За читање и уживање - Иван Ђиковић

ЕНТРОПИЈА

Планета Земља, негде крајем 21. века. Откриће удаљене планете на којој постоји разуман живот усмерило је људски род да развије технологију кретања која ће нас отиснути до звезда. Човечанство слави девичански лет првог, правог свемирског брода који ће ступити у контакт с другим разумним животом. Стотине мушкараца и жена регрутовано је и припремљено на вишегодишње путовање у летелици у коју смо уградили врхунац људске технологије.

Годинама касније, остварили смо први контакт. Разумна ванземаљска раса, вишеструко напреднија од Земљана, дочекала нас је пријатељски и гостољубиво. Технологија превођења можданих таласа разбија језичку баријеру. Разумемо се са домаћинима.

Ванземаљци радознало обилазе земаљски свемирски брод. Капетан је предусретљив и приправан да врховном поглавару ванземаљске цивилизације објасни све до најситнијих детаља.

Ванземаљац: Чини се да сте током путовања имали низ непредвиђених тешкоћа.

Капетан: Како то мислите?

Ванземаљац: Према плановима које сте нам љубазно показали, ваш брод би требало да изгледа сасвим другачије. Имали сте проблем у квантним скоковима кроз астероидно поље? Оштећену суперструктуру сте морали на лицу места да поправљате? Па ви немате ни једну просторију која је усаглашена са оригиналним пројектима.

Капетан: Не, не, путовање је било заиста удобно.

Ванземаљац: Не разумем. Чему онда непотребне измене? Погледајте само. На сваком кораку имате биљне врсте. Разумемо вашу потребу за кисеоником и прехрамбеним производима, али зар није било једноставније све ово сместити у једну ботаничку башту?

Капетан: Ах, да. То је проблем са мешовитом посадом.

Ванземаљац: Недисциплина? Па то је неприхватљиво.

Капетан: Не. Не. Дисциплина је на високом нивоу.

Ванземаљац: Онда заиста не могу да разумем узрок.

Капетан: Пођимо од почетка. Видите, ја сам се на овом броду оженио. Знате како је, дуг је пут, људи бивају усамљени.

Ванземаљац: Оженио?

Капетан: Да. Видите, код нас су јединке подељене на два пола. Прокреација је могућа само уколико се два различита пола удруже и ступање у такву трајну везу се из перспективе мушке јединке зове ЖЕНИДБА.

Ванземаљац: Јасно. Биолошке разлике су видљиве и уочљиве. Дакле, ви се размножавате кооперационом симбиозом две протеински компатибилне али не и градивно идентичне јединке. Еволуција на вашој планети је, рекао бих, фасцинантна. Изгледа да се на вашем свету све опире законима ентропије. Зашто трошити мало енергије на просту деобу, када је потребно неупоредиво више на… Али добро, оставимо то научницима и вратимо се на тему. Мени и даље није јасно зашто је овај, очигледно сјајно пројектован брод у овако жалосном стању?

Капетан: То сам и почео да вам објашњавам. Наиме, мој је пример следила и посада. Не можемо бити лицемери, зар не?

Ванземаљац: Разумљиво. Наставите.

Капетан: Пошто смо у првој години већ имали много парова у, хм, симбиози, како кажете, почело је уређивање животног простора.

Ванземаљац: Уређивање?

Капетан: Да. Видите, наши симбиотички партнери из неког разлога обожавају биљни свет. Прво су нас натерале је да из ботаничке баште извадимо и у просторије распоредимо биљне врсте, које би оне после одржавале и неговале.

Ванземаљац: Натерале? Силом?

Капетан: Па, не бих рекао силом. То је више договор, компромис.

Ванземаљац: Заиста занимљиво. Наставите.

Капетан: Живети у пару значи делити кабину са партнерком. Оне су убрзо постале незадовољне зато што простор за становање нема никакав, како да се изразим, лични печат. Будући да на нашој планети постоје многе углавном ирационалне школе распореда личних предмета унутар животног простора, поборнице различитих естетских приступа захтевале су да се ентеријер уреди тако да им повећа ниво среће.

Ванземаљац: Естетски? Разумем. Уверење да је лични печат јединствен, без обзира на то што настаје као последица учења које је у суштини матрично. Накнадно, уживање у том личном печату понавља се, док логика, коју на срећу поседујете у малој количини, не доведе до закључка да распоред не може бити јединствен. Ипак, то емоционално болно отрежњење не доводи истовремено и до разумевања узрока. Да претпоставим. Ваше симбиотичке партнерке захтевале су преуређење личног простора у прилично једнаким временским интервалима?

Капетан: Тако је. Али су захтеви учестали. Почели смо да рушимо и преграђујемо зидове и мењамо положај просторија за хигијену, прехрану, спавање.

Иван Ђиковић (1978) по занимању је информатичар. Занимање за писану реч стекао је у детињству, као заљубљеник у фантастику, а љубав према писању развио је у новинским редакцијама, после којих му рад у другачијем окружењу звучи досадно. Роман „Енергокинетички гамбит”, који је недавно објавио „Прометеј” из Новог Сада, написао је 2019. године. Живи и ради у Београду.

Ванземаљац: Кажете да је незнатна промена координате ваше симбиотичке партнерке учинила срећним. Невероватно. То објашњава нестандардни распоред унутар простора за индивидуално бивствовање. Али зашто су заједничке просторије овако, готово као по случајном избору, распоређене. Погледајте, вама је становање потпуно хаотично. Код вас астромеханичари деле стамбене блокове са навигаторима. Индивидуе које су запослене на припремању прехране деле блокове са вишим управљачима. Укратко, нисте распоређени по системским улогама и све је у хаосу. Уместо једне сале за пројекцију снимљеног, имате две. Имате чак четири просторије за колективну прехрану уместо једне. Огроман простор у ботаничкој башти огољен је и расте само најниже растиње. Некадашњи системи за вентилацију уместо ка машинама за прераду атмосфере воде до просторија у којима се налазе магацини течности за чишћење, ОН молекуларне групе, а и она је у флашама малог капацитета уместо у бурадима. Бушени су ходници који заобилазе или иду паралелно са постојећим закључаним ходницима, у које приступ није логички могућ. Ништа ми није јасно.

Капетан (уздишући): Ех, драги мој пријатељу. Могу ли тако да вас назовем? Пријатељу. То и ја тешко да могу да разумем.

Ванземаљац: Емпатија у порасту! Почињем да разумем вашу психологију. Ви сте приправни да ми одате тајне, само зато што ће вас то довести у психичко стање олакшања, иако ће у физичком универзуму све остати непромењено. Непоновљиво. Очекујем наставак.

Капетан: Прво су тражиле да имају могућност избора приликом пројекције филмова. То је, како да вам објасним, унапред снимљена…

Ванземаљац: Проблемска радња која код вас изазива комплексне емоције. Врста наркотика која не оставља физичке последице.

Капетан: Рецимо да је тако. Буниле су се жанровски.

Ванземаљац: Да. Нису хтеле да осећају исту емоцију као и ви, у истом тренутку. Али, зашто нису једноставно сачекале свој ред и себи емитовале жељени садржај?

Капетан: Зато што су желеле да буду у нашем друштву и да нас натерају да осећамо исте такве емоције.

Ванземаљац: Али ви их свакако нисте осећали?

Капетан: Наравно да нисмо. Али смо лагали да јесмо.

Ванземаљац: Зашто?

Капетан: Зато што су, ако им кажемо истину, оне биле приправне да нам у директној комуникацији, вербално и невербално изазову лоше емоције.

Ванземаљац: Лоше емоције? Тренутак. Ах, да. Изазвали би код вас емоције које би вас успориле у рационалном размишљању и ефикасном обављању својих свакодневих задужења, све док им истину не замените неистином, у ком случају би оне осетиле позитивну емоцију, која у вашој биологији ослобађа хемикалије које дају енергију и фокусирају вас на рад. А онда бисте и ви доживели слично стање. Да, симбиотичка бића су увек занимљива и комплексна.

Капетан: Добро сте закључили. На исти начин су организовале прехрану, па смо од једног ресторана, како ми називамо просторије у којима уносимо градивне материје у себе, направили четири. И то тематска четири.

Ванземаљац: Тематска?

Капетан: Садржајно. У сваком од њих би се служила храна по сродним рецептурама и начинима припреме који потичу из незнатних разлика у нашим друштвима на нашој планети.

Ванземаљац: Друштвима?

Капетан: Друштва су подскупови унутар нашег великог скупа јединки.

Ванземаљац: Одлично. Математика, језик универзума. То су, кажете, групе јединки које имају најмањи заједнички именитељ. Или неколико заједничких именитеља својствених само тој групи.

Капетан: Управо тако. И зато имамо италијански, кинески, француски и ресторан у којем се производе све врсте прехрамбених материја.

Ванземаљац: Кинески, француски?

Капетан: Имена неких од скупова.

Ванземаљац: Али чему онда задржавање оног ресторана који обухвата све врсте градивних материја?

Капетан: Зато што су оне некада неодлучне, па желе да имају могућност избора.

Ванземаљац: Зар не могу да пређу у другу просторију за прехрану?

Капетан: Могу, али онда изгледају као да су каприциозне.

Ванземаљац: Каприциозне? Зашто желе да прикрију да су промениле мишљење?

Капетан: Сматрају да им то умањује углед.

Ванземаљац: У вашем односу према њима као симбиотичким партнерима?

Капетан: Не. У односу других жена према њима.

Ванземаљац: Зашто?

Капетан: Конкуренција.

Ванземаљац: Али зар симбиоза већ није остварена? Не разумем о каквој конкуренцији се ради.

Капетан: Па, о томе да друге жене не искористе њихову наводну слабост и…

Ванземаљац: Ооо…ово је јединствен случај. Вишеструка симбиотича повезаност у потенцијалу. Па зар онда није слабост откривати вама, постојећем симбиотичком партнеру, истину, а чувати се неистином од потенцијала друге симбиотичке везе? Прекомплексно заиста.

Капетан: Тако је. И ботаничка башта је морала да буде огољена, зато што су оне пожелеле да уживају у уношењу хране у природи.

Ванземаљац: Сјајно. Вашој врсти конзумирање материје у присуству још неконзумиране материје изгледа даје додатну енергију за сагоревање већ унете материје.

Капетан: Нисам никада о томе размишљао на тај начин?

Ванземаљац: Још нешто ме занима. Ваша вештачка логичка кола, оно што називате рачунарима, на многим местима су покварена. Присуство статичког електрицитета и честица прашине на изузетно је високом нивоу.

Капетан: Тако је. Крива је јамболија.

Ванземаљац: То је неки паразит? Молим вас, очитавања кажу да су честице, без обзира на присуство угљеника, неживе.

Капетан: Јамболија. Синтетика. Чупави материјал. Морали смо да прекријемо фотеље и подове у командној соби тим материјалом.

Ванземаљац: Али он очито генерише вишак електрицитета. Може да буде погубан у контакту са вашом опремом…

Капетан: Да, али су оне тврдиле да командном мосту недостаје топлине.

Ванземаљац: Не разумемем. Ваши термостати, с обзиром на стање у којем се возило налази, раде беспрекорно.

Капетан: Знам, то је била кап која је прелила чашу. Зато смо ми почели да правимо тунеле.

Ванземаљац: Ви?

Капетан: Да, мушки симбиотички партнери, како то ви тумачите.

Ванземаљац: Не разумем.

Капетан: Па, морали смо негде да се сакријемо и заједно проводимо бар делић слободног времена, без „партнерки”.

Ванземаљац: А отуд ови тунели избушени у суперструктури и модификовани вентилациони отвори имају сакривене улазно излазне отворе. Али, зашто сте све тунеле прокопали и спровели до магацина са дезинфекционом материјом CH2CH3?

Капетан: Али то није течност за дезинфекцију. Ми то конзумирамо. А то што ви мислите да су магацини, ми називамо рупама, баровима, бирцузима…

Ванземаљац: Конзумирате CH2CH3? Па то је корозивно за ваш организам. Уништава ћелијску структуру. Није ми јасно. Вама је искључиво потребан раствор Н2О и минерала…

Капетан: Да, али алкохол, како га ми називамо, делује на наш нервни систем. Смањује инхибиције, чини да су нам наше симбиотичке партнерке привлачне, чак и када смо због њиховог понашања доведени до стања беса и нервозе. Често, када конзумирамо превише, заборављамо податке од претходног дана. А некад у том стању умемо чак и да одбијемо да се понашамо у складу са диктатом наших партнерки.

Ванземаљац: Али последице су несагледиве. Ваш организам није…

Капетан: Тако је. Последице су заиста несагледиве. Већина нас, укључујући и мене, већ је разведено.

Ванземаљац: Разведено? Објасните.

Капетан: Прекид сваке симбиотичке везе са партнерком и започињање новог, сингуларног живота, одвојено од ње.

Ванземаљац: Дакле, ви сте својим симбиотским везама довели себе у психичка стања у којима сте своју вољу подредили вољи другог симбиотског партнера све док нисте исцрпли могућност да трпите такву ситуацију. Последица таквог понашања јесте да сте сви заједно довели ово возило у стање у којем је његова суперструктура толико нестабилна да је сваки тренутак боравка у њему огроман ризик, а одржавање возила у исправном стању могуће само уз непотребан трошак огромне количине енергије. Притом сте скоро сви поново у сингуларном стању, онаквом у каквом сте били на почетку путовања, уз разлику да сте, по резултатима биохемијских очитавања, неупоредиво мање срећни. Бојим се да поседујете особине које вас чине јединственом врстом у галаксији. Објашњење како сте ви, у вашој еволуцији, дошли до технологије да остварите кретање између звезда захтева детаљно и подробно проучавање ваше врсте.

Капетан: Заиста. Наши научници ће вам пружити све неопходне податке о нашој биологији и култури. Хвала вам на времену и не замерите. Иако се познајемо овако кратко, бићу слободан да вас позовем да присуствујете прослави једног догађаја.

Ванземаљац: Прослави?

Капетан: Прослава. То је колективно дељење добрих емоција уз уношење прехрамбених материја у организам и, наравно, извесних количина CH2CH3.

Ванземаљац: Јасно, пренос емоција у групи. А који је повод за тај колективни пренос емоција?

Капетан: Женим се.

Број: 3678 2022.
Илустратор: Бојан Завишин