ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ДВА МЕТКА У ГРУДИМА

Зачуло се лупање на вратима. Жена је пришла и убрзо схватила да у кућу улазе пљачкаши...

Ноћ 25. августа прошле године била је топла у Остину, Тексас. Ева Милер није могла да заспи. Чекала је да јој се син врати из изласка. Није ишао негде близу њихове куће у предграђу, већ у центар града. Муж Мајк већ је прилегао, док је она гледала неки филм.
   Погледала је на сат, прошла је поноћ. Утом је чула да се неки аутомобил зауставља испред. Мора да је син. Само, зашто не улази у двориште и гаражу, већ паркира на улици? Поново се зачуо мотор, аутомобил је нестао. Неко се намерно зауставио испред њихове куће и брзо наставио даље. Није чак ни устала да погледа.
   Неколико минута касније, чула је куцање на вратима. Зашто удара, када има кључ? Мора да је попио неку више, па не може да погоди браву. Већ се спремила да придикује, да сину одржи предавање о штетности алкохола. Али није чула чангрљање кључа и набадање браве. А куцање се убрзо претворило у лупање. Да није полиција, можда се младићу нешто догодило?
   Већ следећег тренутка била је на ногама. Журила је ка вратима. Лупање је било све јаче. На неколико корака од врата пожелела је да се стварно радило о полицајцима или припитом сину. Лупање се претворило у ударце, а онда су врата излетела из лежишта. У предсобље су грунула двојица непознатих, маскираних. Ни сама није знала зашто је прво приметила рукавице. Потом фантомке на главама. Тек онда јој је поглед застао на пиштољима које су држали у рукама. С оружјем „на готовс” су без речи улетели у њену кућу.

Ева је успела да узмакне пред нападачима. Потрчала је ка спаваћој соби. Мајк је управо поспан отварао врата. Успела је само да прозбори да су пљачкаши у кући и мимо њега замакне у собу. Мајк се одмах разбудио. Тада је и он видео нападаче. Били су у дневној соби. Скочио је ка ближем.
   Тај је био млађи и крупнији. Лако је одбацио Мајка на други крај собе. За то време Ева је успела да затвори врата од собе. Брава је шкљоцнула. То је само разбеснело нападаче. Покушали су да гурају врата, да их провале. Није ишло. Један је уперио пиштољ у браву и испалио неколико хитаца. Иверје и делови браве разлетели су се около. С друге стране стајала је Ева. Покушавала је да их подупре. Баш тада је осетила бол у грудима. Погледала је. Црвена флека се ширила по мајици. Меци су пролетели кроз врата. Један је завршио у живом месу.
   За то време Мајк се придигао. Опет је скочио на уљезе. Један од њих је крајичком ока приметио напад, па је успео да се измакне и истури пиштољ. Не довољно брзо. Мајк га је већ држао за руку. Почели су да се рву. Ниједан да попусти, свестан да би му то била смртна пресуда.
   Други пљачкаш није знао шта да ради. Нишанио је у Мајка, али није смео да пуца. Лако је могао да погоди другара у свом том гушању. Зато је кренуо у спаваћу собу. Врата су већ била отворена.

Унутра није било никога. Крвави трагови водили су до отвореног прозора. Бацио је поглед напоље. Нигде никога. Где ли је жена нестала? Рањена је, није могла далеко. Погледао је испод кревета. Ни тамо је није било. Из дневне собе допирали су звуци борбе. Мајк и други нападач су се и даље рвали. Ломили су сточиће, намештај. Пиштољ је сада био уперен ка таваници. Одјекнуо је хитац, малтер се расуо по соби. Онај из спаваће собе нема када да тражи жену. Појурио је у помоћ колеги.
   Чим је нападач изашао из собе, померио се орман. Изашла је Ева, сва крвава. Сада је већ шикљало. Ни обмотано платно које је дограбила није успевало да заустави крварење. Тканина је била натопљена, а она све слабија. Ипак, успела је да се примакне вратима и притвори их. Дограбила је телефон и позвала полицију. Док је шапутала адресу и податке, из дневне собе допирали су звуци борбе. Имала је утисак да се кућа руши. Онај прозор отворен да завара послужио је сврси.
   Клонула је чим је прекинула везу. Већ је почело да јој се мути у глави. А онда ју је нешто пренуло. Мисао да је у ноћном сточићу у спаваћој соби Мајков пиштољ. Повремено је волео да оде на стрелиште, а купио га је баш због оваквих случајева. То као да јој је улило нову снагу. Полако је пришла сточићу, отворила фиоку. Унутра је заиста био пиштољ. Поред шаржер. Пун.
   Дохватила је оружје, убацила шаржер. Репетирала. Метак је био у цеви. Полако је кренула ка вратима.
   Покушавала је да нанишани. Никако није успевала да мушицу доведе на нападаче. Сваког секунда би се у оном гушању испред цеви нашао њен муж. Забављени Мајком, нападачи је нису приметили. Морали су што пре да га савладају. Неко из комшилука могао је да позове полицију. А и нестала жена могла је да дигне узбуну. Ниједан није приметио да је на неколико метара од њих, упереног пиштоља.
   Ева је после неколико покушаја одустала. Повукла се у собу. Тада јој је поглед пао на прозор. Да покуша? Једва да има снаге да се довуче. Ипак, мора да покуша. Заденула је пиштољ за појас и искорачила. Убрзо се нашла на травњаку. Морала је рукама да се придржава за зидове. Остајали су крвави трагови. Да ли да отрчи до комшилука? Звуци борбе из куће избили су јој то из главе. Обишла је око куће. И угледала управо оно чему се надала. Одшкринут прозор синовљеве собе. Из ње опет може у дневну. Можда тако буде имала бољи преглед. И прилику да пуца.

Једва се успентрала. Чим се сурвала кроз прозор, морала је мало да одахне и прикупи снагу. У томе јој је помогао и кундак пиштоља. Када га је ухватила, отпустила кочницу, као да јој се снага вратила. Осовила се на ноге, примакла вратима. У дневној је гушање и даље трајало. Секунд касније, зачуо се пуцањ.
   Мајк је пустио руку нападача. Погледао га је. Потом се срушио. Крв је натапала тепих.
   Ева није оклевала. Подигла је пиштољ. Један од уљеза био је на нишану. Повукла је обарач. Пуцањ, човек пада, погођен у леђа. Онај други, збуњен, окреће се. Убрзо је угледао жену на вратима собе. Из цеви пиштоља још је излазио дим. Окренуо је оружје ка њој. У затвореној просторији, учинило јој се као да грми. Промашио је, метак се забио у врата неколико центиметара од њене главе. Брзо је узмакла. Сакрила се иза неке комоде у соби.
   Чим је приметила да се врата широм отварају, запуцала је. Није циљала, само је осула паљбу. Очекивала је да чује крик, или макар тело како пада. Заправо, надала се. Ништа. Када се дим разишао, могла је да види како нападач пролази кроз врата. Како циља у њу, како сева из цеви. Удар, бол. Још један метак у груди. Тада је склопила очи. Више није могла да издржи.
   Пробудила се у колима Хитне помоћи. Болничари око ње покушавали су да зауставе крварење. Одмах је питала за Мајка. Умирили су је, само је прострељен кроз руку. А нападачи? Једног је тешко ранила, а ортак га је оставио на попришту. Он је ухапшен неколико блокова даље, док је покушавао да побегне. А Ева је преживела два метка у грудима.

Број: 3494 2019.
Аутор: Н. Б.
Илустратор: Зоран Свилар