ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ИГРА ЈЕДНОГ ТИГРА

Брод је неочекивано нестао, а ронилац остао сам на пучини, и то на месту познатом по мноштву ајкула…

Када се пре две године доселио у Аустралију, тридесетчетворогодишњи Енглез Џон Крејг испунио је животни сан. Већ десетак година ради као инструктор роњења, а тешко да за то постоје бољи услови од оних на обалама овог најмањег континента.
   Готово сваки слободан тренутак проводио је у води. За дивно чудо, највише је волео терен који су готово сви заобилазили, Залив ајкула, око 800 километара северно од Перта. То место није узалуд зарадило назив, пошто је препуно морских грабљивица. Поред ајкула има и другог шареноликог морског света, прави изазов за подводни риболов. Изазов коме Крејг није могао да одоли. Нити је желео.
   Тако је било и 20. октобра ове године. Петак је био као створен за роњење. А није била ни превелика гужва. Џон се с другаром укрцао на брод. Опрема је спремна, харпуни подмазани, проверени. Убрзо су се отиснули од обале. Све је радило баш како треба, па су се сат касније нашли на пучини. Мало су се возикали док нису стигли на место које је Џон познавао. По њему, најлепше место у заливу, препуно подводних гребена. А како се међу камењем крију разне рибе, готово савршено место за зарањање.
   Пераја су била спремна, харпун још једном проверен. Џон је сео на ивицу брода. Секунд касније чуо се пљусак. Нестао је испод површине. Као и увек, подводни свет га је задивио. Ронио је око гребена, завлачио се у удубљења. Око њега су пропливавале разне необичне рибе. И поред искуства и небројених сати проведених испод воде, увек би запазио неке које никада раније није видео. И то је било оно што га је одушевљавало. А оно по чему је залив добио име? Трудио се да не размишља о ајкулама. Заправо, никада није срео ниједну.

Харпун је и те како радио, па је често израњао и уловљену рибу пребацивао на палубу.  За то време другар је нешто петљао око бродског мотора. Учинило му се да кашљуца. Џон није обраћао пажњу. Поново је заронио. Овог пута задржао се мало дуже. Уловљене рибе качио је на конопац који је вукао иза себе. Још неколико, и за данас је готов. Коначно је кренуо у изрон. Само, нигде горе није било силуете брода. Можда није добро видео?
   Када се нашао на површини, од брода ни трага ни гласа. Бар не на месту на ком је изронио. Окретао се, гледао на све стране. Минут касније чуо је звук мотора, али који није звучао како треба. Поглед на ту страну открио му је да је бродић подалеко. И да  мотор не ради. Пловило је захватила струја и однела га на другу страну. Носи га и даље, не постоји могућност да га стигне.

Џон је почео да урла и рукама удара о површину како би привукао пажњу пријатеља на броду. Осетио је како му срце бије као лудо. Није му било свеједно да остане сам усред ничега. Покушао је да плива ка броду. Што се више трудио, као да је био све даље. Снаге је понестајало.
   Решио је да се смири и мало одмори. За сваки случај, лупао је рукама по води и поново урлао. Не вреди, био је сам насред пучине. Спустио је главу испод воде, да макар по подводном пејзажу оцени где се нашао. Следио се. Лупањем и батргањем није скренуо пажњу пријатеља. Нечију јесте. Неколико метара од њега била је тигар-ајкула.



   Џон се у тренутку следио. Да ли да покуша да побегне? Знао је да од те работе нема ништа. Може само да разјари ајкулу, па да у неколико тренутака заврши у чељустима. Исто тако, знао је да не може да се нада било каквој помоћи са стране. Брод се већ изгубио с видика, а никог другог није било у близини. Постоји само један начин. Да плива ка обали, удаљеној 7,5 километара. Па шта буде.

Држао је главу испод воде, како би пратио покрете ајкуле. На тренутак је одахнуо, учинило му се да је отпливала даље. Неколико секунди касније схватио је да се преварио. Из дубине је излетело чудовиште. Ајкула је кружила око њега, као да испитује ко је и шта је тај створ у мору. Да ли је јестив? Џон је запливао ка обали. Ајкула за њим. После минут или два је стао. Животиња је и даље била ту. Тек тада се сетио да има харпун у руци. Да ли да га употреби? Ако не погоди из прве, или ако је само рани, другу прилику неће имати. Решио је да не искушава срећу. За сада је ајкула само радознала. Уосталом, та врста је и позната по знатижељи. Наставиће да плива. Ободи брда на хоризонту били су једва видљиви. Предалеко је од обале. Свеједно, наставља.
   Ајкула никако да одустане. Када год би се окренуо, видео је њену ружну главу непосредно иза својих пераја. Показивала је посебно занимање за њих. Било је питање тренутка када ће да загризе. Урадио је једино што је у том тренутку могао. Истурио је шиљак харпуна иза себе, између ногу. Гледао је да не повреди и разбесни ајкулу, већ само да је држи на одстојању. За сваки случај, склонио је прст с обарача.

Убрзо је схватио да тако неће моћи далеко. Не долази у обзир да плива једном руком, док другом држи харпун. Мора да га причврсти. Тек тада се сетио оних риба на конопцу које је раније наловио. Можда оне привлаче грабљивицу? Брзо их је скинуо и побацао.  Ајкула није деловала превише заинтересовано. Макар је ослободио конопац. Тада је харпун везао за ногу, шиљка упереног уназад. И наставио даље.
   Трудио се да не гледа иза себе. Осећао је да је ајкула још ту. Повремено би је и осетио, али се надао да неће да га очеше. Ако се то деси, готов је. Рапава кожа готово сигурно ће  га повредити, а ако животиња осети крв, то је то. Крај!
   Није знао колико је времена прошло. Она брда деловала су нешто већа. То му је давало снагу да настави. Одважио се да погледа иза. Ајкуле није било. Да ли је коначно отишла? Можда се појавио неки плен? Готово да се обрадовао. Онда је схватио да је прерано.
   Одоздо, из мрака, јурнула је као торпедо. Џон готово да се опростио са животом. Приближавала се, али га није ни очешала. Пројурила је поред и опет нестала. На свега неколико тренутака. И поново поред њега. Као да га је изазивала да направи неки нагли покрет или покуша да се одбрани. Џон је остао миран. Само је наставио да плива.
   Опет је била иза њега. Када ју је погледао, убрзала је и нашла се поред. Пливали су упоредо. Као да није имала намеру да га нападне, већ да га отпрати до обале. Бар се надао да је тако.

Повремено би заостала и опет се нашла иза пераја. Џон је морао да пази на харпун. Сада се и сам навикао на присуство ајкуле. Није обраћао пажњу, већ је пливао ка обали. Километар даље опет није било нежељеног сапутника. Застао је у ишчекивању напада. Ништа се није догодило. Ни нешто касније, када је наставио даље. Ајкула је нестала.
   Џон је наставио ка обали. Брда су била већа сваким замахом. Ипак, пажња никако није смела да попусти. Шта ако ајкула одлучи да је ипак гладна? Или јој се придружи још нека? Пливао је, зверајући на све стране. Харпун је остао на месту, како би одвратио било ког нежељеног пратиоца.
   Брда су све више расла. Сатима касније осетио је да ногама додирује дно. У плићаку је. На једвите јаде истетурао се из воде и опружио на обали. Погледао је ка пучини. На тренутак му се учинило да је видео пераје како сече површину, негде у даљини. Можда га је ајкула поздравила?