Прочитај, проскитај / Румунија

ГДЕ НАЂЕШ ИКОНУ, ТИ ЦРКВУ ПОСАДИ

Необична богомоља са занимљивом легендом о настанку саграђена је од дрвета само једног стабла храста...

Недалеко од града Рамнику Валча у Румунији, двеста километара од Букурешта, на обали реке Бистрице налази се скромни манастир. Неко би прошао крај њега не осврћући се јер се црква на пропланку једва назире с пута. Није ни чудо, јер није велика (13 х 5 метара,  висока 4). Осим темеља од камена, цела је изграђена од дрвета и савршено се уклапа у околину. Више се издвајају надгробни споменици око ње који упадљиво штрче из земље.
   По предању мештана, црквица је изграђена од једног стабла храста, и по томе је светиња и названа Манастир једног дрвета. О њему води бригу педесетак калуђерица, али још већа светиња је икона Богородице, уско повезана с легендама о овом месту.
   По предању, један калуђер је почетком 16. столећа лутао овим крајевима. Био је изузетно побожан и трагао је за божјим знаком. Одједном га је затекло невреме, а он је заклон потражио у великом, усамљеном храстовом стаблу. Када се увукао у процеп, унутра је угледао велику дрвену икону Богородице и зачуо глас који му наређује да на том месту изгради цркву. Али, додао је глас, смео је да користи само дрво од овог једног стабла. Тако је, наводно, и учинио.

По другом предању није реч о калуђеру, већ о пастиру-намернику, по некима чак и безбожном путнику кога је сусрет са иконом и стаблом променио. Како било, негде у 16. столећу на овом месту никла је малена црква, која се ни по чему није истицала. У земљи попут Румуније, богатој манастирима и црквама из 14. столећа и раније, ова се није истицала ни по старости. Чак ју је почетком 17. столећа, када је изграђена ова која и данас стоји на каменим темељима, прогутала ватра. Наводно, градитељи из 17. столећа такође су користили дрво од једног храста, тако да је црквица иста, и изгледом и величином. Али, икона Богородице висока око једног метра чини ово место посебним за вернике. Она је подстакла калуђера, пастира или намерника да сагради цркву, и одолела је пожару који је својевремено прогутао цркву.

Туристи и верници долазе да виде икону. Фотографисање је забрањено. Историчари уметности тврде да је она дело неког непознатог грчког иконописца, можда чак из 4. столећа. Калуђерице и Румуни тврде да је дело Бога и да се створила у храстовом стаблу делањем „виших сила”. Како било, реч је о највећој светињи Манастира једног дрвета у Румунији, и однедавно се чува у витрини која је штити од влаге и непогода, истој као она у којој се чува „Мона Лиза” у Лувру.