ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ИСТОЧНО ОД ПАКЛА

Тројица пролазника спазила су беспомоћног човека како се батрга у вировима Ист ривера. Нису оклевали.

Педесетшестогодишњи Гари Месина завршавао је 1. јуна 2016. године јутарње трчање. Као и сваког дана, до 7:15 истрчао би неколико километара поред Ист ривера у Њујорку. Овај капетан полиције сматрао је то редовном вежбом, да остане у форми. Истрчао би се и право на посао.
   Застао је да се одмори. Одједном, као да је са стране нешто приметио. Погледао је мало боље. Јесте, на огради ка реци стајао је неки човек. Прво на доњој пречаги, а онда се попео више. Секунд касније опасно се клатио ка води. Гари није стигао да направи корак, а овај је нестао. Закорачио је у празно. Зачуо се пљусак.
   Док је Месина стигао до ограде, човек је био у води. Урањао је и израњао. Из неког разлога очигледно није могао да плива. Када би се на неколико секунди нашао на површини, урлао је. Ако је намерио да се убије тог јутра, очигледно га је прошла воља. Тражио је помоћ.
   И други тркачи чули су позиве. Поред Месине створила су се још двојица. Са стазе су дотрчали двадесетпетогодишњи Дејвид Блаузверн и тридесетогодишњи Џон Грин. Сада су тројица мушкараца висила на огради. Шта да раде? Позвали су полицију, али ко зна када ће они да стигну.
   Месина је први почео да се изува. Следили су га и она двојица. Оставили су телефоне и кључеве на обали и за неколико секунди ускочили у воду. Запливали су ка дављенику.

Блаузверн је први допливао до човека. На несрећу, управо тада, овај је нестао испод површине. Дејвид је заронио. Ништа се није видело. Нигде човека. Уплашио се да га је струја одвукла на дно. Испружио је руке и заронио. Коначно је напипао дављеника. Успео је да га извуче на површину. За то време стигли су и Месина и Грин. На једвите јаде су га одржавали на површини. Месина га је придржавао за леђа, а друга двојица са стране. Био је свестан, иако се потпуно опустио. И тиме постао још тежи. Никако да им помогне.

Спасиоци су покушали да запливају ка обали, удаљеној тридесетак метара, вукући  несуђеног самоубицу. Онда се Месина следио. Схватио је да се обалски зид налази три метра изнад површине воде. А на видику нигде ни мердевина ни било каквог дока. Само бетон, докле год досеже поглед. Како да изађу? Грин се сетио да је мало ниже видео неке чамце. Одмах су окренули на ту страну. Гурали су и вукли човека. Није се једном неко од спасилаца изгубио испод површине. Испливао би на једвите јаде. Али оних чамаца нигде. Биће да су испловили. Можда су били везани уз неко степениште? Можда су конопци и даље ту?
   По неким стаблима на обали Грин је први препознао место. Само, нема конопаца, ни трага везовима. Степеништа нигде. Само гладак бетон. Мораће да смисле нешто друго.
   Док су плутали и на површини одржавали човека који никако није сарађивао, Грин је решио да покуша да се узвере уз обалу. Неко им је довикнуо да стиже спасилачки брод. Тешко да ће успети да га дочекају. Дављеник је имао преко 120 килограма, а деловало је да је од олова. И сваког минута постајао је све тежи.
   Пришли су зиду што су ближе могли. Струја их је често враћала, али су се трудили да некако издрже. Грин се задржао уз сам бетон. Нашао је малу пукотину и покушао да се ухвати. Успео је. Секунд касније издигао се из воде и покушао да убаци ногу. Није било могуће. Успео је само да се посече на оштре ивице. Опет се нашао у води. Нема везе, покушаће поново. Остали су га одговарали. Дављеник је све тежи, и само њих двојица неће дуго моћи да га одрже изнад површине. Месина је већ неколико пута завршио главом испод површине. Грин је морао да их послуша и врати се.
   Чинило им се да су прошли сати, али је у питању било свега десетак минута. Тада су чули чамце. Приближавали су се, али нису смели да приђу скроз до зида. Морали су да отпливају ка средини реке.

Када су се нашли у близини чамаца, открили су да их вреба нова опасност. Били су врло близу, када је Месина, већ добрано исцрпљен, схватио да га река вуче и усисава. Следио се. Вирови. Потпомогнута пропелерима вода још више ковитла у близини чамаца. Усисаће их. Ако се нађу испод пловила, тешко да ће некога успети да изваде на време. Подавиће се, сва четворица. Свеједно, допливали су до чамца.
   Блаузверн је пустио дављеника. Неко с палубе га је дограбио. Баш у том тренутку усисао га је вир. Више није имао снаге да се бори. Умреће, па шта? Макар је помогао човеку. Није му жао. Помислио је да отвори уста, удахне воду и тако оконча муке. Свуда около је вода. Биће брзо.

Одједном је угледао нешто испред себе. Да ли му се чини или је то стварно конопац? Можда му се привиђа? За сваки случај, пружио је руку. Био је конопац. Чврсто га је дограбио. Једном, па другом руком. Ни по коју цену не сме да га пусти. Покушао је да се подиже уз уже. Вир га је и даље вукао. Последњим атомима снаге одбацио се ка површини. Конопац и даље није пуштао. Одједном је осетио ваздух. Ветар га је ошинуо по лицу. Удахнуо је. Чуо је људе. Урлају. Неко вуче уже. Пружа му руку. Неколико секунди касније испод леђа је осетио даске палубе.
   За то време Месина је запао у проблеме. Чим је пустио дављеника, струја га је одвукла. Није имао снаге да плива. Може само да се удави. Препустио се матици, трудећи се да се колико-толико одржи на површини. Свако мало вода би га повукла у дубину. Ипак, успевао је да исплива. Повремено би бацио погледа ка чамцима. Били су све мањи. Удаљавао се. Онда је опазио нешто у води. Глава. Све ближа. Зачуо је пљускање воде.

   Убрзо је схватио да је то Грин. Овај није желео да испусти сабрата у невољи. Чим су дављеника извукли на сигурно, дао се у трку с матицом. Изгледало је да побеђује. Био је све ближи. Коначно је Месина осетио да га је Грин зграбио. Помагао му је да се одржи на површини. Сада су обојица млатарали рукама и ногама. Само да издрже још мало, колико онима из чамца треба да стигну до њих. Већ су чули моторе. Минут касније добацивали су им конопце. Били су на сигурном.
   Док су пловили ка пристаништу, Грин је гледао бетонски зид. Нигде ни најмање рупе, никакав испуст. Ништа. Само људи на огради који им аплаудирају.

   Десетак минута касније група је била на обали. Хитна помоћ одвезла је дављеника, о коме више никад ништа нису чули. Грину су зашили посекотину, па су сва тројица могла да наставе на посао. Закасниће два-три сата, али имају добар изговор.

Број: 3454 2018.
Аутор: Н. Баћковић
Илустратор: Зоран Свилар