ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ГЛАС СА ДНА ЈАМЕ

Човек из села изнад Херцег Новог нестао је у среду. У четвртак екипа спелеолога добила је задатак да га вади из утробе земље...

Деловало је Дејану Веригу, алпинисти и спелеолошком инструктору из Херцег Новог, да ће тај четвртак, 23. август ове године, бити потпуно уобичајен. Тројица момака из његовог клуба већ су неколико дана била на обуци Горске службе спасавања на Жабљаку, али му не недостају. Ионако се ништа драматично не дешава. А онда је уследио позив начелника херцегновске Службе заштите и спасавања.
   Дејан се сећа да је било нешто иза пола два по подне, и да начелника у први мах ништа није разумео. Помињао је село Бјелотину, а то је повише изнад града. Неко од мештана отишао је у планину, и из једне јаме дочуо дозивање. Није се превише удубљивао у то ко је у јами, него је одмах позвао Центар безбедности. Ови Службу заштите, а њихов начелник Златко Ћировић позвао је Верига. Дејан је покушавао да му објасни да му недостаје људи. Они су на обуци, још неколико њих није у граду. Чуо је питање:
   – Можеш ли ти сам?
   Вериго се није дуго премишљао. Али како? Срећом, ту су била двојица његових планинара, Дејан Тушуп и Никола Брајевић. Спаковали су опрему и пошли у планину.
   Једва су се докопали јаме. На неприступачном месту, около густо дрвеће, с површине се не види дно. Отвор обрастао шибљем и растињем, лако се и превиди. Није ни чудо што је онај несрећник завршио доле. Само, колико је то „доле”?
   Око јаме је већ било неколико људи. Екипе полиције, Службе спасавања и Хитне помоћи већ су стигле. Неко је покушао да се спусти доле, али је одустао већ после неколико корака. Превише је стрмо и клизаво. Дејан их је склонио од јаме, само му је недостајало да се још неко сурва, па да уместо једног извлачи двоје. Стао је на ивицу и погледао доле. Нигде краја. А однекуд из мрака чује се дозивање.

Сазнали су да је човек у јами Крсто Ћировић. Поред отвора су биле и његове мајка и сестра. Вероватно је упао још јуче, пошто је тада нестао. Тражили су га око села, али без успеха. Све док пролазник није зачуо глас из јаме. А оно што их је највише плашило убрзо су сазнали. Човек у јами је висок и крупан. Тим тежи за извлачење.
   Спелеолози су се кратко саветовали на ивици јаме, све погледајући доле. А одоздо и даље допире глас. Све слабији и слабији. Морају да пожуре. Ко зна да ли је Крсто изломљен? Можда је повредио кичму? Не знају ни где је, мораће да иду по гласу. Осматрали су наоколо, где би могли да поставе сидриште за конопце. У питању је левкаста јама, па морају да буду опрезни. Срећом, неко је спазио дрво које се надносило право над отвор. Пришли су, на брзину га испитали. Наизменично су га потезали, делује чврсто, требало би да издржи. То им свакако штеди много времена, не морају да буше стену и постављају клинове. Поставили су конопце. Иду доле, у мрак.

Вериго и Тушуп су се полако пребацили преко ивице. Брајовић је остао на површини, да руководи извлачењем. Метар по метар, двојац се све слабије видео. Нестајали су у мраку. Само је рефлектујућа боја њихових комбинезона одавала где се тачно налазе.
   Спелеолози су се полако спуштали. Лампе су осветљавале зидове, свуда камен уз клизаво растиње. Чули су Крстов глас, све ближе и ближе. Ипак, нису смели да журе, пошто на сваком следећем метру нису знали шта их чека. Коначно, неколико минута касније, нашли су Крста. Био је заглављен између два камена и неког стабла.
   Вериго је погледао навише, и тачно видео пут којим је несрећник слетео. Пао је низ камену косину, да би се зауставио на једном насипу земље, нешто ниже. Онда се скотрљао дубље у јаму, и, на сву срећу, заглавио. Био је на свега десетак метара од дна. Да се није зауставио, сада би извлачили леш.
   Крсто као да је био у бунилу. Спелеолози су приметили да је само у шортсу и мајици. А доле је прилично хладно. Зато Верига није ни чудило што не даје баш сувисле одговоре.
   На први поглед, човек је био без видљивих повреда, отворених прелома и крварења. Дејан га је питао да ли га нешто боли. Одговор га је уплашио:
   – Све!
   – Мрдни руку, где те боли?
   – Све ме боли!
   Да ли је можда повредио кичму? А још горе, одбија да сарађује.
   Вериго и Тушуп покушали су да смире несрећника. Пролазили су минути, он је и даље тврдоглаво одбијао да се макар помери. Плашио се, с разлогом. Укочио се од страха. Коначно, Вериго је успео да га убеди да макар не погоршава. Сваког трена може да слети до дна. Утом су стигла и носила. Деловало је да је прича готово завршена. Једино што носила нису предвиђена за усправни пренос. А друга немају. Вериго је схватио да ће морати да импровизује. Како год умеју, човека ће да извуку на површину.
   Из јаме су поставили три линије за извлачење. Крста су једва одглавили, примакли носила. Поставили су га. Одмах су схватили да ће извлачење да буде најтежи део. Вериго је додао још две траке, везао га преко прса. Само, ако крене да се мрда или отима током извлачења, оде он опет доле. Ако до тога дође, тешко да ће ико моћи да му помогне.
Дојавили су екипи на површини да полако почну да извлаче. И ови су потегли. Вукли су полако, центиметар по центиметар. Крсто је био миран, за дивно чудо. Уз њега су се пели и Вериго и Тушуп. Придржавали су носила, гледали да не одлете поново наниже. Све би било далеко лакше да су била предвиђена за усправно извлачење. Овако, морали су да раде веома споро. Одјекивала је дрека из јаме, Вериго је командовао овима горе колико и када да вуку. Пазили су да Крсто не излети, да оне траке издрже. А уз све то, пазили су да се и сами не сурвају. Клизави зидови, маховина на све стране. Нога проклиза очас посла.

Успели су да извуку Крста до оног насипа. Предахнули су неколико секунди, па довикнули онима горе да наставе с извлачењем. И поново уз Крста, не дозвољавају да носила лете у страну. Они одозго вуку, Вериго говори колико и када. Полако напредују. Сада већ виде и ивицу јаме. Близу су. Само да се не догоди нешто непредвиђено.
   Баш када су били близу отвора, Крсто је почео да се мрда. Алпинисти су гледали у оне траке преко груди, ваљда неће да попусте. Екипа с површине убрзано је вукла. Још неколико секунди и на сигурном је.
   Дејан Вериго погледао је на сат. Било је тачно 17:15 када су Крста извукли преко обода јаме. За њим су изашли и спелеолози. Екипа Хитне помоћи одмах је прегледала несрећника, који је потом пребачен у болницу. Испоставило се да осим одеротина и поломљеног ребра нема других повреда. Дејан Вериго, Дејан Тушуп и Никола Брајевић могли су да се врате својим редовним пословима. Али увек на опрезу.