С ОКРАЈКА ИСТОРИЈЕ

ГВОЗДЕНА КРУШКА ИЗ БОКЕ КОТОРСКЕ

Обично се сматра да је Јован Павле II први папа словенског порекла. Четири века раније у Риму је столовао Сикст V, папа пореклом из ових крајева.

Година је 1585. У Риму се окупљају кардинали. Претходни папа Гргур XIII умро је 10. априла. Бира се наследник. Конклава је у току, али никада није било мање великодостојника с правом гласа. Добар део њих није се појавио. Неки су били и спречени или се путовање одужило. Присутни не оклевају. На крају гласања чује се повик:
   – Habemus papam!
   Имамо папу! Из строја кардинала иступа Феличе Перети. Прима папску тијару, стилизовану митру окруњену с три круне. Бира ново име. Било је то 24. априла. Нешто касније добија и риболовчев златни прстен. На златном прстену са сликом Светог Петра који из чамца баца мрежу стоји и име новог папе. Сикст V. Убрзо по Риму, прво међу свештенством, почиње да кола прича о необичном животном путу новог папе. Буни их и његово презиме. Перети на италијанском значи крушкица.

Поспремање Рима

   Наиме, отац папе Сикста рођен је у Боки Которској, у селу Крушевице, повише Бијеле и Каменара. Именом Петар, из православне породице, као дете је служио у католичком манастиру у Котору. Тамо је и примио католичанство. Један италијански фратар који се обрео у Котору, по ускршњим проповедима узима дечака са собом и води га преко мора. Чувени Бокељ Андрија Змајевић (1624–1694), надбискуп барски и примас Србије, у свом делу „Љетопис црковни” пише да се отац будућег папе, „Славјан из Крушевице”, оженио Маријаном де Фронтило. У том браку су се рађала деца, а четврти син добио је име Феличе.
   Феличе, односно Срећко, рођен је 13. децембра 1521. године у Гротамареу код Анконе. Сиромашна породица, деце много, па је Феличеа ујак фрањевац узео са собом, у манастир Монталто. Дечак је имао само девет година. Одмалена навикнутог на калуђерски живот, а по природи бистрог, фрањевци су га послали на школовање. Феличе је тако изучио школе у Ферари, Болоњи, Риминију и Сијени. У Ферму је докторирао. Богословље, наравно. Заредио се 1547. године.
   Млади Словен брзо је примећен у црквеним круговима. Признат као стручњак богословља, убрзо је постављен за инквизитора у Верони. Прочуо се као човек од закона, непоткупљив, али и немилосрдан. Службовао је и у Венецији, и ту је оставио толики траг да су власти и грађани тражили да се поново постави за инквизитора. Друговао је и са Игнацијем Лојолом, оснивачем реда језуита. Тако све док није постао кардинал. После и папа.
   Рим у то време није био лагодно место за живот. Много грађана гледало је само како да преживи дан, да их негде по разрованим и мрачним улицама не салете банде сецикеса и ослободе и имовине и живота. Велике грађевине биле су незавршене, није било довољно новца. Зато се на дневном реду новог папе прво нашла празна каса.
   Схватио је да мора да скреше трошкове и да среди порезе. Каса се полако пунила, а новац је употребљаван за велике јавне радове. Папа Сикст V тако је наредио да се заврши купола Базилике Светог Петра. Сазидана је зграда за Ватиканску библиотеку, која се и данас користи. Обновио је и уредио само средиште града. Пробијено је шест главних градских улица, поплочана сто двадесет и једна, изграђено преко 10 километара нових. Уређен је и Трг Светог Петра, а водоводна мрежа потпуно обновљена. Све ово, наравно, није било нимало лако. Ваљало се изборити с учауреном управом, још више с бандама које су крстариле улицама, а због којих није било препоручљиво залазити у добар део града. Само, ни папа Словен није седео скрштених руку.

Наточи вина, крчмару...

   Тако је остала прича да је у то време Колосеум служио као сигурно скровиште  многобројним разбојницима. Градски стражари нису успевали да се изборе с њима. Све док се једне вечери није појавио пустињак. Испод огртача упртио је велики балон вина. Наишао је на разбојнике, који су на ражњу вртели неко месо. Питао их је да преноћи, што су му они дозволили. Уз један услов. Даће им вино, а он ће да врти ражањ док месо не буде печено. Док су се они свесрдно празнили балон, пустињак је чучао поред ватре и мрмљао у браду:
   – Ово не може да траје довека!
   Неколико минута касније сви разбојници су поспали. Пустињак је изашао из Колосеума, позвао стражаре који су чекали испред. Следећег дана сви су осванули поред вешала. Неки од њих још нису били свесни шта их је снашло, а све због снажног омамљујућег средства сипаног у  вино. Призор је посматрао пустињак, сада у одори папе.
   Сикст V увео је и нови начин мерења вина. У то време трговина вином била је једна од главних привредних грана града. Новотарије, разумљиво, нису свуда наишле на одобравање. Крчмари су гледали да изврдају. А онда је у једну крчму крочио странац. Тражио је врч вина од пола литра. Па још један. И још. Сваки би кришом пресуо у чутуру коју је носио са собом. Крчмар би приликом сваке нове поруџбине морао да трчка у подрум и точи. Досадило му је, па је наглас почео да псује и нови систем и папу који га је увео. Странац је климао главом и убрзо нестао. Како ли је само био на ногама после толиког вина?
   Ујутру, кад је крчмар отварао, видео је вешала подигнута баш испред своје гостионице. Изгледа да му се насмешила срећа. Погубљења увек привлаче гомилу, нове муштерије. Распоредио је столове близу вешала. Остало је само да сачека госте. Прва двојица који су крочили на врата били су џелат и његов помоћник. Неколико минута касније висио је пред својим несуђеним муштеријама. Папина убедљива опомена да су нова правила закон. А закон мора да се поштује.

Није опростио ни Христу

   Ипак, свакако је најпознатија прича о папиној сумњичавости према чудима. Свако мало проплакао би неки кип, неко доживљавао визије. Папа је схватио да то има мало везе с вером, али много више с богаћењем. Тако је стигао глас да је на имању тик изван града из дрвеног кипа Христа почела да цури крв. Верни народ сакупљао се на том месту, а власник је трљао руке. Све док вест није стигла до папиних ушију. Решио је да се лично увери у чудо. Осмотрио је статуу, а онда од неког из пратње затражио секиру. Пред свима је рекао:
   – Као Христу ти се клањам, као дрво те разбијам!
   Статуа се разлетела у парампарчад. Власник је побелео. Унутра је био сунђер обмотан канапом и натопљен крвљу неке животиње. Када неко повуче конопац, крв потекне. Власник је одведен у Рим, али је канап сада држао неко други. Онај око његовог врата. Тако је папа ушао у изреку, која се и данас изговра: „Сикст није опростио ни Христу”.
   То је било баш у складу с његовим надимком „Гвоздени папа”. Завредио га је бројем оних који су завршили на вешалима. Наводи се да је више од 27.000 разбојника завшило с   конопцем око врата. Био тај број претеран или не, тек, Папска држава постала је  најбезбеднија земља тадашње Европе.
   Ни некадашњи инквизитор у папи није мировао. Намеравао је да позове европске влдааре у крсташки поход против протестаната, не би ли искоренио јерес. Подржао је армаду шпанског краља Филипа II који се спремао да освоји Енглеску, а папа је обновио изопштење краљице Елизабете I из Цркве. Када су се планови изјаловили, Сикст се вајкао да је велика штета што тако способна владарка није добар католик. Да јесте, била би то велика помоћ хришћанству у свим борбама и искушењима. Можда за освајање Египта, о коме је годинама сневао?
   Црквена управа такође није измакла реформама. Папа је 1586. године издао булу којом се број кардинала ограничава на седамдесет. Римску курију поделио је на петнаест надлештава (конгрегација), како би се лакше надзирао живот Цркве. И све су под врховном влашћу папе. Обновио је правило да бискупи редовно долазе у Рим и подносе папи извештаје. То правило одржало се до данас.

* * *

   Папа Сикст V често је цитирао римског цара Веспазијана:
   – Владар мора да умре да ногама, усред борбе!
   Све замисли које је спровео у дело сведоче да је ту изреку усвојио. Умро је 27. августа 1590. године, после пет година, четири месеца и три дана понтификата. Кажу да су током сахране у његовом гробу засијале три златне крушке. Остаје непознаница да ли би гвоздени папа пореклом из Боке поверовао у то чудо или би опет дохватио секиру.

Број: 3432 2017.
Аутор: Немања Баћковић