„Забавник” и ја – Зоран Симјановић, композитор

ХИМНА ПОЛИТИКИНОГ ЗАБАВНИКА

Није било телевизије, биоскоп са цртаним филмовима био је евентуално недељом од 10 пре подне у малој сали „Коларца” и... „Забавник”. Сваки нови број ишчекивао се с невиђеним нестрпљењем.

Не сећам се кад сам видео први „Забавник”. Био сам много мали и стриц ми је донео неколико предратних бројева да гледам, уз опаску да добро пазим како их гледам. Ја сам климнуо главом и почео да улазим у свет стрипова „Три угурсуза” и ко зна чега још.
   Бесомучно сам превртао тих неколико бројева (црно-белих), терао разне писмене да ми читају шта пише и учио напамет, тако да сам на крају знао све шта пише у сваком облачићу. Многи који су долазили да виде дете чудили су се да мали већ зна да чита, али домаћи су им одговарали да је мали већ и научио све напамет.
   Онда се појавио послератни „Забавник”. Нормално, отац ми га је одмах купио и то је постала стална литература. На дан изласка „Забавника” чекао сам га да се врати из судова (био је адвокат) и онако мртав уморан отварао је ташну и вадио „Забавник”. Волео бих да могу сад да видим своје лице. Мислим да данашња деца не могу да замисле ту срећу. Није било телевизије, биоскоп са цртаним филмовима био је евентуално недељом од 10 пре подне у малој сали „Коларца” и... „Забавник”. Сваки нови број ишчекивао се с невиђеним нестрпљењем.
   Онда је дошла школа, па средња школа и...

Мој отац 1958. умире од леукемије. Мајка која је до тада била домаћица почиње да ради после велике паузе. Примања се ужасно смањују и прво трпи надградња. Док је отац био жив, куповале су се све новине које су излазиле. Сада се купује  само „Политика”. То је морало због моје Бајке која је читала од прве до последње странице, а и због читуље која се прва гледала и, што би мој деда-ујак Воја рекао пресавијајући новине:
   „Да видимо ко се данас наљутио.” Тај ми је израз остао и до данас.
   Нормално, поред „Политике” остао је и „Забавник”, што због мене, већ средњошколца, а што због мог брата који још није пошао у школу. „Забавник” и „Политика” су се куповали све до деведесетих кад је Бајка умрла и кад смо комплетно престали да купујемо новине. Ми смо се раселили свако на своју страну, а мислим да је моја мајка наставила да купује „Политику” највише због читуље, а и да обележава и исеца текстове са мојих рок концерата, а касније премијера филмова и позоришних представа.
   Време ратова и хаоса, и ја сам некако са чежњом гледао и прегледао „Забавник” у берберници, сећајући се некадашњих срећних времена.

 

Зоран Симјановић рођен је 11. маја 1946. године у Београду. Са шест година почео је да свира клавир, затим уписује музичку школу „Мокрањац” па Факултет музичке уметности (Музичку академију) у Београду.
   Од 1961. године оснивао је исвирао у неколико најпознатијих рок састава („Силуете”, „Елипсе”), са којима је освајао домаће и међународне награде. Такође је писао и поп композиције за пријатеље певаче који су веома успешно учествовали на домаћим фестивалима. „Народна књига” 2005. године издаје његову књигу „Како сам постао и престао да будем рокер”.

   Од 1975. године бави се сценском музиком и сарађује са телевизијом, филмским продукцијама и позориштима у Југославији и свету.
   До 2017. године написао је музику за 66 играних филмова (један недовршен – „Балканска перестројка”), преко 50 ТВ филмова и серија, 50 цртаних и кратких филмова и преко 500 рекламних спотова. Добитник је две „Златне арене”, највеће домаће награде за филмску музику СФР Југославије „Мирис пољског цвећа” (1978) и „Балкан експрес” (1983).
   Писао је музику за филмове „Отац на службеном путу”, „Тито и ја”, „Танго аргентино”, „У име оца и сина”, „Буре барута”, „Сјај у очима”, „Крст, квадрат и круг Казимира Маљевича”, „Полудели људи”.
   Од 1993. године предаје примењену музику на Факултету драмских уметности, од 1999. до 2002. године и на Факултету музичке уметности у Београду, а од 2000. до 2002. године на Факултету драмских умјетности на Цетињу. Предавао је и у филмској школи „Дунав филма”, Вишој електротехничкој школи, Академији уметности „Браћа Карић”, као и на Академији умјетности у Бањалуци.
   На Калемегдану код „Победника” изведена је 14. јула 2006. године његова прва симфонија „New Ideas Symphony”.
   Добитник је свих могућих награда у свету и код нас (осим „Оскара”). Члан је од оснивања Европске филмске академије у Бриселу и „EFA” из Берлина до 2014. године. Члан је француског удружења композитора „SACEM”, као и светског удружења за анимирани филм „ASIFE”.
   Сада живи и ради у Београду.


ЗАБАВНИКОВИЋИ

 Текст: Бранко Стевановић

Музика: Зоран Симјановић

 Увод инструментални

 1. солиста        Тата каже – кад је био мали

2. солиста        „Политикин Забавник” му дали

3. солиста        још га чита и у нашем крају

4. солиста        за „Забавник” чак и врапци знају.

 Хор       Још га чита и у нашем крају

за „Забавник” чак и врапци знају.

 1. солиста        Мама жури, сигурно већ знате,

2. солиста        да преузме „Забавник” од тате,

3. солиста        док се баба жали да јој деда

4. солиста        у „Забавник” преко леђа гледа.

 Хор       Док се баба жали да јој деда

у „Забавник” преко леђа гледа.

 2 пута

Хор       „Забавник” је врло фин,

                „Забавник” је стварно фин,

                „Забавник” је јако фин –

                „Забавник Политикин”!

 1. солиста        Ако мене лично питате –

2. солиста        требало би да га читате!

 Хор       Ако нас лично питате –

                требало би да га читате!

 Увод инструментални

 1. солиста        Сваког петка „Забавник” ме чека,

2. солиста        а уз мене чита га и сека,

3. солиста        па га опет старијима предам,

4. солиста        Лепо пише: „За све до 107”!

 1. солиста        Кад се тата удварао мами

2. солиста        „Забавник” су листали у тами

3. солиста        већ се питам докле ће то стићи,

4. солиста        прозваће нас – забавниковићи.

 Хор       Већ се питам докле ће то стићи,

прозваће нас – забавниковићи.

 2 пута

Хор       „Забавник” је врло фин,

                „Забавник” је стварно фин,

                „Забавник” је јако фин –

                „Забавник Политикин”!

 1. солиста        Ако мене лично питате –

2. солиста        требало би да га читате!

 Хор       Ако нас лично питате –

                требало би да га читате!

 ЗАБАВНИК

Број: 3401 2017.
Илустратор: Драган Максимовић