљу, богат је”, прионуо, прилепио се на посао као чичак на јаје „ради тромо и без воље” – какво сликовито поређење! Ређе су у питању пренесена значења: дати коку за јаје „направити лош посао”, јајце за јајце не бих с њим променио „с таквим човеком не треба имати посла”, длаку у јајету тражити „претеривати у захтевима, цепидлачити”.

У пословицама се животне мудрости исказују углавном поређењем кокошке (или које друге птице) и јајета: боље данас јаје него сутра кокош (као варијанта оне познатије: боље врабац у руци него голуб на грани), слично и: боље је своје јаје него туђа кокош; другу идеју садрже на пример: која кокош много какоће, мало јаја носи „ко много говори о своме раду, мало ради”, односно сад јаја какоћу а кокошке ћуте „млади се сад праве паметнији од одраслих”. Велико искуство сажето је у опажању да који има срећу, и вране му јајца носе или сретноме човеку и петлови носе јајца „сретноме човеку све успева”, све док га неко не прокуне речима: снијеће њему ђаво јаје „зло ће он проћи”, или закључи да: или јаје камену, или камен јајету (прикучио), свеједно, јаје ће се разбити „слабији увек страда”.

Саму именицу јаје, у различитим облицима, али пореклом од истог предлошка, имају и остали словенски језици. При томе у већини њих, као и у појединим нашим дијалектима, основна реч има облик али не и значење деминутива: старословенско аице, македонско јајце, бугарско яйце, словеначко јајсе, словачко vајсе, чешко vејсе, руско и белоруско яйцo, украјинско яйце. Осим нас, јајету не тепају још Лужички Срби, који га зову јејо (или wејо) и јајо, Пољаци јајо (мада и јајkо), а само у народним говорима и Украјинци яйо, што је најближе облику од кога су све те речи настале, прасловенском *аје. Испред почетног а- сви Словени су, ради лакшег изговора, накнадно додавали такозвано протетско ј (ређе и в-). Занимљиво је да исту реч, у још већем шаренилу облика (које је последица њима својствених фонетских закона) имају и многи други индоевропски језици: латински ovum, грчки ōon, персијски хāја, јерменски ји, готски ada, немачки Еi, енглески еgg. Заједнички праоблик свих њих била је сложеница од праиндоевропског *о „поред” и „птица", из чега закључујемо да је јаје изворно значило *„оно (што je) поред птице”.

У старосрпском је од 15. века посведочен облик деминутива за основну реч: СИРА И ЈАЈАЦА, као и за тестис, у медицинском спису „Хиландарски кодекс”. Ту се у неким рецептима помиње и придев јајчан (уз именице жуманце и беланце), док се ЈАЈЧАНА ЉУШПА „љуска јајета” користи као мера за дозирање лека. Није извесно како су тачно (у попису имовине коју је Ђурађ Бранковић депоновао код Дубровчана 1441. године), изгледале ТРИ ЛАЖИЦЕ ЈАЈЧАНЕ – или су те кашике биле велике као јаја, или су пак биле мале и служиле да се њима једу (ровита) јаја.

И на крају питање на које се, за разлику од оног с почетка овог текста, одговор ипак може наћи: шта је то сјајна кокош? Кока која сија? Не, то нема смисла! Полако, немојте се збунити зато што придев сјајна читате без обележеног акцента: као што је крмача спрасна (с прасетом), мачка смацна (с мачетом), крава стеона (с телетом), тако се и за коку с јајетом у себи каже да је сјајна. Кад се она раскокодаче и снесе то јаје, опет се враћамо на вечиту расправу – кокошка или јаје? И тако у круг.

Број: 3612 2021.
Аутор: Јасна Влајић-Поповић